Бериславић бан и Франкопан у боју с Турцима (Смрт Бериславићева године 1520.)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бериславић бан и Франкопан у боју с Турцима (Смрт Бериславићева године 1520.)

0001 Сађе витез Бериславић бане,
0002 Сађе витез селу на Крајину,
0003 Да збор збори с Врангопаном кнезом
0004 У Оточцу гњизду соколовом,
0005 Да слободи хрватску Крајину.
0006 Али њега увати грозница,
0007 С њом се бори сву недиљу дана,
0008 Нигда бане главе не подиже,
0009 Да говори с Врангопаном кнезом.
0010 У зла доба Турци ударише
0011 У најдуљој ноћи у години,
0012 Дугој нојци уочи Божића,
0013 Кад се слави свето Порођење.
0014 У по ноћи Турци ударише,
0015 На Црквини цркву оптекоше,
0016 И у цркви народ оклопише,
0017 Пуну цркву крви натопише.
0018 Изјашио Врангопане кнеже,
0019 Па он лети до Оточца града.
0020 У по ноћи јунак потекао,
0021 А са сунцем у Оточац дође.
0022 Свом је коњу јако киндисао
0023 У б’јелу га пјену окренуо.
0024 Он улази бану у одају,
0025 Па отаре чело узнојено
0026 И говори Бериславић бану:
0027 „Што си лега’, Бериславић бане,
0028 Што си лега’, не дигао главе!
0029 Ми се јесмо у те поували,
0030 Да ћеш нашу слободит Крајину:
0031 Турака се нисмо ни чували,
0032 Ал нас ноћас погазише Турци.
0033 Треба да се данас веселимо
0034 И славимо име Исусово,
0035 А сад плаче старо и нејако:
0036 Цркву ноћас оклопише Турци,
0037 Пуну цркву крви натопише,
0038 Исјекоше младо и младиће.
0039 Турска сила поље притиснула,
0040 Све Дрежничко поље наоколо.”
0041 Кад је бане разумио гласе,
0042 Он се скочи из меке ложнице,
0043 Па се бане коња приватио,
0044 Трипут с њиме кроз Оточац прође,
0045 Па он виче из грла бијела,
0046 „Ајд на ноге, моји соколови!
0047 Изгибоше наши Крајишници,
0048 Који наске бране од Турака,
0049 Јер су они Турцим’ на вратима.”
0050 Оточани на ноге скочили,
0051 Па су они бану говорили:
0052 „Наш витеже, Бериславић бане!
0053 Да ми овдје помоћ причекамо
0054 Од нашега Сења каменога?
0055 И досад су у помоћ нам били,
0056 Када смо их гође затребали.
0057 Не знадемо, колики су Турци,
0058 Па моремо и ми изгинути
0059 Ка’ и славни наши Крајишници”.
0060 Томе бане одолит не може,
0061 Јер с’ у њега јесу поували,
0062 Па не жали погинути за њи’,
0063 Па управи коња преко поља
0064 И он виче из грла бијела:
0065 „Ајте са мном, моји соколови!
0066 Ајте са мном, што било да било.
0067 Мало нас је, али смо јунаци,
0068 Осветити наше Дрежничане,
0069 Који јесу тужни изгинули,
0070 Не робећи, нити ратујући,
0071 Већ славећи име Исусово.
0072 Утећ’ ће нам Турци Крајишници,
0073 Утећи ће до свог Бишћа града,
0074 Па се ’оће затворит у Бишћу.
0075 Ма код Бишћа да их затечемо,
0076 Ми желимо с њима говорити,
0077 Поред Бишћа на пољу свакоме:
0078 Што су ’ћели на нашој Крајини,
0079 На поноћки крвцу проливати,
0080 Нашу цркву крви натопити.
0081 То се, браћо, поднити не може.
0082 Мало нас је, али смо јунаци,
0083 Моћи ћемо с њима говорити.”
0084 Управише један за другијем,
0085 Те Оточко поље прелетише,
0086 Да се нитко назад не огледа,
0087 А пред њима Бериславић бане.
0088 За њим игра триста коњаника,
0089 Те на Прибој мали долетише,
0090 Ондје бане коња уставио,
0091 Тер својима ово говорио:
0092 „Куд је прече саћи Бишћу граду
0093 И од Бишћа затјецати Турке?”
0094 Оточани бана упутише:
0095 „Ајде, бане, низ Клокоч камени!
0096 Од Клокоча на грло Жељаве,
0097 Од Жељаве преко Зелен-луга,
0098 И доћи ћеш више Живодола;
0099 Са њега ћеш Бишће угледати:
0100 Јесу ли се повратили Турци,
0101 И бију ли турски таламбаси,”
0102 Кад је бане ричи разумио,
0103 Коња гони низ Клокоч камени,
0104 Па га гони до грла Жељаве,
0105 Од Жељаве преко Зелен-луга.
0106 Кад је доша’ више Живодола,
0107 Дурбин меће коњу по ушима,
0108 Да он види, што с’ у Бишћу ради:
0109 Јесу ли се повратили Турци,
0110 Чују ли се њини таламбаси,
0111 Да л’ се чују, да ли се веселе,
0112 Каконо су Дрежник поробили,
0113 Пуну цркву крви натопили.
0114 Ал на Бишћу врата затворена,
0115 Не чују се турски таламбаси.
0116 Говорио бане Оточаном:
0117 „Ајмо, браћо, до града Дрежника!
0118 Још су тамо на зборишту Турци,
0119 Они мисле даље ударати.”
0120 Добре коње оштро окренуше
0121 Преко поља до села Ваганца,
0122 На Пашину луку са’одише
0123 И ладне се воде напојише.
0124 Само мало табор учинише,
0125 Само нешто мало заложише:
0126 Сува крува и водице ладне,
0127 Те Корану воду прегазише.
0128 Јашу коње до прве градине,
0129 Ондјека их дочекаше Турци.
0130 Друга сила на пољу лежала,
0131 Те се ондје с њима попушкала.
0132 Гонише се до воде Бунара.
0133 Код Бунара дочекаше бана.
0134 Те се ондје преметнуше с баном
0135 И с његовим силним Оточаним’.
0136 Ал је бане срцу дао јада,
0137 Па он оде к цркви на Црквину,
0138 Да погледа, што је код ње било.
0139 Крај балија коња прогонио,
0140 Нити гледа десно, нити л’јево,
0141 На видило Турком изишао,
0142 До Језера коња догонио,
0143 Ондјека га Турад дочекала,
0144 Па се једно копљем уметнуло.
0145 ’ћело копљем коња обранити,
0146 Ал не могло коња обранити,
0147 Него пало пред коња у траву.
0148 На копље је коњиц нагазио;
0149 Копље му се у ноге заплело,
0150 Те под баном коњиц посрнуо.
0151 Паде бане с коња на ледину,
0152 Ал се опет Турком не предаје,
0153 Нег удара сабљом у десници,
0154 Бранећ себе и свога коњица.
0155 То видио Врангопане кнеже,
0156 Искрај горе, од ладна Бунара,
0157 И повика Врангопане кнеже:
0158 „Ајмо, браћо, нестат ће нам бана!”
0159 Док из горе они достигнули,
0160 Ту на бана сила навалила,
0161 Да не може јунак одолити.
0162 Л’јеву ногу меће на коњица,
0163 Прискочило Туре силовито,
0164 Одсјекло му десну до колина.
0165 Паде бане рањен на ледину.
0166 Док пристига’ Врангопане кнеже,
0167 Дотлен бану одсјечена глава.
0168 Ал је сам се лудо упустио,
0169 Што ’е у турску чету угазио.
0170 Сад се текар заметнула кавга:
0171 Зажалише силни витезови,
0172 Гдје витеза свога изгубише;
0173 Нит гледају брда ни долина,
0174 Већ по пољу разгонише Турке
0175 И наши би слабо пролазили,
0176 Али њима добра помоћ дође,
0177 А из Кланца, из јелове горе:
0178 Потегли су од Сења Сењани,
0179 Позвали их наши Оточани,
0180 Те ту наша добра срећа била,
0181 Гдје су преким путем окренули,
0182 У највећу ватру достигнули.
0183 Ни Сењана чудо не бијаше:
0184 Коњаника до двиста момака,
0185 Али Турком страву зададоше,
0186 Јере на дви стране ударише.
0187 Ту почеше Турци узмицати,
0188 Међу собом аге говорити:
0189 „Бјежмо, Турци, док је жива глава,
0190 Гдје је двиста, ту је и хиљада.
0191 Који бржи, тај ће бити први;
0192 Докле задњи до првих домакну,
0193 Нас ни један жив утећи не ће.”
0194 Затече их Врангопане кнеже
0195 Код воденог брода Јанковића.
0196 Преко воде Турци навалише,
0197 Бојећи се одавле Сењана.
0198 Турци бјеже, ништа не пуцају,
0199 Врангопан их редом дочекује
0200 Са својије’ триста Оточана.
0201 Оточани од ока пушкари,
0202 Кад пуцају, никад не промећу:
0203 Преко воде прећераше Турке.
0204 Осам стотин’ остало је мртви’
0205 Осам стотин’ одсјечени’ глава,
0206 Рањеника, то се и не знаде,
0207 Јере Турци не повлаче гласа,
0208 Колико је у њи’ рањеника.
0209 Добро наши цркву осветили
0210 И витеза Бериславић бана.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.