Бела Рада зунће брала,
зунће брала, залутала,
налутала младо момче
па се њему верно моли:
"Ој, момченце, убавенце, 5
изведи ме на путину,
па што рекнеш, тој че буде!"
Кад су били на крај шуму,
проговара момче младо:
"Давај, Радо, све што имаш: 10
бело лице за љубење,
две јабуће за гризење,
рамну снагу за кршење!"
Насмеја се бела Рада:
"Бре, не лудуј, младо момче! 15
Кад уватиш, зашто пушташ?!
Не љубиш ме кад смо сами,
с'га би тел, дом кад стиго!"
