Багрјаношарна от востока зарја
| Багрјаношарна от востока зарја Писац: Милован Видаковић |
Багрјаношарна от востока зарја
Се нам вјешчајет дневнаго царја
Иже ишодит с великолепијем
на хоризонту.
Како всја звјезди пред њим ишчезајут!
Горди јего зраци тму разгоњајут,
Веју вселенују он занимајет,
всја от сна движет.
Птици по гори утренујут с пјеснми,
В дубравах звјери с превелики слонми,
Риби и кити в глубинах морских
Ден ошчушчајут.
Сад земљедјелец с одморними члени
Плуг изгоњајет на своја њиви,
После покоја труди пријемља,
Зној с чела тарет.
Всјаки художник в својему дјелу
Занимајет сја, а пастири в фрулу,
Стадо по роснеј травици следуја,
звук тихи дајут.
Кол јего лучи сут превиспрени
И досизајут ока в магновениј'
Нашују земљу, јуже творјат плодну
теплотом својом.
1811.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 114
|