Кад Али-бег нови бег бијаше.
Ђевојка му барјак носијаше;
Дању носи зелена барјака,
Ноћу спава с бегом у душеку.
Али-бегу момци говораху: 5
"Прођ' се, бего, барјактар-ђевојке,
"Јер ћемо те сви одустанути."
Млад Али-бег момком одговара:
"Не прођох се барјактар-ђевојке,
"Да би сте ме сви одустанули; 10
"Дуга Босна, мене слугу доста,
"Барјактара нема до Мостара."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 435-436.
