Бено Поплесија (Робиња)3/13
| ←Шена дванесата | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена тринаеста |
Шена четрнеста→ |
ЖДЕРО: Рђа убила и бијељ и кад сам се уњ био замото! а, per vita mia, још ме боли скина од бата које ми су дали. А жинти сам пробавио све што сам изио и попио јутрос, и веће ме трбух боли од глада него скина од бата.
КАПЕТАН: Olà, olà! немој да нитко паса овом улицом, него свак назад, зашто ћу сад метнут.
ЖДЕРО: Ваља да је који каменар овди близу који гради, то и хоће метнут коју стијену; тријеба се ретират.
КАПЕТАН: Стани свак на страну и бјежи, бјежи!
ЖДЕРО: Почекај, не мећи сада, нека ја прије пасам.
КАПЕТАН: Ruine, fracassi, terremoti, incendij, ecclissi, ruine, sconquassi [пропаст, бука, потрес, пожар, помрчање, пропаст, расап].
ЖДЕРО: Ово ваља да је који астролог! — Молим те, кад ће бит те ствари и те руине [пропасти] које говориш?
КАПЕТАН: Сад у ови час; зато се свак скри’ и утеци.
ЖДЕРО: Ко си ти, да то мож знат?
КАПЕТАН: Ја сам велики капетан Громиљало.
ЖДЕРО: Мој госпар!
КАПЕТАН: О, Ждеро!
ЖДЕРО: Да кад си ти то, неће ништа бити. Ма ну ми реци, ко те ту, сиромаше, затворио?
КАПЕТАН: Incantesimi, malie [чаролије, уроци], враголије и вериге тврђе од дјаманта [алема] довели су ме овди унутра.
ЖДЕРО: Ха ха, смијешна свирца! — А ти зашто их нијеси убiо?
КАПЕТАН: Нијесам их, полтруне, могo убит, ма сам их прибио и притукo, и чинио сам да сви утеку.
ЖДЕРО: Да како су те затворили ту унутра, кад си им чинио да утеку?! — Ха ха!
КАПЕТАН: Мучи, праљу ти, и одларга’ се, ер ћу сад обалит ови мир; зато ретира’ се, ер ми је скочила рабија [љутост].
ЖДЕРО: Молим те, не учини тега!
КАПЕТАН: Ну пођи у оне збирарије [пандурске чете] и реци им од моје стране да ме дођу отворит, altrimenti [иначе] имам их свијех убит.
ЖДЕРО: Идем делонго. — (Сам:) А који ти је ово полтрун! Ваља да га је Пераштанин затворио, кад овди стоји. Ма нути робиње која иде сама по улицам! познам је ја по хаљинам.
Референце[уреди]
