Тамбур бије ага Асан-ага,
Уз тамбуру липо попиваше:
Мили боже чуда великога!
Сваком двору своје чедо плаче
А у мому нече никадаре. 5
Слушала га удовица Јања,
Слушала га тр му говорила:
Узми мене ага Асан-ага,
Липи ћу ти пород породити,
Липи пород до два сина млада, 10
Једну кћерку младу колудрицу.
Кад то чује ага Асан-ага,
Себи зове мила браца свога:
Борај теби, мој мили брајене,
Ти погуби вирну љуби моју! 15
Ал му братац тихо говорио:
Што ли си се брате помамио,
Ал се мислиш другом оженити?
А он му је тихо говорио:
Ти погуби вирну љуби моју; 20
Ако ли је нећеш погубити,
Ја ћу тебе главом раставити;
Пељи ми је, не води је назад!
А њему се од мање неможе,
Он се шеће драгој неви својој. 25
Мандалино драга душо моја!
Шећимо се в' оно равно поље,
Избирати куње и јабуке,
Ако су нам липо уродиле?
А њој ми се одмање неморе, 30
Обуче се што најлипше море.
Кад су дошли в оно равно поље,
Дивер својој неви говорио:
Мандалино драга нево моја!
Поглеј ове куње и јабуке, 35
Како су нам липо уродиле,
Још су липше место заклониле,
А ти Манде нећеш никадаре.
Пак ју пеље на' ну суху лозу:
Поглеј Манде ону суху лозу, 40
Како нам је липо уродила
Још је липше место заклонила,
А ти Манде нећеш никадаре.
Она му је млада говорила:
Мој дивере мој злати прстене, 45
Ако ли ме мислиш погубити,
Несици ме по свијелном пасу,
Већ ме сици по бијелом врату;
Живо ми је чедо под појасом,
Под појасом под свиленим пасом. 50
Кад је дивер гласе разумио
И својој је неви говорио:
Јел истина моја нево драга?
Истина је мој мили дивере,
Истина је моја душо драга. 55
Уфати ју за бијелу руку,
Пак је пеље у бијеле дворе
Свому милом брату натрагове.
Ниј' пасала ни недиља дана,
Да је Манде чедо породила. 60
Липо чедо млајахна јунака.
Тоте било велико весеље,
Свога сина шаљу на кршћење.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 143-145.
