Бановић Секула и Турци Удбињани

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бановић Секула и Турци Удбињани
5

0001 Књигу пише од Удбине Мујо,
0002 Па је шаље од Сибиња Јанку:
0003 ”Побратиме, од Сибиња Јанко,
0004 Знаш ли, побро, није давно било,
0005 Ка’ се јесмо скоро братимили,
0006 Братимили, а не даривали,
0007 Но чу ли ме, мили побратиме,
0008 Ајде, побро, у поље Зечево,
0009 У Зечево да се дарујемо!
0010 Но послушај, мили побратиме,
0011 Ти не води сестрића Скулу,
0012 А ја нећу Танковић Османа,
0013 Јер су момчад, могу погрешити,
0014 У весељу кавгу заметути,
0015 Па је тешко дат’ одговор кавги!”
0016 А кад Јанку така књига дође,
0017 Он дозива своју верну љубу,
0018 Све јој каза што је и како је –
0019 Када дође из лова Секула,
0020 Да не каже што је и како је.
0021 Па опреми јагрзли-Гаврана,
0022 Ођеде га пто боље могаше,
0023 Па отиде на Небојшу кулу,
0024 На се удри и срму и злато,
0025 И за Муја понесе дарове,
0026 Као своме Богом побратиму.
0027 Па поседе јагрзли-Гаврана,
0028 Оде Јанко пољу Зечевому.
0029 Каде тамо у ечево дође,
0030 Ама Мујо прије долазио
0031 И довео Танковић Османа,
0032 С Османом тридес’ Удбињана.
0033 Кад сагледа и уљезе у њем’,
0034 Одма Јанку мило не бијаше,
0035 Ал’ му друга бити не могаше,
0036 Па седоше по зеленој трави,
0037 Дарују се шта је за којега
0038 И рујна се вина напојише.
0039 А да видиш Танковић Османа,
0040 Уста Осман, узе топузину,
0041 Па удара од Сибина Јанка,
0042 Веже Јанку руке наопако,
0043 Око Јанка кулу направише.
0044 Не бију га чим бију јунаке,
0045 Но узеше плетену камџију,
0046 Па шибају од Сибиња Јанка,
0047 Куд га куца, све му кожа пуца,
0048 Испод коже црна крвца пишти.
0049 Па у земљу розгу ударише,
0050 Од земље га ц’јела подигоше,
0051 Па га муче како они знаду.
0052 Лов ловио Бановић Секула,
0053 Лов ловио, дома се вратио,
0054 Оде Секул на бијелу кулу,
0055 Леже јунак санак боравити,
0056 Па у страху на ноге скочио,
0057 А дозива своју милу ујну:
0058 ”О, Бога ти, моја мила ујно,
0059 Куд је дајко, од Сибиња Јанко?
0060 Ја какав сам чудан сан уснио,
0061 Да је кудгођ дајо отишао,
0062 Била би му велика невоља –
0063 Ја сам јунак чудан сан уснио
0064 Ђе Ситница дошла у брегове,
0065 Нешто ми се даде погледати,
0066 Носи вода мојега ујака,
0067 Одиста га однијети ћаше,
0068 Ја се десиг намоме кулашу,
0069 У ситницу утера кулаша,
0070 Уфати га за бијеле руке,
0071 Па избави мог ујака Јанка!”
0072 Кад то чула Јанкова љубовца,
0073 Мудра беше, па се досетила
0074 Да ће Турци Јанка погубити,
0075 Па Секулу по истини каже
0076 Ђе отиш’о у Зечево Мују.
0077 Тад се Секул јаду досетио,
0078 Удари се руком по колену,
0079 А у себи ријеч беседио:
0080 ”Авај мени до Бога милога,
0081 Ђе ми даја сагубише Турци!”
0082 Па готова заседе кулаша
0083 И поведе хрте и загаре,
0084 Право иде пољу Зечевоме.
0085 Пријехрти дошли у Зечево,
0086 Јер су хрти трага наодили;
0087 Кад дођоше хрти и загари,
0088 Па се Јанку вију под ногама.
0089 Беседе му Турци јаничари:
0090 ”Ђаурине од Сибиња Јанко,
0091 Јесу л’хрти твојега Секуле,
0092 А куд ти је дијете Секула?”
0093 Онда Јанко стаде беседити:
0094 ”Јесу хрти мојега Секуле,
0095 Отиш’о је Секул у планину,
0096 Лов ловити, по гори одити,
0097 Па су хрти мени нашли трага
0098 И за млом су дошли у Зечево!”
0099 Таман они у ријечи бјагу,
0100 Док се прамен магле заподио
0101 Уз дужину пољу Зечевоме.
0102 Питају га Турци јаничари:
0103 ”Море, влау од Сибиња Јанко,
0104 Је си л’ ово поље увикао –
0105 Какв оно прамен магле иде?”
0106 А беседи од Сибиња Јанко:
0107 ”Ја сам ово поље увикао –
0108 Кад је суша, диже се прашина,
0109 Кад је киша, диже се маглина.”
0110 Док се магла ближе примицаше,
0111 Док из магле јунак излетио
0112 На кулашу на белогривашу –
0113 А какав је Бановић Секула,
0114 Голу сабљу у висину тура,
0115 У бијеле дочекује руке!
0116 Када Турци то чудо видоше,
0117 Сви од стака земљи прилегоше.
0118 Секул виче грлом бијелијем:
0119 ”Нека веже сваки свога друга,
0120 Јер тако ми моје вере трвде,
0121 Оћу свима сагубити главе,
0122 Неће виђет’ ниједан Удбине!”
0123 Тади Турци на ноге скочише,
0124 Нама своје руке повезаше,
0125 Повезаше руке наопако,
0126 Сам остаде од Удбине Мујо –
0127 Секул одја својега кулаша,
0128 Мују свеза руке наопако.
0129 Па да видиш Банова Секула,
0130 Пушти даја, од Сибиња Јанка,
0131 Турке веже коњам за репове,
0132 Па иг тера у Сибина града,
0133 Па затвори у ледну тавницу!



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.