Заблајала бела Беца тамо доле, у сред поље. Овчарко си њу питује: „Што ми блајиш, бела Бецо? Ил си гладна, ил си жедна?" 5 — Нес’м гладна, нес’м жедна, но си блајим за јагњенце. њему уста увенула, мене млеко надолело.
