Ај, вечерасмо господске вечере,
Вечерасмо и цуре гледасмо.
Све су цуре лепо накићене,
Једна носи лале позлаћене.
Ја се суну лале да вој узнем, 5
Цура итра, лале ми не дава,
Но ми дава дору да ву шећем.
Ја га шетам, ја га запитујем:
„Море доро, жењет ли је газда?“
— Неје жењет, мисли да се жени! 10
„Ако мисли, мене нека тражи!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 167-168.
