Бан-Маринко вино пије[1]
у пијанству сн ћеру продаје.
Барем да ју скупо препродава:
за два града, оба фарасона,
за две куле, обе пуне с благо. 5
Ал’ му ћера потијо говори:
„Што ме, татко, јефтино продајеш?
Јел’ ти нисам совре настовала?
Јел’ ти нисам воду доносила?
— Ој јубава, јубава девојко — и! 10
