Библија (Бакотић) : Друга Петрова посланица

Извор: Викизворник
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 Симон Петар, служитељ и апостол Исуса Христа онима који су примили у део веру једнако драгоцену као што је наша по правди Бога нашега и Спаситеља Исуса Христа:

2 Да вам се умножи милост и мир познавањем Бога и Исуса Христа, Господа нашега!

3 Како нам је божанствена сила његова даровала све ствари које требају животу и побожности, познањем онога који нас позва славом својом и крепошћу својом,

4 кроз које нам се дају највећа и најдрагоценија обећања, да преко њих и ви добијете део у Божјој природи, избегавајући поквареност светских жудњи,

5 то и ви уложите све напоре да додате вери својој крепост, а крепости разум,

6 а разуму уздржљивост, а уздржљивости устрпљење, а устрпљењу побожност,

7 а побожности братољубље, а братољубљу љубав;

8 јер ако то постоји и обилује у вама, нећете бити лени ни бесплодни у познању Господа нашега Исуса Христа.

9 А ко тога нема, тај је слеп, рукама напоуздано пипка, и не брине се за очишћење од старих својих греха.

10 Зато, браћо, постарајте се да што више утврдите своје звање и свој позив, јер чинећи тако нећете поклизнути;

11 јер ће вам се тако богато спремити улазак у вечно краљевство Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа.

12 Зато нећу престати да вам то једнако напомињем, и ако то знате и утврђени сте у овој истини.

13 Јер мислим да ми је дужност, докле сам год у овоме шатору, да вас будим опомињањем,

14 знајући да ћу ускоро тај свој шатор одбацити, као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

15 А трудићу се свакојако да се и по растанку моме можете овога опомињати.

16 Јер вам не показасмо силе и појављења Господа нашега Исуса Христа по вешто измишљеним причама, него као они који смо сами видели величанство његово.

17 Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к њему глас: "Ово је син мој љубљени, у коме је моје благовољење."

18 И тај глас ми чусмо да дође с неба кад бејасмо с њим на Светој Гори.

19 И зато нам је још поузданија реч пророка, и ви добро чините што пазите на њу као на светиљку која светли у тамноме месту докле дан не осване и даница звезда се не роди у срцима вашим,

20 знајући пре свега да ни једно пророштво Писма не може сваки по себи казивати,

21 јер није никад пророштво донето вољом неког човека, него су проговорили свети Божји људи покренути Духом Светим.

Глава 2.[уреди]

1 Било је лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће увести погубне секте, и одричући се господара који их искупи, доводиће на себе наглу погибао.

2 Многи ће поћи за њиховим развратом, и грдиће се пут истине с њих,

3 и у лакомоству своме ловиће вас претворним речима, они, којима се суд одавна спрема, и чија пропаст не дрема.

4 Јер кад Бог не поштеди анђела који сагрешише, него их баци у бездан и метну у окове мрака, и задржава их за суд,

5 и првога света не поштеди, него сачува Ноја, проповедника правде, и с њим још само седморицу и наведе потоп на свет бездушника,

6 и градове Содом и Гомор осуди да се развале и спале, поставивши их за пример будућим бездушницима,

7 и избави праведнога Лота, кога уцвелише ти разуздани људи развратом својим,

8 (јер живећи тај праведник међу њима, даномице мучаше праведну душу своју гледајући и слушајући њихова безакона дела),

9 то зна Бог побожне избављати од напасти, а неправеднике задржати да се осуде у дан суђења,

10 а особито оне који се поводе за нечистим жудњама пути и не поштују власти. Дрски и бестидни, не дршћу хулећи на достојанства,

11 док анђели, и ако већи од њих, и по сили и по моћи, не изговарају пред Господом хулнога суда на њих.

12 Али они, као неразумне животиње, рођене и створене да се хватају и кољу, хуле на оно што не разумеју, и тако ће у самој својој погибли пропасти,

13 примајући плату неправде своје. Они налазе сласт у бекријању по беломе дану; срамотни и покварени, уживају у својим подвалама, частећи се и у вашему друштву.

14 Очи су им пуне прељубочинства и незасите греха; - прелашћују несталне душе; - срце им је лакомоству научено; - деца су проклетства.

15 Оставивши прави пут, зађоше путем Валама сина Восорова, коме омиле плата неправде;

16 али о би покаран за свој преступ: магарица нема, проговоривши гласом људским, устави безумље пророково.

17 Такви су људи безводни извори, облаци магле које ветрови гоне, и њима је одређен мрак вечне таме.

18 Празним и надувеним речима и жудњама пути и пороцима маме оне који једва избегоше људима који су застранили,

19 обећавајући им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада, онај му и робује.

20 Јер ако одбегну од нечистоте света, познавањем Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње стање горе од првашњега.

21 Јер би им боље било да нису ни познали пута правде, него ли кад га познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана.

22 Јер им се догоди по истинитој пословици: "Пас се поврати на своју бљувотину," и: "Окупана се свиња опет извали у блато."

Глава 3.[уреди]

1 Ево вам, љубљени, већ пишем другу посланицу, којом настојим да напомињањима будим ваш чисти разум,

2 да се опомињете речи које су унапред објавили свети пророци, и заповести Господа и Спаситеља, које су вам предали ваши апостоли,

3 знајући пре свега да ће се у последње дане појавити се ругачи који ће живети по својим страстима

4 и говорити: "Где је обећање појављења његова?; јер од кад оци помреше, све стоји као од почетка створења."

5 Они хоће да незнају да су небеса још пре, речју Божјом, постајала као и земља извучена из воде и састављена с водом,

6 и да по томе тадашњи свет би водом потопљен и погибе;

7 дочим су садашња небеса и земља том истом Речју задржана, и чувају се за огањ, за дан суђења и погибли бездушних људи.

8 Али ово једно да вам не буде непознато, љубљени: да је један дан пред Господом као хиљада година, а хиљада година као један дан.

9 Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него вас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу на покајање.

10 Али ће доћи дан Господњи као лупеж, и у тај дан ће небеса с хуком проћи и зажарени ће елементи да се распадну, и земља и сва дела на њој сагореће.

11 И како, дакле, све то треба да се распадне, колико ли вама не треба бити у светом живљењу и у побожности,

12 чекајући и желећи да буде што скорије појављење Божјега дана, у који ће се запаљена небеса рашчинити и зажарени елементи растопити?

13 Али ми очекујемо по обећању његову ново небо и нову земљу у којој ће праведа наставати.

14 Зато, љубљени, чекајући све то, старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру.

15 И верујте да је трпљење Господа нашега спасење ваше, као што вам и љубљени наш брат Павле, по даној му мудрости, писа.

16 То он чини у свим својим посланицама у којима говори о тим стварима, у којима су и неке тачке које се тешко разумеју, а чији смисао ненаучени и неутврђени изврћу као што изврћу и смисао осталих писама, на своју погибао.

17 А ви, љубљени, знајући то унапред, чувајте се да преваром бездушника не будете заведени, и не отпаднете од своје чврстине;

18 него напредујте у милости и у познању Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава сад и у дан вечности! Амин!