Бисер ниже Бисербеговица

Извор: Викизворник


Бисер ниже Бисербеговица

Бисер ниже Бисербеговица,
бисер ниже с њим се разговара:
— Разбери се, мој дробни бисере,
ја те нижем као и дјевојка,
с бегом спавам баш ко и сестрица! 5
Она мисли да нико не чује,
ал’ то чула Бисер-бега мајка.
Она трчи сину у одају,
удри ногом у одајна врата,
сама јој се врата отворила. 10
Препаде се беже Бисер-беже,
У страху је на ноге скочио
па је својој мајци говорио:
— Хајирола, моја мила мајко,
зашто си се тако расрдила? 15
— Како нећу, црн ти образ био!
Је ч' истина што ти љуба каже?
— А што каже, моја мила мајко?
Па му каза што је и како је,
што је стара од невјесте чула. 20
— Јест, истина, моја мила мајко!
Када мене, мајко, оженисте,
луду мени Ханку доведосте.
Кад униђох у ђердек дјевојци,
она сташе у буџаку, мајко, 25
покривена стамболском чактијом.
Пођох њојзи пурли дувак скидат’,
она мене тешко заклињаше:
— Бисер-беже, мој по богу брате,
немој мени пурли дувак скидат’, 30
немој ме се ни прстом дотаћи,
јер сам јадна луда и нејака!
Ја јој почех ћемер отпасиват,
она мене теже заклињаше:
— Бисер-беже, мој по богу брате, 35
немој мени ћемер отпасиват’,
немој ме се ни прстом дотаћи,
јер сам јадна луда и нејака!
Кад се виђох јунак у невољи,
јамих с рафа ћитаб берђивију 40
да ја видим што ми ћитаб каже.
Не да ћитаб љубит посестриму!
Кад то чула Бисер-бега мајка,
она јами дивит и калема,
она пише књигу шаровиту 45
па је шаље брату Љубовићу.
Све му каже књигом шаровитом,
све му каже, што је и како је:
— Купи свате, шаљи по дјевојку!
Купи свате младе нежењене 50
па ти дођи бијелу двору моме,
сестра ти је нашла јауклију!
Кад то чуо беже Љубовићу,
свате купи младе, нежењене
и дјевојке младе јенђијице, 55
па он пође Бисер-бега двору.
Бисер-беже на кули сјеђаше,
из филџана кахву испијаше,
а љуба му чибук додаваше.
Угледала уз поље дундара 60
па упита Бисер-бега млада:
— Чија ј’ оно уз поље дундара?
Проговара беже Бисер-беже:
— Није оно уз поље дундара,
него свати даје Љубовића, 65
они иду бијелу двору моме,
тебе мајка моме даји дала.
У то доба кићени сватови.
Они лијепо свате дочекаше,
по адету ићрам учинише. 70
Кад пођоше кићени сватови,
поведоше лијепу дјевојку.
Гледаше их беже Бисер-безе,
гледао их са високе куле,
гледао их, те је говорио: 75
— Љубо моја, троји моји јади,
који су се сад на срце свили.
Једни јади што те не обљубих,
други јади што те сад удајем,
трећи јади за дајиџу свога! 80
Кад то чула Бисер-беговица,
са коња се млада укинула,
од јада је у њој срце пукло.
Кад то виђе беже Бисер-безе,
он с укиде са демир пенџера 85
и њему је срце препукнуло.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 523-525.