Бећир ага и мали Радојица

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бећир ага и мали Радојица

Мили боже, чуда великога!
Јали грми, јал' се земља тресе,
Јал' пуцају назад на лубарде,
Јал' удара море у мраморје?
Нити грми, нит се земља тресе, 5
Нит пуцају назад на лубарде,
Нит удара море у мраморје.
Уфатио ага Бећир-ага,
Уфатио малог' Радојицу,
Синоћ њега у тавницу меће. 10
У тавници двадесет сужања,
Сви у једно грло заплакаше,
И црној се земљи сагибаше:
„Ајме нами, наша мила мати!
„Ко ће сада наске избавити, 15
„Када ево малог' Радојице!“
Ал' говори мали Радојица :
„Небојте се, драга браћо моја!“
Већ говори мали Радојица:
„Ја ћу јунак вами преминути; 20
„Ви зовите агу Бећир-агу,
„Да је јунак преминуо Раде;
„Кад је њега синоћ уфатио,
„Јер га није одмах обисио.“
Кад се сутра пред зору свануло, 25
Ал' завика двадесет сужања:
„Бога теби, ага Бећир-ага!
 „Кад си синоћ уфатио Раду,
„Јер га ниси одмах обисио?
„Ноћаске је преминуо Раде, 30
„Баци њега у зелену траву,
„Јере нами засмрди тавницу.“
Али ето аге Бећир-аге,
И узимље кључе од тавнице,
Па отвора врата на тавници, 35
Па он пита сужње у тавници:
„Која вам је туга и невоља?“
„Ал' сте гладни ви башкота круха?“ –
„Нисмо гладни ми башкота круха.“ –
„Ал' је вами прокисла тавница?“ – 40
„Није нами прокисла тавница,
„Јер је она скоро покривана,
„Веће нам је преминуо Раде,
„Ти га баци у траву зелену,
„Јере нами засмрди тавницу.“ 45
Узе Раду за бијелу руку,
Па га баци у зелену траву.
Иде ага кући пјевајући,
Пјевајући, дору играјући.
Слушала га његова госпоја, 50
Па говори његова госпоја:
„Бога теби, ага Бећир-ага!
„Што си се ти јунак поолио?“ –
„Нисам се ја јунак поолио,
„Него ми је преминуо Раде.“ – 55
„Није теби преминуо Раде,
„Него се је Раде унујнио.
„А ти фатај змију приморкињу,
„Па је мећи Ради у нидарца,
„Неби-ли се Раде пробудио.“ 60
Па он фата змију приморкињу,
Па је меће Ради у нидарца;
Ал' је Раде добар јунак био,
Нит се миче, нит душицом дише,
Нит се ливим насмијава брком. - 65
Иде ага кући пјевајући,
Пјевајући, дору играјући.
Слушала га његова госпоја:
„Бога теби, ага Бећир-ага!
„Која ти је туга и невоља?“ – 70
„Није мени туга ни невоља,
„Него ми је преминуо Раде.“ –
„Није теби преминуо Раде,
„Него се је Раде унујнио,
„Ти му ложи ватру на прсима, 75
„Па 'ш видити, је-ли преминуо.“
Он му ложи ватру на прсима;
Ал' је Раде добар јунак био,
Нит се миче нит душицом дише,
Нит се ливим посмијава брком. 80
Иде ага кући пјевајући,
Пјевајући, коња играјући.
Слушала га његова госпоја:
„Бога теби, ага Бећир-ага!
„Која ти је туга и невоља?“ – 85
„Није мени туга и невоља,
„Него ми је преминуо Раде.“ –
„Није теби преминуо Раде,
„Него се је ућутио Раде.
„Ти узимај клишта од мазије, 90
„Вади Ради два бијела зуба,
„Па 'ш видити, је-ли преминуо.“
Он узимље клишта од мазије,
Вади Ради два бијела зуба;
Ал' је Раде добар јунак био, 95
Нит се миче, нит душицом дише,
Нит се ливим посмијава брком.
Иде ага кући пјевајући,
Пјевајући, дору играјући.
Слушала га његова госпоја: 100
„Бога теби, ага. Бећир-ага!
 „Бога теби, ага Бећир-ага!
„Која ти је туга и невоља? —
„Није мени туга и невоља,
„Него ми је преминуо Раде.“ –
„Није теби преминуо Раде, 105
„Веће се је унујнио Раде;
„Ти усици двадесет клинаца,
„Ударај их Ради под ноктове,
„Па 'ш видити, је-ли преминуо.“
Он усиче двадесет клинаца, 110
Удара их Ради под ноктове;
Ал' је Раде добар јунак био,
Нит се миче, нит душицом дише,
Нит се ливим подсмијава брком.
Иде ага кући пјевајући, 115
Пјевајући, дору играјући.
Њега слуша његова, госпоја:
„Бога теби, ага Бећир-ага!
„Која ти је туга и невоља?“ –
„Није мени туга и невоља 120
„Него ми је Раде преминуо.“ –
„Није теби преминуо Раде,
„Него је се ућутио Раде.
„Пиши књиге на четири стране,
„Нек се купе лијепе дјевојке, 125
„Липе буле и липе Влахиње,
„И остале јоштере Крањице,
„Међу њима Ајкуну дјевојку,
„За којом је Раде ашиково,
„Па ће коло играти око Раде, 130
„И Ради ће ноге заплићати,
„Неби-ли се куја пробудила.“
Скупиле се лијепе дјевојке,
Липе буле и липе Влахиње,
И јоштере околне Крањице, 135
И Радина Ајкуна дјевојка.
Око Раде баш играју коло,
И код кола агина госпоја,
Па говори агиница млада:
„Бога вами, лијепе ђевојке! 140
„Узгрните коше повисоко,
„Повисоко до свилена паса,
„Око Раде голокраке скач'те,
„И ви Ради ноге заплићите,
„Неби-ли се куја пробудила.“ 145
Ал' се Ради ливи брк насмија,
Кад угледа Ајкуну дивојку,
Да око њег' голокрака скаче.
Из кола га нитко невидио,
Него једна Ајкуна дивојка, 150
Ђе се њему ливи брк насмија.
Па узимље рубац иза врата,
Па покрива њега по очима,
Па говори агиници младој:
„Ви немучите више мртва тила, 155
„Ево видиш, да је преминуо,“
Узму Раду за бијелу руку,
Бацише га у дубоко море.
Ал, је Раде добар пливач био,
Он преплива све дубоко море, 160
И мору је на брине изишо.
Ту је своје ноге прекрстио,
Па је онда Раде говорио: __
„Мили боже, оздрави ми тило!
„Ови моји прериједки зуби 165
„Да поваде клине из ноката!“
Мили бог му оздравио тило,
И његови прериједки зуби
Повадише клине из ноката.
Па се скаче на ноге лагане, 170
Па он иде Сењу каменому,
Па покупи по Сењу јунаке,
Који јунак воли у бој ићи
Нег, код куће рујно пити вино,
А неупази ни отца, ни мајке. 175
Па 'нда оде у горицу црну,
Па покупи по гори хајдуке,
Па он иде пред агине дворе.
Стаде ага вечер вечерати,
Ал' говори његова госпоја: 180
„Нека, нека, милом' богу фала!
„Вечерас ћу с миром вечерати,
„Када нема малог Радојице.“
Она мисли, да нико нечује,
Ал' то Раде и слуша и гледа. 185
Узе Раде кључе од тавнице,
Па он пушћа сужње из тавнице:
„Ајте, сужњи, куда који знаде!
„А ја идем аги на правицу.“
Када дође аги Бећир-аги, 190
Он с' удара руком по колину.
Како се ј' од зора ударио,
На колину чакшире му пукле.
Ал' говори мали Радојица:
„Ти се небој, ага Бећир-ага! 195
„Теби ништа учинити нећу,
„Него хоћу ја твојој госпоји.“
Он узимље клишта од мазије,
Па јој вади два бијела зуба,
Па је онда њојзи говорио: 200
„Боли-ли те, драга госпе моја?“ —
"Боли Раде, преболити нећу."
Ал' је њојзи Раде говорио:
„Нека, нека, и мене је тако!“
Он јој ложи ватру на прсима, 205
Па је њојзи говорио Раде:
„Боли-ли те, драга госпе моја?“ —
„Боли Раде, преболити нећу.“ —
„Нека, нека, и мене је тако!“
Он усиче двадесет клинаца, 210
Па удара њојзи под ноктове:
„Боли-ли те, драга моја госпе?“ —
„Боли Раде, преболити нећу.“ —
„Нека, нека, и мене је тако!“
Њојзи Раде дојке проризао, 215
Кроз дојке јој руке провлачио:
„Боли-ли те, драга моја госпе “–
„Боли, Раде, преболити нећу.“
Кад то види ага Бећир-ага,
Што му Раде од љубе уради, 220
Он ти Раду на мегдан позива:
„Ајде мени, Раде, на мегдане!“
То је Раде једва дочекао,
Њему Раде на мегдане пође.
Тихо њему Раде бесједио: 225
„Ој бога ти, ага Бећир-ага!
„Како хоћеш мегдан почимати?
„Ал' на сабљу, ал' плећа јуначка?“
 Ањему је ага говорио:
„Ја нечиним на сабљу мегдана, 230
„Него хоћу о плећа јуначка,
„Ко повали, нека одмах коље.“
Ото Раде једва дочекао,
Ћапише се о плећа јуначка.
Ал' је Раде дите врло мудар, 235
Па превари и агу завали,
И он аги одсијече главу.
Па говори он својој дружбини:
„Ајте, браћо, да пијемо винце!
„Кад ја јесам агу погубио, 240
„Ја ћу за вас све платити вино.“

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 110-116.