БИРАЈ!
Црна ми је била прва
Моја драгана,
Мдадолика , белогрла
Лепа, лагана.
Грлио се, љубио се
Тавна ноћ и дан...
Ал' драга ме изневери
Живо као сан.
Милосница моја друга
Беше плавуша,
Писао сам, певао саи
Да ме саслуша.
Ал' дика ми још ни песме
Није проштила,
А душа јој већ за другим
Момком летила.
Смеђа беше трећа моја
Дика медена,
Чув'о сам је од сунашца
Ветра и сена.
Ал' и она остави ме,
Ма не бија крив;
Па сад ваљда не зна више
Да сам још и жив!
Сад драгане немам више,
Живот ми је црн;
Оцат овде, отров тамо,
Свуд коприва, трн.
Па какве ћу изновице
Драге себи сад?
Каквом цвећу да ми поју
Песме, славујчад?
Да ли смеђој? гаравуши?
Сенци или сну? —
Ил' плавојци од радости
Кратком једном дну?
На коју ће срце — голуб
Да се слети благ?...
Ако добро промислим се
Све један је враг!
