Бановац Секуле

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бановац Секуле

Разбоље се војевода Јанко
У Голију, зелену планину;
Код њега ниђе никог нема
До сестрића Бановац Секула.
Он ујака за понуде пита: 5
”Би ли, ујаче, каквије понуда?”
Секули је Јанко говорио:
”Не бих, синко, ништа за понуде,
Но сам ноћас у сану видио –
Ја бих мало воде са Ситнице.” 10
Ондолен се подиже Секуле
И отиде пољем Косовијем.
Но су њега Турци опазили
И натроје бјеху запанули:
Нагони га један на другога, 15
Секулу жива уфатише.
Колико је прелијеп Секуле,
Жа га бјеше изгубит’ Турцима,
Но га воде цару на дивану.
Шњим се царе дивно разговара: 20
”О, дијете, Бановац Секула,
Што те питам да ми право кажеш –
Кад бијасмо боја у Косово,
Који бјеше јуанк на дорина,
На дората коња путастога, 25
У руке му бјеше копје убојно,
Те на копје Турке намицаше,
По два и два намицаше?
Ко ли други јунак на вранчића –
У руке му бјеше топузина, 30
Топузом Турке туцијаше,
Од муке им очи искакаху?
Ко ли трећи јунак на зекуна,
Што носаше сабљу у рукама,
А укова у облуку ћорде, 35
Те косаше с обљедвије стране,
Што три пута прејази Ситницу
Од Турака и самур-ћурака,
Догна коња до шатора мога,
Посјече ми три нереџе златне 40
И уграби три јабуке златне?”
Секуле му ријеч одговара:
”Што ме, царе, које јаде питаш,
Све ћу тебе по истини казат’.
Што јунака кажеш на путаља, 45
Оно бјеше војевода Јанко;
Што другога на коња вранога,
Што топузом Турке туцијаше,
Оне бјеше Реља Бошчњанине;
Што ли трећи на коња зеленка, 50
Те три пута прејази Ситницу
Од Турака и самур-ћурака,
Ево ти га, царе, под шатору!
Кад ти догнах коња до шатора,
Да сам тебе, царе, познавао, 55
Ја бих твоју главу изгубио!
Ако ли ми боље не вјерујеш,
Бачи у џепове руке,
Извади три јабуке златне –
Јесу ли ово, царе, твоје биле?” 60
Тадер му царе проговара:
”Аферим ти, дијете Секуле!”
Па му даде стотину цекина:
”Хајде, синко, низ Стамболу граду,
Те потражи за Јанка понуде; 65
И ја бих му оправио вино,
Но ће рећи ер је отровано!”
Ондолен се подиже Секуле,
Отиде на воду Ситницу,
У матере воде зафатио, 70
Те понесе Јанку за понуде,
Тек ју попи тек му боље било,
И ојдоше у Сибињу граду.
То је било кад се чинило.