Асан-агина жена једва дочекала кад
јој је умро човјек
Асан-ага на кули лежаше,
Вјерница му виш' главе стајаше,
Говорио ага Асан-ага:
„Видиш, љубо, да ћу умријети?“
„Умри, борме, ага Асан-ага, 5
„Знаш ли добро, ага Асан-ага,
„Када мене теби доведоше,
„Те ја родих девет дјевојака;
„Са сваком си пред двор ишћеро ме;
„Кад ја родих девету дјевојку 10
„И тада ме пред дворе ишћера,
„Да не бјеше близу моја мајка
„Црче моје чедо од студени!
„Већ чу ли ме, ага, Асан-ага,
„Када теби суђен данак дође, 15
„Ја ћу скидат' црну јеминију,
„И свезати л'јепу аспурлију,
„Виш' главе ти коло ухватити
„Са својијех девет дјевојака,
„И удат' се до недјељу дана!“ 20
Кад то чуо ата Асан-ага,
Црче јадан од тешке жалости.
Кад је видла љуба Асанова,
Што је рекла, то је испунила:
Скинула је црну јеминију, 25
А свезала л'јепу аспурлију,
Виш' главе му коло ухватила
Са својијех девет дјевојака,
И уда се до недјељу дана
За јунака млада, нежењена. 30
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 55-56.
