А најпосле, ја не марим зањга

Додај везе
Извор: Викизворник


 

А најпосле, ја не марим зањга

Другарице. мог драга сестрице!
Поздрав' брата, и пољуби за ме:
Упитај га, што се срди на ме;
А најпосле, ја не марим зањга:
Има доста горе несјечене, 5
И господе младе нељубљене;
Злату ће се кујунџија наћи,
И мени ће мој суђеник доћи.


Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 392.

Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=А_најпосле,_ја_не_марим_зањга&oldid=106048”