Заклала Ненка седењћу.
Обиди, либе Стојане
по горње, долње седењће,
па очеш код мен да дојдеш,
а ја те нечу, па нечу. 5
Твоја се мати смејала
на моји бели пешћири,
где несу збивом збивани,
Где нису густо шарани.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 65.