Бегала је божја мајка, Низ горицу, ииз водицу, Христа води за ручицу. Сусрела је дрво јела, Јела јој се уклонила, 5 Гранама се поклонила. Ал’ беседи божја мајка: — Светла била дрво јело, Сва се лети зеленила, Више зими него лети.
