Беже проси у аге девојку,
трипут проси, сва три пут му врати.
Разљути се беже Али-беже,
па ми јана коња ластавицу,
па отиде у агине дворе, 5
па ми беже ту копље побада,
па он врза коња ластавицу,
па ми скита уз дворе, низ дворе.
Упази га Асан-Агиница,
па говори своме Асан-аги: 10
„Диг’ се, аго, сан се наспав'о!
Да л' не чујеш, или ми не хајеш,
да ти беже кроз дворе шеташе?”
Једнак ми се ага пробудио,
па се успе на високи чардак, 15
бег ми иде уз шимшир стубицу,
од далека темена му дава,
И од близо ти'о му говори:
„Чујеш ли ме аго Асан-аго,
ти ми имаш један струк босиљка, 20
пораст’о је и разгранао је,
молим ти се мени да га дадеш”.
Па говори ага Асан-ага:
„Чујеш ли ме, курвино копиље!
Ти'о збориш, ти'о ћу ти дати!” 25
Референце
Извор
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 297.
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 97.
