Бег Алибег два весеља чини
Бег Алибег два весеља чини:
Кћер удаје у бијело Ливно,
Сина жени изнад Сарајева.
Лијепо ћерку бабо опремио,
Уз њу шаље три товара блага, 5
Три стотине везених махрама
И хиљаду танких бошчалука,
Седам софри суда мједенога,
Осму софру златну демирлију
И кашике бисером кићене. 10
И шамедан од сухога злата,
Мум маказе бисером кићене
И метлицу бисером кићену,
Феришкану од рибије кости.
Кроји дибу, кроји и кадифу, 15
Меће роба, а меће робињу.
Бабо купи, а мајка јој слаже,
Мајка слаже нујна, невесела.
Ајка мајци тихо говорила:
„Што си, мајко, нујна, невесела? 20
Ако ти је то толико жао
Узми дибу, остави кадифу,
Узми роба, остави робињу."
А Ајкуни мајка говорила:
„Да ти бабо још толико меће, 25
Не би твојој мајци жао било,
Већ у тебе злу свекрву кажу,
Злу свекрву, живу жеравицу.
Ти си, Ајко, у мене једина,
Свакој сам те његи научила: 30
До ручка ти ручавати дала,
До вечере вечерати дала.
Рано сам те у ложницу слала,
А касно те из ложнице звала."
„Не будали, моја мила мајко, 35
Ако ј'она жива жеравица,
Ја ћу бити студена водица,
Па ћу живу жеру потрнути!."
Кад дођоше кићени сватови,
Одведоше кићену дјевојку. 40
Кад стигоше у бијело Ливно,
Доходише ливњанке госпоје,
Да гледају Алибеговицу.
Међусобом оне говориле:
„Мили боже, лијепе дјевојке, 45
Али у ње злу свекрву кажу."
Поче Ајка испод ал-дувака:
„А бога вам, ливањке госпоје,
Ак’ је она жива жеравица,
Ја ћу бити студена водица, 50
Па ћу живу жеру потрнути!"
Кад на врата танана робиња:
„Ходи горе, Алибеговице!
Тебе зове Алибега мајка."
Она скочи на ноге лагане, 55
Па се попе на горње чардаке,
Гдјено сједи Аиибега мајка:
Пољуби је у скут и у руку
И хаљину гдјено она сједи.
Измаче се, подвив руке, стаде, 60
А њој вели Алибега мајка:
„А богати, невјестице моја,
Ал' си расла бора гледајући,
Ал' јаблана, дрва високога,
Ал' мог сина, бега Алибега?" 65
„А богами, Алибега мајко,
Нисам расла бора гледајуои,
Ни јаблана, дрва високога,
Твога сина ни видјела нисам,
Већ сам била једина у мајке, 70
Лијепо ме мајка његовала,
До ручка ми ручавати дала,
До вечере вечерати дала,
Рано ме је у ложницу слала,
Касно ме је из ложнице звала." 75
На то вели Алибега мајка:
„До ручка ти ручавати не дам,
До вечере вечерати не дам.
Касно ћу те у ложницу слати,
Рано ћу те из ложнице звати." 80
Одговара Алибега љуба:
„Па ако ћеш, Алибега мајко,
Ја оставих своју милу мајку,
Дођох теби као својој мајци,
Ради, мајко, како теби драго!" 85
Кад то чула Алибега мајка,
Она скочи на ноге лагане,
Па загрли своју невјестицу,
Пољуби је међу очи чарне,
Посади је код кољена свога. 90
Говориле ливањке госпоје:
„Мили боже, чуда големога,
Ја каква је Алибега мајка!
Све јој Ливно угодит не мозе,
Угоди јој кучка бањалучка. 95
Куд год хода, невјестицу вода,
Кад говори, њима се закнње,
Заклиње се сином Алибегом
И невјестом Алибеговицом."
