Бајова свадба

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Запросио Бајо Пивљанине
0002 надалеко лијепу ђевојку,
0003 у дивноме Сењу богатоме,
0004 у силнога Ива капетана.
0005 Бајо проси, Иво му је даје,
0006 млого силно похарчио благо,
0007 прстен ставја, свадбу договара:
0008 "Ова свадба за немлого данах
0009 док ја дођем Перасту бијелу
0010 и покупим јуначке сватове."
0011 Отле се ја Бајо подигао,
0012 тер он пође Перасту бијелу,
0013 а то млого доба не стануло,
0014 везак везе тридест ђевојаках
0015 на бијелу Иванову кулу,
0016 свака фали заручника свога,
0017 но не фали Анђа Иванова,
0018 њојзи веле млого другарицах:
0019 "Што не фалиш заручника твога?
0020 Али си се млада понијела,
0021 е је тебе хајдук испросио?
0022 Ал’ говори Анђа Иванова:
0023 "Нијесам се млада понијела,
0024 но ја не знам когано ћу фалит,
0025 скоро дође Хасан-ага Куна,
0026 од Удбине од турске крајине
0027 те испроси мене у Ивана,
0028 јесте више натурио блага."
0029 Но јој веле млого другарицах.
0030 Ал’ с’ волија Пивљанина Баја,
0031 ал’ Турчина Куну Хасан-агу?"
0032 Но говори Анђа Иванова:
0033 "Е волијах Пивљанина Баја."
0034 Њојзи веле млого дургарицах:
0035 "Каде тебе Туре уговори?"
0036 "Уговори до петнаест данах."
0037 Још јој вели млого другарицах:
0038 "Пиши, Анђо, Бају Пивљанину
0039 да покупи сватах пет стотинах,
0040 нека брже за ђевојку дође,
0041 е ће други повести ђевојку,
0042 поведе је Хасан-ага Куна."
0043 "Брже дођи и свате доведи."
0044 Анђа књигу танку оправила,
0045 ситна књига Бају допанула,
0046 књигу гледа и од ње се мучи,
0047 а од муке на ноге скочио,
0048 оде Бајо тамо на догање,
0049 па кад Бајо био на улицу,
0050 Бајо срете сестрића Јовића,
0051 танку му је књигу додавао,
0052 кад је виђе дијете Јовићу,
0053 теке виђе што му књига пише,
0054 он ујаку своме говорио:
0055 "Хајд’, ујаче, по наљем Приморју
0056 те покупи сватах пет стотинах,
0057 све ћеш купит момчад нежењену,
0058 нека воде коње нејашене,
0059 нека јашу силе на бјесове
0060 који могу стићи и утећи,
0061 на запету пушку дочекати,
0062 голу ћорду отет у Турчина,
0063 а ја одох на бојали кулу
0064 да припраљам таин сватовима."
0065 Оде Бајо, ријеч не чињаше
0066 те покупи сватах пет стотинах,
0067 доведе их пред бијелу кулу,
0068 за готову софру засједоше,
0069 а пошто се понапише вина,
0070 отоле се свати подигнуше,
0071 иду свати земљом и свијетом
0072 док дођоше Сењу зенђиломе,
0073 на ливаде свати попадаше,
0074 ал’ ево ти Хасан-аге Куне
0075 и он води сватах пет стотинах,
0076 но да видиш ђетића Јовића,
0077 још ту шћаше да извади кавгу,
0078 нег’ му не да Бајо Пивљанине,
0079 с миром свати у Сењ улазише,
0080 ма да видиш Ива капетана,
0081 он је свате дивно разредио;
0082 ђувегије на Ивову кулу,
0083 међу собом поставили љуђе,
0084 нете ли их како насулити,
0085 никако их насулит не могли,
0086 но тако су њима говорили:
0087 да дофате бурме и прстење,
0088 да их проспу по зеленој трави,
0089 да изведу лијепу ђевојку,
0090 чије узме - честита му била.
0091 Како рекли, тако учинили,
0092 па извели лијепу ђевојку.
0093 Срцем проси лијепа ђевојка:
0094 "Дај ми, боже, у срећу јунака,
0095 дај ми, боже прстење Бајово!"
0096 Бог јој даде Куне Хасан-аге.
0097 Ту су Турци шенлук учинили,
0098 још да видиш чуда и већега,
0099 од Турчина Хасан-аге Куне:
0100 све сватове у једне чињаше,
0101 док састави хиљаду сватовах,
0102 скупа пошли кита и сватови,
0103 каде свати на Зечево дошли,
0104 сви сватови коње разиграју
0105 но не игра дијете Јовићу,
0106 нег’ он јаше невесело вранца,
0107 до њега се Бајо доклоњаше:
0108 "Да што ти је, мој мио сестрићу?
0109 Ако ти је миле ујне жао,
0110 љепшом ћу се оженити ђидо."
0111 Ал’ му вели млађани Јовићу:
0112 "Прођи ме се, мој мио ујаче!
0113 Није мене до чег’ но је тебе,
0114 но нешто ме љуто боли глава,
0115 но ако се почем намјерило,
0116 намјерило у плоску ракије,
0117 баш која је трипут препјецана?"
0118 Даде Бајо плоску и ракију.
0119 Но да видиш дијете Јовића,
0120 напоји се и два и три пута,
0121 од коња је вранца одјахао,
0122 подиже му ноге све четири,
0123 да му није вранац обосио,
0124 притеже му ибришим-колане,
0125 прекрсти се, појаха вранчића,
0126 а вранчићу дизгин устезаше,
0127 и хргну га бакрачлијом сјајном,
0128 колико је ужљутио вранца,
0129 по четири свата прескакаше,
0130 докле Јовић до ђевојке дође
0131 па загрли лијепу ђевојку:
0132 "Дивна ли си, ујакова ујна!
0133 Дивна ли си, ема си ми туђа,
0134 ама не би туђа ако бог да."
0135 Од сватовах нико не виђаше
0136 до Турчина Куне Хасан-аге,
0137 па Јовићу ријеч говораше:
0138 "Макс’ отоле, дијете Јовићу!
0139 Е не могу с Баја побратима,
0140 а бих тебе за то погубио."
0141 Кад то чуо дијете Јовићу,
0142 он скидаше дувак са ђевојке,
0143 на њу бачи шарене мараме,
0144 удари је бичем плетенијем:
0145 "Преклањај се, моја мила ујна!"
0146 Кад то зачу Хасан-ага Куна,
0147 џевердану огањ-ватру дава
0148 те он гађа дијете Јовића,
0149 ал’ је вранчић што и хитра муња
0150 и Јовић се пови по вранчићу
0151 те је њега пушка претурила.
0152 Исправи се Јовић на вранчића,
0153 од образа своју шару пали
0154 те он гађа Хаса-агу Куну,
0155 на згодно га мјесто погодио -
0156 у повије међу очи двије.
0157 Ту се џењак завргао мали
0158 те се бију за три б’јела дана.
0159 Паде тама од неба до земље
0160 од брзога праха и олова
0161 и од паре коњске и јуначке,
0162 бога моли са коња ђевојка:
0163 "Дај ми, боже, вијар од планине
0164 да разагна маглу у крајеве,
0165 да ја виђу ч’ји гину сватови,
0166 ч’ји ли гину, ч’ји ли добивају."
0167 Бог јој даде вијар од планине
0168 те разагна магле у крајеве,
0169 ал’ из магле Јовић искочио,
0170 крваве му руке до раменах,
0171 а вранчићу ноге до кољенах,
0172 он на рамо носи копје бојно,
0173 а на копје седамнаес’ главах,
0174 за њим иде Пивљанине Бајо
0175 и он носи седамнаес’ галвах
0176 и на себе седамнаес’ ранах,
0177 но излазе кита и сватови,
0178 сваки носи од Турчина главу.
0179 Ижљегли су Бајови сватови,
0180 двадесет сватах бјеше погинуло,
0181 од Турака жива ока нејма
0182 веће осам у јенђилук булах,
0183 све их осам Јовић уфатио
0184 и бог зна их објесити ћаше,
0185 но не даде Пивљанине Бајо,
0186 нека иду грдне у крајину,
0187 нека кажу што се учинило.
0188 Па Бајови свати с’ окупише
0189 и пођоше дома у Приморје.
0190 Но да видиш дијете Јовића,
0191 три медика морска добавио
0192 те он вида својега ујака,
0193 видао га за годину данах,
0194 те извида својега ујака,
0195 па га вјенча с лијепом ђевојком.
0196 И нек’ му је, честита му била,
0197 јуначку му лозу одржала,
0198 па ми здраво и весело, дружбо!

Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]