Бога моли лијепа дјевојка,
да удари вода на валове,
да поваља хане и дућане,
и Омера у новом дућану.
Бога моли, бога умолила, 5
те удари вода на валове,
и занесе хане и дућане,
и Омера у новом дућану.
Неког жали мајка, неког сека,
а некога вјерна љубовица; 10
а Омера нема ко да жали,
него једно из потаје злато:
»Ој Омере, жалосна ти мајка!
Да ја тебе у јаглуку везем,
јаглук ће се брже раздријети; 15
да бих тебе у пјесми пјевала,
ријечи су ходилице пусте,
рећ’ ће когод, да смо се љубили;
нијесмо се никад ни видјели,
него једном кад с војске иђаше; 20
украдох ти пушчанога праха,
посула га по зеленој трави,
нек ти пуца срце за ђјевојком!«
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 500.
