Ај фала богу, фала јединому! (521)

Извор: Викизворник


[Ај фала богу, фала јединому!]

Ај фала богу, фала јединоме!
Седна вечер Видниче ајдуче,
седна вечер мало да вечера.
Јем вењера, јем си ослушкује
што му крцав теј шарене порте. 5
Да ли дував дунавски ветрови?
Да л’ отварав пашини сејмени?
Ај фалај богу, фала јединоме!
Па говори Видниче ајдуче,
па говори својеј верно љубе: 10
„Чуј овамо, моја верна љубо,
ја искочи ју тиј’ бели двори,
приђи близо до шарене порте,
та да видиш што ми крцав порте.“
Ај фалај богу, фала јединоме! 15
Искочила т’г његова љуба,
искочила ју тиј’ бели двори,
пришла близо до шарене порте.
„Чујеш ли ме, Видниче ајдуче,
нити дував дунавски ветрови, 20
ни отварав пашини сејмени."
Ај фалај богу, фала јединоме!
Послушнаја Видниче ајдуче, —
па му крцав теј шарене порте.
Он повика своју милу сестру: 25
„Чуј овамо, моја мила сестро,
ја искочи ју тиј’ бели двори,
па да видиш што ми крцав порте.“
Ај фалај богу, фала јединоме!
Искочила одма мила сестра, 30
искочила ју тиј’ бели двори,
па је пришла до шарене порте,
послушала, па се оплашила.
Не ми дував дунавски ветрови,
но отварав пашини сејмени! 35
Ај фалај богу, фала јединоме!
Брже иде до својега брата.
К’д се врати јадна мила сестра,
па казује на милога брата:
„Чуј овамо, мој премили брате, 40
не ти дував дунавски ветрови,
но отварав пашини сејмени!"
Ај фалај богу, фала јединоме!
Повикала сестра свога брата:
„Ајде, брате, ју нови амбари, 45
па се сакриј ју беле пченице!“
Мало време пашини сејмени,
мало време порте јотворише,
на Видниче сестру уфатише.
Ај фалај богу, фала јединоме! 50
Повикаше пашини сејмени:
„Кажи, мори, твога милог брата,
ће сечемо руке до рамена!"
Осекоше руке до рамена,
али сестра брата не казује. 55
Ај фалај богу, фала јединоме!
Исекоше ноге до колвна,
мила сестра брата не казује.
Извртеше тија црни очи,
јадна сестра брата не казује. 60
„К’д не каза за теј итре ноге,
ја не каза за лажљиви очи!“
Ај фалај богу, фала јединоме!
Уфатише пашини сејмени,
уфатише Видничеву љубу, 65
ударише до два-три шамара:
„Кажи, мори, Видниче ајдуче?"
Показала Видниче ајдуче:
„У амбари, у беле пченице.“



Напомене[уреди]

Певачи и казивачи[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 211-213.