Беседа румунском краљу
| Беседа румунском краљу Писац: Војислав Илић |
Преда те ступам, усправљен ко даска
Да и ја викнем једно сетреаска!
Ал' само тако како Максим уме -
Да га ни Србин, ни Влах не разуме.
А реч, што рекли, аста еста буна
Поштена, часна и поуке пуна:
Твој народ штујем, мада страст имаде
У седам дана да шест дана краде,
А седмог дана учи своје млађе
Како и они да живе од крађе.
Тако и мене бандити су стигли,
И све ми паре и хаљине дигли -
И мада власти не знају за шалу
У префектури и у трибуналу,
Да не би осто још са туром голим
Ја тебе лепо и поштено молим,
Да ми се врате одело и паре
Спуње, о спуње, домнуле чел маре!
1892.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 231, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|