У фашисте и у љуте змије,
Работнику пријатеља није!
Нит разума чиста у пјанице,
Ни у лажи тврде узданице!
Ни поштена чојка у крадљивца, 5
Нит уздана друга у страшљивца!
Не уздај се брате у лакомца,
У лакомца људскога трговца,
Који благо преко мјере љуби,
За благо ће издати свакога, 10
Па постаје тако издајица,
Као клета лукава лисица,
Кад на мамац буде преварена
И у ловна гвожђа ухваћена!
Па се трже, сама себе глође, 15
Док јој ловац изненада дође,
Па је дрвљем и камењем туче,
А најпосле и кожу јој свуче!
Свакоме се тако догодило,
Коме опште добро није мило! 20
А ти Срб’е здрав и вес'о буди,
За потребу немој жалит труди!
Много слушај, а мало говори,
А праведним путем себе води!
Кад то речеш и кад ријеч дајеш, 25
Добро пази да се не покајеш!
Коноп веже коње и волозе,
А поштена ријеч витезове!
