Бела Бона блна лежит

* * *

[Бела Бона блна лежит]

Бела Бона блна лежит
Ваћул-мана, аман, аман, блна лежит,^[1]
ни умират, ни стануват.
Викните ми еден ећим,
еден ећим Николаћим, 5
тој ми знојет триста билки:
прва билка лепи Господ,
втора билка јасно слнце,
трећа билка месечина.

---

Референце

1. Овај припев се понавља после сваког стиха.

Извор

• Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 227.