ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ
НЕРЕЈИДЕ И ПЕРЗЕО
КОР НЕРЕЈИДА КАНТА
О немила, о неправа
Ташта, умрла охоласти,
ево, кô је твоја слава 1230
научена на тле пасти,
чим богове погрђује!
ПЕРЗЕО
Која је она срда плаха,
који је ово скуп немили,
тко оно свезан онди цвили? 1235
Дјевојчице, не има’ страха!
Перзео сам ја храбрени,
кога Данаа лијепа роди,
вишњи је Јове отац мени
ки боговом свијем господи. 1240
Ја Медузу грдијех коси
стрх с крипости срца мога
и Атланта великога
ки на себи небо носи.
НЕРЕЈИДА
О дружице мê једине, 1245
иде јаки бог с небеси,
милостиви неће удеси
да праведна дикла изгине!
Да се на нас не разједи
у дубоко бјеж’мо море! 1250
Кому небо што одреди
тега убјегнут вик не море.
Наша љепос драга и мила
доста је веће освећена,
ако и буде лијепа вила 1255
од зле смрти слобођена!
ПЕРЗЕО
Сад ћеш видјет, срдо врла,
ко је моја снага и сила,
није јестојска толи мила
за страшнога твога грла! 1260
Достојнија ње је дика
у разблудном крилу бити
племенита љубовника
нег тву чељус зајазити!
Оди се бије.
Што се ово затупило 1265
копје моје тер звијер худу
не пробија сад немило?
Лупам али је све залуду!
Како слике јес срдите
и немилијех како усти, 1270
у расрџби гњивно) пусти
пјене од мора валовите!
Да је тврђа од камена
и од гвоздја жестокога,
од образа грда овога 1275
биће сада погубљена.
Ово је глава Медузина,
коју нетом когод види
учини се тврда стина,
усвем слична мразној хриди. 1280
Овди се обраћа срда у шкољ.
Овако се све колике,
као наказан ова од мене,
сатирају главе прике
и обраћају тврде у стијене.
