Блажен сам драга
Блажен сам драга
Уз твоје груди,
Међу свих људи
Сретан сам ја.
Што свјетска блага
Вриједе више,
Кад за те дише
Душа ми сва?
Ти си ми благо
И раскошје моје,
Те очи твоје
И њихов сјај.
Анђелче благо,
Свијет ми не треба
Ти испод неба
Мени си рај.
Блажен сам блажен,
До мене сједни,
Пољубац медни
Нек уживам твој.
У те задражен
Небо си моје,
Те усне твоје
Са мојим спој.
Грли ме њежно
Ручицам б'јелим,
Сретан ћу ц'јелим
Бит в'јеком тад.
Поклони сн'јежно,
Лице ми драго,
Друго т' ја благо
Не тражим млад.
Мило Јововић, „Словански свет “, број 34., у Бечу, 6. септембра 1895., стр. 317.