БЕЗ ЊЕ СВЕ ЈЕ НИШТА
На што мени младост, висок стас и витак,
Равно чело, живо испод чела око,
А румено лице ка' од руже цвитак
Када њу изгубих?
На што узорима душа одгајена?
И смјели јој полет у кругове више?
На што срце чија чуства су огњена
Када њу изгубих?
А пјеснички усхит, а пјесничка круна
На челу ми на што? на што та будућност
Која ми се см'јеши свијетлости пуна
Када њу изгубих?
Узоритост духа и тијела, младост,
Сви неба и земље дарови најљепши.
У том ми не цвјета већ никаква радост
Пошто њу изгубих?
Са висине гдје сам за час био падох,
И к'о зв'језда која летећи небес'ма
Сред њих удуне се, живјети престадох
Од кад њу изгубих.
Калки 4/11 1839.