Блажевић Омер и Будимски везир (Фоча)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Блажевић Омер и Будимски везир (Фоча)

0001 Шта пуцају на граду топови,
0002 На Будиму граду бијеломе,
0003 Ал је шенлук, ал весеље тешко?
0004 Шенлук чини будимски везире,
0005 Јер је нови везир долазио.
0006 Топовима шенлук учинио,
0007 Те цареви пуцају топови;
0008 Долазе му аге Будимљани,
0009 Долазе му млади Канижани,
0010 А везијер Канижане пита:
0011 »А гдје ви је Блажевић Омере,
0012 А гдје ви је Куртагићу Нуко?« –
0013 »Отишли су у гору планину,
0014 И отишли, а чету одвели;
0015 А бир нама из планине дођу,
0016 Теби ће се, паши, приказати,
0017 Иџра ће ти диван учинити.« 
0018 Диван чини три бијела дана,
0019 И четири ноћи страховите.
0020 А кад јутро освану четврто,
0021 Док ево ти пољем коњаника.
0022 Везијер их сејир учинио;
0023 Први јесте на коњу вранину,
0024 А за њиме други на дорину,
0025 Носи зелен бајрак у рукама.
0026 За њим трећи иде на чилашу,
0027 А са њиме тридес’т четир друга; -
0028 За овима једна серхатлија
0029 На зекану коњу од мејдана.
0030 Дертан му се зекан помамио.
0031 А везијер Канижане пита:
0032 »ко је оно први на вранину,
0033 Ко је други за њим на дорину,
0034 Ко је за њим трећи на чилашу,
0035 Каква ли је оно серхатлија,
0036 Штоно мами претила зекана?« 
0037 А веле му млади Канижани:
0038 »Оно ти је на вранину Нуко,
0039 А са њиме Ибро на дорину;
0040 Бајрактара бајрак поклопио,
0041 А Шабана кита од бајрака.
0042 Њихови су оно Канижани,
0043 А оно је Омер на зекану.« 
0044 Кад су кули и авлији били,
0045 Расједоше коње витезове,
0046 Преобукли момци чамашире,
0047 И попише кахву из финџана.
0048 Док ево ти пашина каваза:
0049 »Блажевићу, везијер те тражи.« –
0050 »Добра није, док му везир тражи.« 
0051 Па скочише на ноге од тала,
0052 А ето их пашину дивану.
0053 Кад на кулу, гдје везир сједаше,
0054 Везијеру турски селам дају.
0055 Полетјеше руци и кољену,
0056 Обадв’је му пољубише руке,
0057 Измакли се крока неколика,
0058 А стадоше дворити везира.
0059 А везијер Канижане пита:
0060 »О Омере, буљук-башо царска,
0061 Гдје си био, куда си ходио,
0062 Какав си ми пешћеп доносио?
0063 Ја л’ донио осјечену главу,
0064 Ја л’ довео савезана жива,
0065 Ја л’ довео бијелу дјевојку,
0066 Да дарујеш мене везијера?« –
0067 »Нијесмо се пашо научили,
0068 Кад нам нови везијери дођу,
0069 Доносити осјечене главе,
0070 Ни доводит Влахе савезане,
0071 Ни доводит бијеле дјевојке;
0072 Већ везири наске научили
0073 Потурати коње нејахане,
0074 Припасиват на гајтану ћорде,
0075 Заидијеват двије пушке мале,
0076 Облачити токе с канатима
0077 А на главу крила с челенкама,
0078 Давати нам из њедара пара,
0079 Томе су нас паше научиле.« –
0080 »Блажевићу, буљук-башо царска,
0081 Јеси л’ скоро био у Котару,
0082 Уходио по Котару куле,
0083 Танку кулу Борцулић-сердара,
0084 А видио златокосу Ружу?
0085 Мор л’ му се поробити кула,
0086 Море л’ му се извести дјевојка? –
0087 »Не море се, пашо, поробити,
0088 Није ласно до Котара сићи;
0089 Око града и племен-Котара,
0090 Везијере, ситне карауле,
0091 А ко оде, не веле му доћи,
0092 Ни, везире, изнијети главе.« –
0093 »Буљук-баше, осјећ ћу вам главе,
0094 Ја ми брже цуру избављајте.« 
0095 Ја шта рече Куртагића Нуко:
0096 »Везијере, наша мила мајко,
0097 Има много муштерија Ружа;
0098 Из Будима дван’ест бајрактара,
0099 Из Каниже двадес’т и четири.
0100 Да се море поробити кула
0101 И заробит златокоса Ружа,
0102 Давно би је поробили Турци.
0103 Видиш мога Блажевић-Омера,
0104 Да се Омер море подбасити,
0105 Росандино лице обљубити,
0106 Волио б’ јој обљубити лице,
0107 Вет, везире, све наше Пољице;
0108 Ал му, пашо, фајде не имаде!« –
0109 »Испадајте на двор, буљук-баше,
0110 Обје ћу вам одсијећи главе!« 
0111 Па истјера обје буљук-баше,
0112 Оба момци момка прихватише,
0113 На уморне коње узјахаше,
0114 Отискоше коње путујући,
0115 У Огорје виш Котара равна.
0116 Расједоше, те се напојише,
0117 Па дебеле коње узхјахаше.
0118 Кад су пољем до Котара били,
0119 Ударише граду на капију.
0120 На капији капиџија Мато,
0121 Око њега четрест нобечија:
0122 »Крају моје станте нобечије,
0123 Ето побра, Блажевић-Омера,
0124 Добро ће на с Турчин даровати.« 
0125 Крају младе стале нобечије,
0126 Он им триста маџарија баци,
0127 Па пројаха коња до мејхане,
0128 До мејхане посестриме Маре.
0129 А добро га дочека дјевојка,
0130 Намири му коње витезове,
0131 Одмах Омер за дјевојку пита,
0132 А вели му лијепа дјевојка:
0133 »Ох Омере, Богом побратиме,
0134 Добро ти си јутрос уранио,
0135 На боље си мјесто погодио.
0136 Јучер Макар до Макарја дође,
0137 Те запроси сестру Борцулину,
0138 Даде му је Борцулић-сердаре;
0139 Па га јутрос диже у Макарје,
0140 И одоше, остаде дјевојка,
0141 Хоће бити за недјељу дана,
0142 Море му се поробити кула
0143 И у кули златнокоса Ружа.« 
0144 Акшам паде, на ноге скочио,
0145 А пред њиме крчмарица млада.
0146 Док падоше Борцулића кули,
0147 Кад авлинска притворена врата.
0148 Обијаше, обит не могаше,
0149 Отвораше, отворит не могу.
0150 »Сад што ћемо моја посестримо?« –
0151 »Ох Омере, добро, ако Бог да.
0152 Де, Омере, скеле направите,
0153 Де, Омере, један на другога,
0154 Док најгорњи на авлију преже,
0155 Савит ноге, скочит у авлију,
0156 Ето ће нам отворити врата.« 
0157 Канижани скеле направише,
0158 Док најгорњи на авлију пређе,
0159 Сави ноге, у авлију сину,
0160 Бијела им отворио врата.
0161 Удри Омер око танке куле,
0162 Мердевине на пенџер турио.
0163 Кад се испе на кулу бијелу,
0164 Ал дјевојка у одаји сама,
0165 Код ње горе четири чирака,
0166 Под њом шиљте од четири педља,
0167 А на њему златнокоса Ружа,
0168 До паса је у њег замакнула,
0169 А низ шиљте ноге оточила,
0170 Баш ко патка на дубоку виру.
0171 Преко крила ђердеф од мерџана,
0172 А вез везе, цура попијева:
0173 »Хеј драгане, Макар-капетане,
0174 Што те ноћас нема до Котара,
0175 Да зборимо и егленишемо,
0176 Да ћосамо и ашикујемо,
0177 Чудан ти би вакат ухватио,
0178 Мога брата нема Борцулаћа.« 
0179 Јавља јој се Блажевић Омере:
0180 »Ево Макар, хајд отвори врата!« 
0181 Она скочи, да отвори врата,
0182 А док момке видје Канижане,
0183 Бир их видје, бирдем бесједила:
0184 »Ви нијесте Макаровци момци,
0185 Вет бих рекла, млади Канижани.
0186 Излазите из моје одаје,
0187 Ак’ братине припалим топове,
0188 Ниједан се кутарисат не ће.« 
0189 Омер јој се ни тајати не ће,
0190 Већ се каже: »Баш смо Канижани,
0191 Па смо сишли са тебе дјевојко;
0192 Вет хајдемо на нашу Крајину.« –
0193 »Не, Омере, нигда за вијека,
0194 Рђава је вјера у Турака.
0195 Турчин сиђе у племен-Котаре,
0196 Па загледај лијепу дјевојку,
0197 Превари је, узме је на крило,
0198 Док је љуби, све јој вјеру даје,
0199 Да је дати не ће за другога.
0200 Превари је, изведи дјевојку,
0201 Па ја паши подај, ја везиру,
0202 Јали подај царском Стамболији;
0203 Таква ти је вјера у Турака.« –
0204 »А ево ти божје вјера, Ружо,
0205 Ни те паши дадем, ни везиру,
0206 Извешћу те, узећу те за се.« –
0207 »Је л’ истина, жалосна ти мајка?« –
0208 »Јест, дјевојко, тврђа од камена.« 
0209 Она онда отворила врата,
0210 Пред њег цура на авлију сину.
0211 Ухвати је за бијелу руку,
0212 Па јој сломи седмере халхале,
0213 Па побјеже до пјане мејхане.
0214 Из мејхане отле путујући,
0215 Куд годи иде, у Канижу сиђе,
0216 У Канижу кули и авлији.
0217 Док ево ти четири делије:
0218 »Блажевићу, везијер те тражи,
0219 Да доведеш златнокосу Ружу.« 
0220 Цура писну: »Не дај ме, Омере,
0221 Ја ћу себи кидисати млада,
0222 Ја ли себи, ја теби Омере.« 
0223 А он рече: »Не боје се дјевојко!« 
0224 Мало вр’јеме у томе не било,
0225 Док ево ти седам пашалија:
0226 »Блажевићу, тебе везир тражи,
0227 Да му водиш на руку дјевојку.« 
0228 Цура писну: »Не дај Блажевићу!« 
0229 А он рече: »Не дам те дјевојко!« 
0230 Док ево ти дванаест каваза:
0231 »Блажевићу, везијер те тражи.« 
0232 Он скочио на ноге од тала,
0233 Па ето га паши и дивану.
0234 Кад везиру на диван изиђе,
0235 Селам даде, а код врата стаде.
0236 »Кам’ дјевојка, Блажевић Омере?« –
0237 »Ено ми је, пашо у одаји,
0238 Бога ми је нига видјет не ћеш,
0239 А деила, да ћеш пољубити.« –
0240 » Блажевићу, размину те глава,
0241 Јазук ти је умријети младу,
0242 Остаде ти златнокоса сама.« –
0243 »Нек се с мојом разговара мајком.« –
0244 Док упаде Куртагићу Нуко:
0245 » Блажевићу, побјеже дјевојка,
0246 Одјаха ти претила зекана,
0247 Однесе ти сабљу зулфикара.« 
0248 Не би момку таке ни оваке,
0249 Вет окрену пријекијем путем,
0250 Прије цуре у Горије сиде.
0251 Он западе за зелену јелу,
0252 Док ево ти лијепе дјевојке
0253 На зекану, коњу Омерову.
0254 А бир видје, на ноге скочио,
0255 Ухвати га за оба дизгина:
0256 »Пуштај коња, одсјекох ти главу!« –
0257 »Не ћу, Ружо, одсијеци руке!« 
0258 А сабљом га удари дјевојка,
0259 Три литре му одсијече меса:
0260 »Пуштај коња, одсјекох ти главу.« –
0261 »Одсијеци обадвије руке!« 
0262 Па га сабљом удри дјевојка,
0263 Три му литре одсијече меса:
0264 »Пуштај коња, одсијекох ти главу!« -
0265 »Одсијеци обадвије руке!« 
0266 Те га сабљом удари дјевојка,
0267 Све с’ из момка виде џигерице.
0268 Крв га зали до црнијех тала,
0269 Момак паде пред коња зекана,
0270 Дура добра расједе хајвана.
0271 Рабум Боже, чуда великога,
0272 Не Омера, не коња зекана,
0273 Свој Канижи обломљена крила! –
0274 Кад заплака лијепа дјевојка,
0275 А двије се сплакаше планине.
0276 Узе момка на бијеле руке,
0277 Однесе га за зелену јелу.
0278 Нема чиме покрит Блажеивћа,
0279 Она скиде стамболску чактију,
0280 Јефтина јој, триста маџарија –
0281 Узе коња, оде путујући,
0282 Оста јадан Омер болујући.
0283 Она гором посестриме виче:
0284 »Прихват’те ми тога рањеника.« 
0285 Око њег су устануле виле,
0286 Оне беру смиље и босиље,
0287 Прихватише лијечит Омера –
0288 За недјељу извидаше дана.
0289 Кад девето јутро освануло,
0290 Уранио, на ноге скочио,
0291 Па отале оде путујући.
0292 А кад момак у Котаре сиђе,
0293 У Котарим’ чудо опазио,
0294 Гдје се зекан по ливади мами.
0295 Трга парип узду и јуларе,
0296 А хвата га беглук-регимента.
0297 Он кроз свијет на капију прође,
0298 На капији Борцулића нађе:
0299 »Борцулићу, наша круно златна,
0300 Чиј’ се зекан по ливади вода?« –
0301 »Оно зекан Блажевић-Омера,
0302 Па ми пошо сејизим’ на воду;
0303 Сломи ми четири сејиза,
0304 Уграбио граду на капију.
0305 Ко би мени коња ухватио,
0306 Дао бих му пет стотин’ дуката.
0307 Он се врати пољем до зекана:
0308 »Стан, зекане, добро Омерово!
0309 Кад се схрза, два га клала вука!« 
0310 Полетје му, ухвати га Омер,
0311 Одведе га граду, Борцулићу,
0312 Он му даде пет стотин’ дуката:
0313 »Би л’ с’ у мене погодио, синко,
0314 Да ми сејиз будеш уз зекана?« –
0315 »А бих, круно, оба ми свијета!« 
0316 Одведе му коња на авлију,
0317 Коња вода, с њим се разговара,
0318 Опази га златнокоса Ружа:
0319 »Блажевићу, жалосна ти мајка,
0320 Зар си ране преболио грдне?
0321 Мало јада и твојијех рана,
0322 Већ си дошо, да изгубиш главу;
0323 Види, гдје те разминула галва!« –
0324 »Ако умрем са тебе дјевојко,
0325 Ако умрем, ја л’ допанем рана,
0326 Ја л’ тамнице, куће неопране,
0327 Ти ’ш дјевојко допасти белаја,
0328 Немаш у ког искати халала.
0329 Кад узидеш низ све седам краља,
0330 За тобом ће Омер пристајати.« 
0331 А дјевојка њему говорила:
0332 »Јел’ ти вјера, ко је прије била?« –
0333 »Јест, дјевојко, тврђа од камена.« –
0334 »Ти ћеш ноћас конак учинити,
0335 У јутру ћеш рано уранити,
0336 Хоће кита и сватови доћи.
0337 Ти ћеш моје свате дочекати,
0338 Прекосутра од Макарја поћи, -
0339 Ја се брату замолити своме,
0340 Да ми изун даде и зекана,
0341 Да ми тебе до Макарја даде.
0342 Кад будемо до Макарја града,
0343 Акшам падне на земљицу црну,
0344 Молићу се нашем Борцулићу,
0345 Да ми вратим’ будеш на нобету.
0346 Кад ми сердар у ђердек униђе,
0347 Златну ће ми чашу наздравити:
0348 »»Да си, моја, здраво госпојице,
0349 И у моје и у твоје здравље,
0350 Не у здравље Блажевић-Омера,
0351 Што је тебе мени опремио,
0352 Обљубљену и омиловану,
0353 Обгрљену и опогањену!«« 
0354 А кад мени така чаша дође,
0355 Ја ћу њему наздравит, Омере:
0356 »»Ни у моје ни у твоје здравље,
0357 Већ у здравље оног серхатлије,
0358 Што нам врата од нобета чува.«« 
0359 Он ће мени сеил ударити,
0360 Ти упани, осјеци му главу,
0361 Па бјежимо у турску Крајину,
0362 И тако ћеш мене избавити.« 
0363 Туј ноћио, добро уранио.
0364 Кад свануло, свате дочекао,
0365 Намирио свате по јафтама.
0366 Док ево ти тридесет пјешаца,
0367 А пред њима Куртагића Нука,
0368 Окрену их до Јовова хана,
0369 Па му триста дава маџарија:
0370 »Што изједеш и попијеш Нуко,
0371 Плати, брате, немој остат дужан.« 
0372 Туј ноћише, добро уранише,
0373 Отале се свати подигоше,
0374 У зелено поље ударише;
0375 Тада сестра устави кочије,
0376 Брату своме Борцулићу каже:
0377 »Дај ми, брате, изун и сејиза,
0378 И зекана коња од мејдана,
0379 Да ме спрати у Макарје равно,
0380 А да слуша по Макарју равну,
0381 Шта ћ’ о вама Власи говорити.« 
0382 Он јој изун даде и зекана.
0383 Омер добра узјаха хајвана,
0384 А за њиме тридесет пандура.
0385 Куд год иде, у Макарје сиђе,
0386 Свијем сватим’ јафте и ливаде,
0387 Кутагићу јафте не имаде;
0388 На капији ноге прекрстио,
0389 А сам себи ватру наложио.
0390 Акшам паде, конак чинише,
0391 Јафта паде Блажевић Омера,
0392 Да дјевојци стоји на нобету.
0393 Уведоше у ђердек сердара,
0394 Он дјевојци добар вече дава,
0395 Дјевојка му вече прихватила.
0396 Он јој златном чашом наздравио:
0397 »Да си, моја здраво госпојице,
0398 И у моје и у твоје здравље,
0399 Не у здравље Блажевић-Омера,
0400 Што је тебе мени опремио
0401 Обљубљену и омиловану,
0402 Обгрљену и опогањену.« 
0403 И дјевојци златна чаша дође:
0404 »Ни у моје, ни у твоје здравље,
0405 Већ у здравље оног серхатлије,
0406 Што нам стоји вратим’ на нобету,
0407 Што нам ситну караулу чува.« 
0408 Од себе јој силе ударио,
0409 Пуче б’јело т’јело у дјевојке,
0410 Крвца зали лијепу дјевојку.
0411 За очи се цура ухватила,
0412 Док одајска полетјеше врата –
0413 Сину сабља, полетје му глава,
0414 Па његову пороби одају,
0415 И његово благо понијеше,
0416 И два коња избави дјевојка,
0417 А вранчића и коња зеленка,
0418 Па отале граду на капију.
0419 Избудише Нука и пандуре,
0420 Ударише по башчам’ пандури,
0421 По башчама и башчалуцима.
0422 Кад поспало пет стотин’ сватова,
0423 Све поклаше Турци Крајишници,
0424 А сватовске коње изабраше,
0425 Побјегоше гором у планину.
0426 Куд год иде, у Канижу сиђе,
0427 Те одмори себе и пандуре,
0428 Док ево ти четири делије:
0429 »Блажевићу, везијер те тражи,
0430 Да му водиш на руку дјевојку!« 
0431 А он скочи на ноге од тала,
0432 Сабљу паше, ћурак огрташе,
0433 А на ноге кајсар, јеменије,
0434 Па ето га пашину дивну.
0435 Бир изиђе, паши селам дава.
0436 »Кам’ дјевојка, размину те глава?« –
0437 »Ено ми је, гдје је гледа мајка.« 
0438 Сину сабља, а полетје глава,
0439 Посијече Омер везијера.
0440 Састале се аге Будимлије,
0441 Састали се млади Канижани
0442 Они итлак-бујрунтију пишу,
0443 Да се цару моле за Омера,
0444 Све му пишу, што ј’ радио везир.
0445 Од цара им ситан ферман дође:
0446 »Чуј газијо, Блажевић-Омере,
0447 За се узми златнокосу Ружу,
0448 А метните у Будим везира,
0449 Прет промјене дванаест година.« 
0450 Кад им ферман до Будима дође,
0451 Узе Омер златнокосу за се,
0452 Ожени се лијепом дјевојком,
0453 Ожени се, пилав пропратио,
0454 Саставише аге Будимљане,
0455 Саставише младе Канижане,
0456 Да турају у Будим везира,
0457 Па метнуше Хасан-паћу Ћоса,
0458 А даиџу Блажевић-Омера,
0459 Нек је везир дванаест година,
0460 Да га нико за што не упита.
0461 Везир сиђе дванаест година,
0462 А Блажевић у Канижи граду.
0463 Док је везир био у Будиму,
0464 Док је био, баш је добро био.
0465 А Блажевић у Кара-Канижи
0466 Вазда држа по тридес’т момака,
0467 И пред њима Куртагића Нука.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 425-437