Бајо Пивљанин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бајо Пивљанин

0001 Турско момче пије вино хладно,
0002 силно Туре Марић-Алајбего,
0003 у лијепу варош Дмитровицу,
0004 служи вино Хајкуна ђевојка,
0005 гологлава кано мушка страна,
0006 десном руком чашом позлаћеном.
0007 Вино пију, разговарају се,
0008 док се добра натрошили вина,
0009 а од вина ћеиф заузели,
0010 но бесједи Марић-Алајбего:
0011 "Синовице, Хајкуно ђевојко!
0012 За све си ме послушала, синко,
0013 ходи, сине, и сад послушај ме,
0014 узми, сине од Сријема Муја,
0015 е је Туре сасма имовито:
0016 овце су му Сријем притиснуле,
0017 пчеле су му небо премрежиле,
0018 друго благо хесапа му нејма."
0019 Хајкуна је чашу поставила,
0020 Алајбегу ријеч говорила:
0021 "За све сам те, стрико, послушала,
0022 а за то те послушати нећу,
0023 јер сам чула ђе говоре љуђи,
0024 да је Сријем земља грозничава,
0025 од грознице ту пискају тице,
0026 а камоли коњи и јунаци.
0027 Што ће благо кад остане пусто?
0028 Но сам чула од старице мајке
0029 за некаква Ришњанина Маха,
0030 да ме Туре просило у мајке,
0031 само луду од седам годинах
0032 и није ме кћела дати мајка,
0033 сад ћу њему књигу отправити
0034 да он дође шехер-Дмитровици
0035 да ме Туре испроси од мајке;
0036 ако ли ме некће дати мајка,
0037 вјера моја, сама ћу му поћи."
0038 То је рекла, на ноге скочила,
0039 у одају млада ушетала,
0040 на кољено књигу накитила:
0041 "О Турчине, Ришњанине Махо!
0042 Ти си мене просио у мајке,
0043 само луду од седам годинах,
0044 и није ме кћела дати мајка,
0045 но ако се оженио ниси,
0046 да си брже шехер-Митровици,
0047 да ме, туре, испросиш у мајке;
0048 ако ли ме дати некће мајка,
0049 вјера моја, сама ћу ти доћи."
0050 Посла књигу Рисну на крајину,
0051 када књига од Турчина дође,
0052 те видио што му књига каже,
0053 нагнало се Туре нежењено
0054 те му књига тврдо мила била,
0055 па сигура ђога дебелога,
0056 ођену се што може најљепше,
0057 а припаса свијело оруже,
0058 у џепове узе доста блага,
0059 пак се Туре бачи на коњица
0060 и отиде Босном каловитом,
0061 докле шехер-Дмитровици дође.
0062 Добро су га тамо дочекали,
0063 и запроси Хајкуну ђевојку,
0064 Туре проси, мајка му је даје,
0065 прстен даде стотину дукатах,
0066 још на оглед изводе ђевојку:
0067 колико је силна и лијепа,
0068 толико је танка и висока,
0069 још на њојзи одијело фино:
0070 једна глава а три перишана,
0071 једно грло а три су ђердана,
0072 два од злата, трећи од бисера,
0073 једно срце, три чекркли паса,
0074 два од злата, трећи од сафата,
0075 једне плећи, а три су кавада,
0076 два од свиле, трећи од кадифе.
0077 Гледа Туре лијепу ђевојку,
0078 толико му очи занијела -
0079 још изброји стотину цекинах,
0080 прстен даде, свадбу уговара,
0081 оно бјеше о Дмитрову данку,
0082 нека свадба о Ђурђеву данку,
0083 кад окопни снијег по планини,
0084 кад је доста и траве и листа,
0085 кад изјаве на планине овце,
0086 и кад буде јагње за заклање,
0087 кад посаде Турци лубенице,
0088 а награде шокци воденице.
0089 То рекоше пак се раздвојише,
0090 отле Туре на трагове пође,
0091 а кад двору омрчену дође,
0092 али га је књига допанула
0093 од хајдука Пивљанина Баја:
0094 "Чули мене, Махо побратиме!
0095 Је л’ истина што ми љуђи кажу,
0096 јеси бозна свадбу углавио
0097 о честиту данку Ђурђевоме?
0098 Но ти, Туре, моје јаде кажем:
0099 мош ли знати, јес’ ли запазио,
0100 када мене изагнаше Труци,
0101 баш из Пиве моје постојбине,
0102 ја оставих кућу и баштину,
0103 собом узех нешто мало блага,
0104 пак се дигох трговати ш њиме
0105 по Косову и око Косова,
0106 и по Пећи и Нову Пазару,
0107 по Призрену и по Пријепољу,
0108 по Сјеници и по Ђаковици,
0109 по Морави и око Мораве,
0110 и по Босни и Херцеговини,
0111 и закупих малу трговину,
0112 трговину хиљаду воловах,
0113 дођох ш њима Рисну на крајину.
0114 Ти си мене дочекао дивно,
0115 узе мене тешку баждарину,
0116 јес’ на моје хиљаду воловах,
0117 узе мене хиљаду цекинах.
0118 Ни ту некће паре ни динара,
0119 ни у жуто млетачка цекина,
0120 но ми узе свијетло оружје,
0121 узе мене пушку џевердана,
0122 која бјеше у Бучју ковата,
0123 у Букрешу граду окивата,
0124 и узе ми сабљу од појаса
0125 која бјеше у Фочу ковата,
0126 а у Луку-Бању окивата,
0127 и узе ми двије пушке мале
0128 које бјеху у Млетке ковате,
0129 у бијелу Скадру окивате;
0130 кунем ти се вјером и законом,
0131 више ваља Бајово оруже,
0132 него двије хиљаде цекинах.
0133 Но ми пошљи свијетло оруже,
0134 још свр’ њега стотину цекинах,
0135 ако л’ ми га ти послати нећеш,
0136 кунем ти се, а вјеру ти давам,
0137 када дође дан свети Ђорђије,
0138 ти ћеш тадар свате подигнути,
0139 а мене је земан за хајдуке,
0140 скупићу ти пет стотин’ хајдуках,
0141 а пред њима тридесет харамбашах,
0142 неке ћу ти казат по имену,
0143 што су свјема, побро, человође:
0144 од Коритах Лима побратима,
0145 још јунака Плавшу харамбашу,
0146 који тиста знаде распутицах,
0147 још и Рада од Коњица града
0148 и јунака од Клобука Вука,
0149 и Милића испод Медевића,
0150 и Вулића брата Милићева,
0151 па два друга од зелена луга;
0152 довешћу ти двоје Латинчади
0153 која добро пушком стријељају,
0154 стријељају а не гријешају,
0155 довешћу ти Познањ-капетана
0156 што познаје у поноћи друга
0157 како други кад огрија сунце,
0158 још Гаврана испреко Дунава,
0159 довећшу ти Пловкића Маркића
0160 и витеза хајдук-Малетића,
0161 Маљеницу и Опаљеницу,
0162 у планину да се обидемо!"
0163 Кад Турчина така књига дојде,
0164 те видио шта му књига каже,
0165 небила му мила николико,
0166 ма се Туре одати не хоће,
0167 но је Бају другу отправио:
0168 "Ај не лудуј, Пивљанине Бајо!
0169 Што те твоји пет стотин’ хајдуках,
0170 а на моје седам стотин’ сватах?
0171 А тако ми Мухамеда свеца,
0172 купићу их у седам градовах,
0173 ђе гођ нађем коња и јунака!"
0174 На томе се разминуло било
0175 до честита дана Ђурђевога,
0176 а кад честит Ђурђев данак дође,
0177 тада Туре силу окупило
0178 и подиже седам стотин’ сватах,
0179 а отиде Босном каловитом,
0180 докле шехер Дмитровици дође.
0181 Добро су га тамо дочекали,
0182 даровали и дали ђевојку,
0183 пак с’ отоле свати подигоше,
0184 и зеленом планином ојдоше,
0185 докле дошли на Слано камење,
0186 ту сватови конак учинили,
0187 а Бајо им привео хајдуке,
0188 ноћевали свати до хајдуках.
0189 А кад свану и сунце ограну,
0190 но дођоше ђевери к ђевојци,
0191 ал’ говори Туркиња ђевојка:
0192 "Ој ђевере, делијо Алија!
0193 Ја сам ноћас чудан сан виђела:
0194 ведро бјеше пак се наоблачи,
0195 из облака силна роса нађе
0196 па се црном крвљу прометнула
0197 те свакога свата накропила."
0198 Рече Але: "Муч’, ђевојко, враже,
0199 не помињи крвцу у планину!"
0200 Па дигоше на коња ђевојку
0201 и ојдоше зеленом планином,
0202 а кад мало понапријед били,
0203 опет вели са коња ђевојка:
0204 "Ој ђевере, делијо Алија!
0205 Чудан јунак преко друма прође,
0206 а на њ’ бјеше црна тамбарина,
0207 преко ње се сабљом препасао,
0208 ка да бјеше Плавша харамбаша,
0209 те уходи кланце и друмове."
0210 Рече Але: "Муч’, ђевојко, враже,
0211 не помињи Плавшу у планину,
0212 далеко је, а још даље био!"
0213 Ал’ хајдуци граде метеризе,
0214 и добро се бљеху наредили,
0215 док сватови први уминули,
0216 а задњи су међу њима били,
0217 на сватове огањ навалише,
0218 пет стотинах пуче џефердарах,
0219 њих турише, мале повадише,
0220 пет стотинах малијех пукоше,
0221 њих турише, сабље повадише,
0222 а у свате јуриш учинише -
0223 нијендога жива не пустише,
0224 до утече Ришњанине Махо,
0225 измаче се Туре у планине,
0226 оста сама на коња ђевојка
0227 и код ње је ђевере Алија,
0228 но допаде хајдук-Маленица,
0229 под ђевојком коња уфатио,
0230 а вели му ђевере Алија:
0231 "Мак с’ отоле, потакви хајдуче!
0232 Ја је нећу пуштит ни бољему,
0233 а камоли тебе најгорему!"
0234 Жа то било хајдук-Маленици,
0235 од појаса сабљу извадио,
0236 мали бјеше, дофатит не може
0237 да му добру одсијече главу,
0238 но спријед га удри по појасу -
0239 два ђевера од њег’ направио,
0240 и узе му коња и оруже,
0241 а поведе -Туркињу ђевојку,
0242 нађе Баја под јелом зеленом
0243 око себе ђе купи хајдуке,
0244 не бјеше му рањенога друга,
0245 поклони му Туркињу ђевојку,
0246 и сједе је Бају уз кољено.
0247 Но да ти је Маха погледати,
0248 ка’ се Туре проз травици вуче,
0249 док се био близу примакнуо,
0250 оно гађа везеном шишаном:
0251 не погоди Пивљанина Баја,
0252 но код Баја Хајкуну ђевојку,
0253 живо јој је срце опалио,
0254 па дозива из грла бијела:
0255 "Побратиме, Пивљанине Бајо!
0256 Поврни ми моје несуђене,
0257 а ја ћу ти свијетло оружје,
0258 још свр’ њега стотину дукатах."
0259 Но му вели перјеноша Бајо:
0260 "Зло да ти је, Ришњанине Махо!
0261 Зло да ти је, и горе ти било,
0262 твоја ју је пушка осмртила,
0263 а оружје даћеш на срамоту."
0264 Па скочило двоје Латинчади
0265 да изгубе Ришњанина Маха,
0266 но им не да харамбаша Бајо:
0267 "Нека те га, моја дружбо драга,
0268 нека иде двору бијеломе,
0269 злога гласа а црна образа,
0270 да кажује како му је било!"
0271 Тад’ хајдуци скупише оруже
0272 и са Турак’ одијело фино,
0273 сви ојдоше у кршно Приморје,
0274 вино пити те се веселити,
0275 а нека их весела им мајка!



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]