Асан-агина Ватима

Извор: Викизворник

Опраља се ага Асан-ага
У приморје, да купује робље,
А на сеји наручује дворе:
„За ран', сејо затвори чардаке,
Рано шиљи Кумрију на воду.“
То је сеја браца послушала,
Затварала за рана чардаке,
Ран' послала робињу на воду.
Кад на води Беглен-беговићу:
„Казуј, Кумро, гди ти Вата спава.“ —
„Ој бога ми, Беглен -беговићу,
„На Вати су деветора врата,
„И на врати девет капиџија,
„Стражу чува птица пауница.“ —
„На ти, Кумро, дванаест дуката,
„Па ти опој девет капиција,
„Пауници позамашуј перје,,
„Јунаци се бавити овину,
„Пауница бавити о перју,
„Ја ћу доћи да обљубим Вату.“
Узе Кумра дванаест дуката,
Па опоји девет капиција,
Пауници замрсила перје.
Јунаци се бавише овину,
Пауница бавила о перју.
Дође беже на горње чардаке,
Тек се млада распасује Вата.
Ал беседи Ватима девојка:
„Ој бога ти, Беглен-беговићу,
„ Какви тебе ветрови донеше,
„Ил' ти, беже, паде из облака?
Узе Вату по свилен-појасу,
Па је баца у меке душеке,
Љубио је до зорице беле.
Молила га Ватима девојка:
„Душо моја, Беглен-беговићу,
„Немој мене косу замрсити
„И немој ми лице нагрдити.“
Ал' то беже и не слуша Вату,
Русу јој је косу замрсио,
Бело јој је лице нагрдио.
Кад ујутру бео дан освану,
Скочи беже доле на бедеме,
Са бедема у зелену траву,
А девојка оста спавајући.
Али иде Кумрија робиња:
„Устај, Вато, жалосна ти мајка,
„Твоје друге за ђерђевом везу,
„Тебе, Вато, ни од чуда нема.
Али иде ага Асан-ага,
Изилази Ватима девојка.
Ал' беседи ага Асан-ага:
Мила сејо, Ватима девојко,
„Што је тебе лице изгрђено?
А што ти је коса замршена?" -
Мили брате, аго Асан-аго,
Утекла ми птица из кавеза,
Па утекла у башту у цвеће:
„Густо цвеће косу замрсило,
„Ударила грана од бадема,
„Па ми бело лице нагрдила.“
Ал' беседи ага Асан-ага:
„Мила сејо, Ватима девојко,
„Та то није грана од бадема,
„Већ су зуби Беглен-беговића.“
Књигу нише ага Асан-ага:
„Мили зете, Беглен-беговићу,
„Купи свате, хајде по девојку,
„Не треба ми грижена јабука
„И у двору љубљена девојка."

Извор[уреди]

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 23-25.