Ашикова’ три године дана,
Ја не види’ фајде ни зијана,
Нит ја види’ своје драге лица,
Већ три пута у три годинице:
Први пута ди стере постељу, 5
Она стере душек по душеку,
Она меће јастук по јастуку,
Понда леже у мека душека;
Како јекну, сва одаја звекну,
Како укну, џамли-тата пукну. 10
А ја јадан стојим под пенџером.
Да сам дрвце, пукло би ми срце,
Да сам стина, растопио би се!
