Анђелино момо што си насрдена,
Да л’ те глава боли, да ли полувина?
„Нит ме глава боли, нити половина,
Но сам насрдена на моју мајку,
Што ме мене дала врло на далеко, 5
Врло надалеко пусто Прешево,
Пусто Прешево у голему кућу,
У голему кућу на дезет девера,
Девет девера, на девет јетрве
И на десетог старог свекра и свекрву. 10
На девет девера треба кошуље,
А на старог свекра мор чарапе,
И на девет јетрве треба девет боче,
То сам насрдена на стару мајну!"
