Анђа с мајком тихо беседила:
„Чујеш ли ме остарела мајко,
што је лепа сјајна месечина,
лепе ноћи за добра путника”.
Њој говори остарела мајка: 5
„Ћути, Анђо, муком замукнула
де је за те ноћно путовање,
но је за те женско срамовање.”
Кад је било и до пола ноћи,
неста Анђе крај њејзине мајке. 10
Трчи мајка коне на прелазу:
„Моја коно и пријатељице,
одек ти је Анђа долетела,
и соколу на крило заспала,
кад је буди, црне очи љуби.” 15
