Амандмани на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1988)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Emblem of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia.svg

АМАНДМАНИ

НА УСТАВ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Ови амандмани чине саставни део Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и ступају на снагу даном њиховог проглашења.

АМАНДМАН IX[уреди]

1. Химна Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је „Хеј, Словени“.

2. Овим амандманом замењује се члан 8 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН X[уреди]

1. Текући рад радника и друштвена средства као друштвени капитал основ су управљања и присвајања резултата рада остварених пословањем тим средствима.

2. Свако се укључује у рад друштвеним средствима слободно и под једнаким условима, зависно од знања и способности да заједно с другим радницима та средства стално обнавља, увећава и унапређује.

3. У остваривању права рада друштвеним средствима, радници у удруженом раду одговорни су једни другима и друштвеној заједници као целини.

Радници у удруженом раду дужни су да економски целисходно и друштвено одговорно користе друштвена средства и да их стално обнављају, увећавају и унапређују.

Радници у удруженом раду користе се резултатима које остваре радом и управљањем друштвеним средствима и сносе материјалне и друге последице економски нецелисходног и друштвено неодговорног коришћења тих средстава.

Раднику у удруженом раду који несавесно или неуспешно испуњава своје дужности и радне обавезе престаје радни однос под условима и на начин који су утврђени законом.

4. Организација удруженог рада, односно друго друштвено правно лице носилац је права и обавеза у правном промету у односу на сва средства којима располаже и која користи у складу са природом и наменом тих средстава, уставом и законом.

Организација удруженог рада, односно друго друштвено правно лице за своје обавезе одговара свим средствима којима управљају радници, односно други радни људи и грађани у тој организацији, односно у том лицу.

5. Радници у удруженом раду, у условима деловања законитости тржишта и социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа, остварују приход продајом производа и услуга на тржишту или слободном разменом рада.

Радници у удруженом раду из оствареног прихода у различитим облицима удруживања рада и средстава и другим облицима пословања накнађују утрошена средства и стичу и распоређују доходак за проширену репродукцију, резерве и задовољавање својих личних, заједничких и општих друштвених потреба.

Радници у удруженом раду за укупну личну и заједничку потрошњу распоређују део дохотка сразмеран свом доприносу остваривању дохотка који су дали текућим радом и управљањем друштвеним средствима као минулим радом радника.

6. Радници у организацијама удруженог рада које обављају привредне делатности стичу доходак реалним вредновањем свих чинилаца производње и пословања и резултата рада на основу деловања законитости тржишта.

Изузетно, радници у организацијама удруженог рада у законом одређеним привредним делатностима у којима деловање законитости тржишта није једини основ вредновања резултата рада, стичу доходак и слободном разменом рада.

Друштвено утврђеним општим условима привређивања, плановима друштвено-политичких заједница и мерама економске политике не може се нарушавати овим уставом утврђена самосталност и равноправност у стицању дохотка организација удруженог рада које обављају привредне делатности.

Ако се актом органа друштвено-политичке заједнице нарушава овим уставом утврђена равноправност организација удруженог рада у стицању дохотка на тржишту, истовремено се актом те друштвено-политичке заједнице утврђује и обезбеђује одговарајућа компензација, под условима и на начин који су утврђени законом.

7. Радници у организацијама удруженог рада које обављају делатност у области образовања, науке, културе, здравства и социјалне заштите, или другу друштвену делатност стичу доходак слободном разменом рада непосредно са корисницима њихових производа и услуга или у оквиру, односно преко самоуправних интересних заједница и других облика самоуправног организовања.

Радници у организацијама удруженог рада које обављају друштвене делатности, зависно од природе делатности и потреба које се задовољавају њиховим обављањем, стичу доходак и продајом својих производа и услуга на тржишту и у односима заједничког остваривања дохотка међусобно или са радницима у организацијама удруженог рада које обављају друге делатности.

Радници у организацијама удруженог рада које обављају друштвене делатности и корисници њихових производа и услуга равноправно уређују услове стицања дохотка који се остварује слободном разменом рада, вредновањем свих чинилаца и резултата рада.

Радници у организацијама удруженог рада које обављају друштвене делатности остварују у стицању дохотка једнак друштвено-економски положај као и радници у другим организацијама удруженог рада.

8. Део дохотка који је разултат рада у изузетно повољним природним условима или у изузетно повољним условима створеним положајем места рада и пословања утврђује се и користи, у складу са самоуправним споразумом и законом, за развој организације удруженог рада у којој је остварен и, кад је законом одређено, за развој материјалне основе рада и заштиту животне средине у општини, заједници општина, градској заједници и републици, односно аутономној покрајини, или за развој комуналне инфраструктуре.

9. Законом се изузетно, под условима утврђеним уставом, може привремено ограничити располагање радника у организацијама удруженог рада делом средстава друштвене репродукције или утврдити обавеза удруживања дела тих средстава за финансирање неопходних потреба друштвене репродукције утврђених друштвеним планом републике, односно аутономне покрајине, кад је задовољавање тих потреба незаменљив услов живота и рада грађана или привредног и друштвеног развоја и ако се на самоуправној основи нису могла, односно не могу да обезбеде средства за финансирање тих потреба.

Организације удруженог рада имају, у складу са законом, право на повраћај обавезно удружених средстава друштвене репродукције и право на накнаду за коришћење тих средстава, односно право на одређене погодности.

Управљање обавезно удруженим делом средстава друштвене репродукције заснива се на самоуправним основама.

10. Радници у организацијама удруженог рада који удружују средства или рад и средства ради заједничког пословања уз заједнички ризик имају право да по том основу заједно и равноправно, сразмерно средствима, односно раду и средствима које удружују, управљају тим пословањем, одлучују о заједничком дохотку и заједничком приходу, утврђују обавезе и одговорности сношења заједничког ризика и утврђују друга међусобна права, обавезе и одговорности по основу удруживања средстава, односно рада и средстава.

Радници у организацијама удруженог рада које оснивају нову радну организацију и удружују средства имају по том основу иста права, обавезе и одговорности као и радници кад удружују средства у постојећу организацију удруженог рада.

11. Организације удруженог рада могу, ради проширивања материјалне основе рада, прикупљати новчана и друга средства грађана и обезбедити им, уз повраћај вредности тих средстава, и накнаду за њихово коришћење у виду камате, односно одређених погодности, у складу са законом.

Грађани могу улагати новчана и друга средства у организацију удруженог рада уз заједнички ризик и по том основу остварити право на повраћај вредности тих средстава и накнаду за коришћење тих средстава, зависно од резултата које оствари та организација, као и право да буду обавештавани о резултатима коришћења тих средстава, и стичу право да учествују у одлучивању о одређеним пословима у вези са коришћењем уложених средстава, у складу са савезним законом.

Организација удруженог рада може ради прикупљања, односно улагања средстава грађана и издавати хартије од вредности које гласе на име или на доносиоца и по којима имаоци тих хартија остварују право на накнаду за коришћење тих средстава, односно и право на учешће у одлучивању, под условима и на начин који су утврђени савезним законом.

Грађани могу задржати право својине на уложена средства, осим у случајевима одређеним савезним законом.

12. Радници који обављају стручне, административне, помоћне и друге послове за земљорадничку или другу задругу, банку или другу финансијску организацију, организацију за осигурање, самоуправну интересну заједницу и другу самоуправну организацију и заједницу или њихово удружење, друштвено-политичку организацију или другу друштвену организацију и удружење грађана, могу образовати радну заједницу. Радну заједницу могу образовати и радници у органима друштвено-политичких заједница под условима утврђеним законом.

Радници у радној заједници имају право на средства за личну и заједничку потрошњу у складу са начелом расподеле према раду и с основама и мерилима расподеле који важе у организацијама удруженог рада. Они имају и друга самоуправна права у складу са природом послова које обављају и одговорношћу организација, заједница и органа за које обављају послове за остваривање њихових функција и задатака.

На ове радне заједнице не могу се преносити права, овлашћења и одговорности организација, заједница и органа за које обављају послове.

13. Раднику не може престати радни однос ако услед технолошких и других унапређења којима се доприноси повећању продуктивности рада и већем успеху организације удруженог рада престане потреба за његовим радом у тој организацији, док му се не обезбеди друго радно место које одговара његовим радним способностима или на други начин не обезбеди остваривање права на рад или законом одређена права по основу рада.

Законом се за те сврхе могу утврдити обавеза удруживања средстава или обезбеђивања средстава на други начин и прописати услови и начин употребе тих средстава.

14. Тачком 1 замењује се став 3 члана 12, тачком 2 допуњује се члан 13, тачком 3 замењује се члан 15, тачком 4 замењује се члан 24, тачком 5 замењује се члан 19, тачком 6 допуњује се одељак 1 Глава I, Део други, тачком 7 замењује се члан 16, тачком 8 замењује се став 1 члана 18, тачком 9 замењује се члан 23, тачком 10 замењује се члан 26, тачком 11 замењује се члан 28, тачком 12 замењују се ст 1 и 3 члана 30, тачком 13 замењују се ст 4 и 5 члана 32 Устава СФРЈ.

Укидају се став 2 члана 14, члан 29 и став 2 члана 32 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XI[уреди]

1. Радници слободно удружују рад и друштвена средства у условима робне производње и деловања законитости тржишта, ради обављања привредних и друштвених делатности и стицања дохотка на тржишту или у односима слободне размене рада.

Радници слободно одлучују о облицима самоуправног и радног организовања и облицима удруживања, повезивања и сарадње организација удруженог рада, интересима које у њима остварују и обиму удруживања свог рада и друштвених средстава.

2. Радна организација је самостална самоуправна организација и економска и пословна целина у којој су радници повезани заједничким интересима у раду друштвеним средствима.

Радна организација у области привредних делатности основни је субјект тржишног пословања, а радна организација у области друштвених делатности основни је субјект слободне размене рада.

Радну организацију могу основати организације удруженог рада, самоуправне интересне заједнице, месне заједнице и друга друштвена правна лица.

Друштвено-политичка заједница може основати радну организацију ако је обављање делатности те организације незаменљив услов живота и рада грађана или рада других организација на одређеном подручју или ако је то неопходно за рад органа те друштвено-политичке заједнице.

Радну организацију могу, под условима и на начин који су прописани законом, основати радни људи и грађани ради остваривања права на рад и других својих интереса.

Радну организацију могу, у складу са законом, основати и грађанска правна лица.

3. Статутом радне организације утврђује се која права, обавезе и одговорности које према овом уставу имају радници у организацији удруженог рада, радници остварују у радној организацији као целини, а која у појединим деловима радне организације у којима су радници организовали основне организације удруженог рада или друге облике свог организовања.

4. Радна организација је носилац свих права и обавеза у правном промету у односу на сва средства којима располаже и која користи.

Статутом радне организације може се утврдити да одређена права и обавезе у правном промету у односу на одређена средства којима располажу и која користе имају делови радне организације у којима су радници организовали основне организације удруженог рада или друге облике свог организовања.

5. Радне организације могу се удруживати у сложене организације удруженог рада, пословна удружења, заједнице и друге облике организовања удруженог рада.

Самоуправним споразумом утврђује се која се права, обавезе и одговорности радника у радној организацији остварују у сложеној организацији удруженог рада или другом облику организовања удруженог рада.

Самоуправним споразумом може се утврдити да одређена права и обавезе у правном промету, у односу на одређена средства којима располажу и која користе радне организације има сложена организација удруженог рада или други облик организовања удруженог рада.

6. Организације удруженог рада које као јединствени технолошки системи обављају делатности у области електропривреде, железничког саобраћаја и поштанско-телефонско-телеграфског саобраћаја обавезно се удружују у заједнице за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Радници у овим организацијама дужни су да у овим системима обезбеђују техничку функционалност у раду и на тој основи технолошко јединство процеса рада, рационално и ефикасно функционисање ових система и појединих њихових делова на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у складу са потребама и интересима друштвено-економског развоја земље и потребама и интересима корисника производа и услуга.

У овим заједницама, уређивањем међусобних односа у складу с јединственим системом социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа, обезбеђује се равноправност удружених организација на јединственом југословенском тржишту и стицање дохотка у зависности од ефикасности њиховог пословања, утврђују заједнички критеријуми образовања цена њихових производа и услуга, доносе заједнички планови развоја и програми заједничког укључивања у међународну поделу рада.

Савезним законом уређују се услови и начин обавезног удруживања ових организација у заједнице, као и основе функционисања тих заједница.

Ако се ове организације самоуправно не удруже у заједницу за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или на самоуправној основи не уреде циљеве удруживања и међусобне односе утврђене овим уставом, савезним законом се оснива заједница, односно привремено се уређују ови циљеви удруживања и међусобни односи.

Савезним законом може се утврдити обавеза удруживања организација удруженог рада у заједнице и друге облике повезивања и сарадње и у другим областима, кад је технолошко јединство система у тим областима од интереса за целу земљу.

7. Тач 1 до 5 замењују се чл 34 до 38,тачком 6 допуњује се одељак 2, Глава I, Део други Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХII[уреди]

Престају да важе одредбе члана 43 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XIII[уреди]

1. Банка је самостална самоуправна финансијска организација која обавља депозитне, кредитне и друге банкарске послове.

Банку оснивају друштвена правна лица усвајањем оснивачког акта и улагањем средстава у фондове банке.

Банка, заједно с другим банкама или другим законом одређеним лицима, може бити оснивач друге банке или друге финансијске организације.

2. Банка послује средствима уложеним у њене фондове и другим прибављеним или позајмљеним средствима.

Оснивачи банке одговарају за обавезе банке до висине средстава која су уложили у њене фондове.

3. Банком управљају друштвена правна лица која су је основала и уложила средства у њене фондове, зависно од висине тих средстава, у складу с оснивачким актом, односно статутом банке.

Орган управљања банком је скупштина банке, коју чине делегати оснивача банке.

4. Друга лица која уложе средства у фондове банке стичу својство оснивача банке с правима, обавезама и одговорностима утврђеним оснивачким актом, односно статутом банке.

5. Добит коју банка оствари својим пословањем распоређује се одлуком скупштине банке у резерве, као и на део који се исплаћује улагачима, односно улаже у друге фондове банке сразмерно средствима која су уложили у банку.

6. Међусобни односи оснивача банке, управљање банком и пословање банке уређују се оснивачким актом банке и њеним статутом.

7. Овим амандманом замењује се члан 39 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XIV[уреди]

1. Организација за осигурање је самостална самоуправна организација за осигурање имовине и лица и за обављање других послова осигурања.

Организацију за осигурање оснивају друштвена правна лица и законом одређена друга лица усвајањем акта о оснивању организације и улагањем средстава у почетне фондове сигурности.

Оснивачи организације за осигурање одговарају за обавезе организације до висине средстава која су уложили у фондове организације.

2. Организацијом за осигурање управљају оснивачи организације.

Право да учествују у управљању организацијом за осигурање имају грађани и други осигураници у складу с актом о оснивању организације, односно статутом организације.

Орган управљања организацијом за осигурање је скупштина организације, коју чине делегати оснивача организације и осигураника.

3. Добит коју организација за осигурање оствари распоређује се у резерве сигурности, као и на део који се исплаћује оснивачима, односно улаже у друге фондове организације сразмерно средствима која су оснивачи уложили у организацију.

4. Овим амандманом замењује се члан 42 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XV[уреди]

1. Страно лице може улагати средства у организацију удруженог рада, банку или другу финансијску организацију, задругу и друге облике сарадње и заједничког пословања.

Страно лице може заједно с домаћим лицима основати мешовито предузеће, банку или другу финансијску организацију, уговорну организацију удруженог рада, а може основати и сопствено предузеће.

Савезним законом се може изузетно, кад то захтева друштвени интерес, утврдити у којим делатностима или пословима, односно на којим подручјима страно лице не може основати сопствено предузеће.

2. Страно лице има право да учествује у управљању заједничким пословањем за време за које су средства уложена, право на трансфер добити, право на повраћај улога и друга права утврђена уговором.

Страно лице може задржати право својине на уложена средства.

Кад је основало сопствено предузеће, страно лице задржава право својине на уложена средства и има право својине на средства која је то предузеће остварило својим пословањем.

Ова права страног лица не могу се умањити законом или другим прописом.

3. Права и обавезе радника у предузећу, заједничкој банци или другој заједничкој финансијској организацији и уговорној организацији удруженог рада уређују се колективним уговором.

4. Савезним законом уређују се правни положај мешовитог предузећа, банке или друге финансијске организације, уговорне организације удруженог рада и сопственог предузећа и правни положај страног лица које је самостално, односно заједно са домаћим лицима основало те организације, као и основна права и обавезе радника који су запослени у њима.

5. Овим амандманом замењује се члан 27 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XVI[уреди]

1. Радници и други радни људи имају право, а кад је то уставом утврђено, и дужност да, непосредно или преко својих организација или заједница, самоуправним споразумима оснивају самоуправне интересне заједнице или друге облике самоуправног организовања, ради задовољавања својих личних и заједничких потреба и интереса и усклађивања рада с тим потребама и интересима.

2. Радници и други радни људи који на начелима узајамности и солидарности задовољавају своје личне и заједничке потребе и интересе у области образовања, науке, културе, здравства и социјалне заштите, кад су те потребе и интереси истовремено и потребе и интереси друштва, и радници у организацијама удруженог рада које обављају делатности у тим областима, оснивају самоуправну интересну заједницу или други облик самоуправног организовања у коме равноправно и заједнички одлучују о обављању тих делатности у складу са заједничким интересима, утврђују политику развоја и унапређивања тих делатности и задовољавају друге заједничке потребе и интересе.

3. Ради обезбеђења своје социјалне сигурности, радни људи оснивају самоуправне интересне заједнице пензијског и инвалидског осигурања или друге облике самоуправног организовања у којима удружују средства у ту сврху и утврђују, на начелима узајамности и солидарности и минулог рада, своје заједничке и појединачне обавезе и права која у њима остварују.

4. Савезним законом може се утврдити обавеза оснивања интересних заједница или других облика самоуправног организовања за стамбену изградњу и управљање становима за потребе активних војних лица и грађанских лица у оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и за потребе радника и функционера савезних органа.

5. Међусобни односи у самоуправним интересним заједницама и другим облицима самоуправног организовања у којима се остварују односи слободне размене рада, уређују се тако да се обезбеђује право радника и других радних људи који у њима удружују средства да одлучују о тим средствима и право радника у организацијама удруженог рада које обављају делатности у областима за које је основана интересна заједница, односно други облик самоуправног организовања да у односима слободне размене рада остварују једнак друштвено-економски положај као и радници у другим организацијама удруженог рада.

6. Законом, односно на закону заснованом одлуком скупштине друштвено-политичке заједнице утврђују се начела за организацију и за уређивање међусобних односа у самоуправној интересној заједници или у другом облику самоуправног организовања за које је уставом утврђена обавеза оснивања.

Ако у року који одреди скупштина друштвено-политичке заједнице није основана самоуправна интересна заједница или други облик самоуправног организовања за које је уставом утврђена обавеза оснивања, законом, односно на закону заснованом одлуком скупштине друштвено-политичке заједнице оснива се заједница, односно други облик самоуправног организовања и привремено уређују њихова организација и међусобни односи у њима.

7. Ако се у самоуправној интересној заједници или другом облику самоуправног организовања за који је уставом утврђена обавеза њиховог оснивања не донесе одлука о питању од кога битно зависи њихов рад, скупштина друштвено-политичке заједнице може, под условима и по поступку који су прописани законом, донети одлуку којом се привремено решава то питање.

8. Према самоуправној интересној заједници или другом облику самоуправног организовања могу се предузети законом утврђене привремене мере у случајевима и под условима под којима се такве мере могу предузети према организацији удруженог рада.

9. Овим амандманом замењују се чл 51 до 59 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XVII[уреди]

1. Радници и други радни људи планирањем рада и развоја организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница и планирањем привредног и друштвеног развоја друштвено-политичких заједница у условима деловања тржишних законитости и економске самосталности организација удруженог рада, ослањајући се на научна сазнања и на њима засноване оцене развојних могућности, усмеравају материјални и друштвени развој у складу са својим, на самоуправној основи утврђеним, заједничким интересима.

2. Организације удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнице самостално планирају свој рад и развој.

Законом се може утврдити обавеза доношења планова самоуправних организација и заједница које обављају делатности или послове од посебног друштвеног интереса.

3. Организације удруженог рада које обављају делатности у оквиру јединственог технолошког система од интереса за целу земљу доносе свој и заједнички план развоја у складу с потребама корисника њихових производа и услуга и у складу са заједничким интересима и циљевима развоја који су утврђени друштвеним планом Југославије.

4. Друштвено-политичке заједнице доносе друштвене планове којима се, у складу са заједничким интересима и циљевима утврђеним на самоуправној основи, утврђује заједничка развојна и економска политика. Друштвено-политичке заједнице доносе економске и друге мере којима се организације удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнице усмеравају, односно подстичу на остваривање заједничке политике развоја.

Друштвеним планом друштвено-политичке заједнице утврђују се и циљеви и задаци којима се остварује посебан друштвени интерес деловањем самоуправних организација и заједница које обављају ове делатности или послове.

5. Органи друштвено-политичких заједница прописима и мерама стварају услове за остваривање друштвених планова и одговорни су за то.

6. Овим амандманом замењују се чл 69 до 72 и члан 74 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XVIII[уреди]

1. Друштвеним системом информисања обезбеђује се усклађено евидентирање, прикупљање, обрада, исказивање и размена података, чињеница и информација значајних за живот, рад, развој и одлучивање у свим областима друштвеног живота, као и доступност тих података, чињеница и информација.

2. Евиденцију, аналитичке и информативне послове о располагању друштвеним средствима, контролу исправности података о располагању тим средствима, законитости располагања друштвеним средствима и извршавања обавеза организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница и друштвено-политичких заједница, као и друге послове утврђене законом, обавља Служба друштвеног књиговодства.

3. Тачком 1 замењује се став 1 члана 75, тачком 2 замењује се став 1 члана 77 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XIX[уреди]

1. Радни људи и грађани, међусобно или с радом радника у удруженом раду, слободно удружују свој рад и средства, односно само рад или само средства у задруге или друге облике удруживања.

Законом се могу изузетно, кад то захтева друштвени интерес, одредити делатности, односно послови који се не могу обављати у овим облицима удруживања.

Радни људи и грађани своје међусобне односе у овим облицима удруживања споразумно уређују на начелима добровољности, равноправности, узајамности и солидарности.

2. Радни људи и грађани имају право да оснивају земљорадничке, занатске, стамбене, штедно-кредитне и потрошачке задруге, задруге за пружање интелектуалних услуга и друге производне или услужне задруге.

Задруга је самостална самоуправна организација задругара.

Задругар задржава право својине на средствима удруженим у задругу, ако их уговором није пренео у заједничку својину задругара, у задружну својину или у друштвену својину.

О средствима која задруга оствари својим пословањем одлучују задругари самостално, у складу са статутом задруге.

Задруга може, ради проширивања материјалне основе рада, прикупљати новчана и друга средства грађана.

3. Овим амандманом замењује се члан 65 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XX[уреди]

1. Земљорадници могу свој рад, земљиште, односно друга средства удружити у земљорадничке задруге и друге облике удруживања земљорадника или их удружити с радницима у организацијама удруженог рада.

2. Земљорадници оснивају земљорадничку задругу актом о оснивању, којим утврђују услове удруживања и заједничке интересе и циљеве и своја појединачна и заједничка права и обавезе које остварују, односно извршавају у задрузи.

Облици организовања и односи у задрузи уређују се статутом задруге, а међусобна права и обавезе задругара и задруге уређују се уговором.

3. Земљорадници задржавају право својине на земљиште, средства рада, односно друга средства која удружују у земљорадничку задругу.

Земљорадници могу ова средства уговором пренети у заједничку својину задругара, задружну својину или у друштвену својину.

4. Добит коју задруга оствари својим пословањем чланови задруге распоређују на средства која члановима задруге припадају према доприносу који су својим радом и средствима удруженим у задрузи дали остваривању те добити и на средства која се уносе у фондове задруге, као и на средства за друге потребе.

5. Задругар који је свој рад, земљиште, односно друга средства удружио у задругу има у случају иступања из задруге или престанка задруге право на повраћај земљишта, односно других средстава на која је задржао право својине, односно право на повраћај вредности средстава која је удружио у задругу и право на део средстава у фондовима задруге остварен њеним пословањем, под условима утврђеним уговором и статутом, у складу са законом.

6. Овим амандманом замењује се члан 62 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXI[уреди]

1. Радним људима се зајемчује право да самостално обављају делатности личним радом, односно личним радом и средствима у својини грађана.

Законом се могу изузетно, кад то захтева природа тих делатности или посебан друштвени интерес, одредити делатности које се не могу самостално обављати личним радом.

Законом се могу утврдити услови самосталног обављања делатности личним радом.

2. Радним људима који самостално обављају делатност личним радом зајемчује се право да остварују уставом утврђени положај у социјалистичким друштвено-економским односима, да располажу оствареним резултатима свог рада и на тој основи задовољавају своје личне и друштвене потребе и да на основу свог доприноса, остварују своју социјалну сигурност на начелима узајамности и солидарности.

3. Радни људи који самостално обављају делатност личним радом слободно удружују свој рад и средства, односно само рад или само средства у различите облике удруживања. Законом се могу утврдити услови овог удруживања.

4. Радни људи који самостално обављају делатност личним радом могу, непосредно или преко облика свог удруживања, удруживати свој рад и средства, односно само рад или само средства са организацијама удруженог рада у различитим облицима кооперације и трајније сарадње.

Ови радни људи заједно и равноправно с радницима у удруженом раду друштвеним средствима у овим облицима кооперације и трајније сарадње управљају заједничким пословима, одлучују о заједнички оствареном дохотку и учествују у његовој расподели према свом доприносу остваривању тог дохотка.

5. Радни људи који самостално обављају делатност личним радом могу запошљавати раднике у границама одређеним законом.

Уговоре о запошљавању закључују ови радни људи и радници које они запошљавају у складу с колективним уговором који закључују синдикат и одговарајућа привредна комора, односно друго удружење у коме су представљени ови радни људи. Колективним уговором обезбеђује се радницима које ови радни људи запошљавају право на средства за задовољавање личних и заједничких потреба, као и друга права утврђена законом.

На овим основама могу запошљавати раднике и задруге и други облици удруживања рада и средстава радних људи који самостално обављају делатност личним радом, као и грађани и грађанска правна лица.

6. Овим амандманом замењују се чл 31, 64, 66 и 68 Устава СФРЈ.

Наслов одељка 6 Глава I, Део други Устава СФРЈ мења се и гласи „6 Самостални лични рад“.

АМАНДМАН XXII[уреди]

1. Радни човек може основати уговорну организацију удруженог рада и у њој, на самоуправној основи, удруживати свој рад и средства са радом других лица.

Пословођи и радницима у уговорној организацији удруженог рада припадају, на основу њиховог рада, средства за задовољавање личних и заједничких потреба.

Пословођи припада по основу средстава која је уложио у уговорну организацију удруженог рада право на повраћај вредности тих средстава и право на учешће у дохотку у складу са начелима која важе за удруживање друштвених средстава у организацијама удруженог рада, као и право да поново уложи средства.

У уговорну организацију удруженог рада могу удружити средства и други радни људи и грађани.

2. Овим амандманом замењују се ст 1 и 3 члана 67. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXIII[уреди]

1. Грађанима се зајемчује право својине на стамбене зграде и станове, средства рада, пословне зграде и пословне просторије.

Власник може стамбену зграду или стан, средства рада, пословну зграду или пословну просторију дати на коришћење другом и по том основу стицати доходак, под условима и на начин који су утврђени законом.

2. Земљорадницима се зајемчује право својине на обрадиво пољопривредно земљиште у површини од највише 30 хектара по домаћинству.

Законом се може утврдити да у брдско-планинским крајевима површина обрадивог пољопривредног земљишта на које земљорадници имају право својине може бити већа од 30 хектара по домаћинству.

3. Тачком 1 замењује се став 2 члана 78, тачком 2 замењују се ст 1 и 2 члана 80 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXIV[уреди]

1. Радници у организацији удруженог рада референдумом доносе статут.

Статут је донесен кад је за њега гласала већина радника у организацији удруженог рада.

Статутом се могу утврдити и друга питања о којима радници у организацији удруженог рада одлучују референдумом и другим облицима личног изјашњавања. Статутом се утврђује кад се одлука сматра донесеном.

2. У организацији удруженог рада образује се раднички савет, односно њему по положају и функцији одговарајући орган управљања.

Раднички савет је орган управљања организације удруженог рада.

У организацији удруженог рада с мањим бројем радника функцију радничког савета врше сви радници.

Раднички савет доноси самоуправне опште акте и закључује самоуправне споразуме, доноси одлуке о планирању рада и развоја, утврђује основе пословне политике, бира, именује и разрешава пословодне и извршне органе и усмерава и контролише њихов рад и врши друге послове утврђене статутом организације удруженог рада.

Одређене извршне функције у организацијама удруженог рада могу се поверити извршним органима радничког савета.

Организације удруженог рада које удружују рад и средства могу образовати заједнички орган за управљање пословима од заједничког интереса.

3. Раднички савет сачињавају делегати радника делова организације удруженог рада.

Састав радничког савета организације удруженог рада треба да одговара социјалном саставу радника у организацији удруженог рада.

У раднички савет организације удруженог рада не може бити биран инокосни пословодни орган, председник и члан колегијалног пословодног органа.

Делегати у радничком савету раде по смерницама радника који су их изабрали и њима одговарају за свој рад.

4. У свакој организацији удруженог рада постоји инокосни или колегијални пословодни орган.

Пословодни орган извршава одлуке радничког савета и одлуке донесене личним изјашњавањем радника.

Пословодни орган организује процес рада и руководи тим процесом, води пословање организације удруженог рада и самостално доноси одлуке.

5. Пословодни орган у организацији удруженог рада именује се на основу јавног конкурса.

Законом се могу прописати услови под којима се пословодни орган може разрешити и пре истека времена за које је именован.

6. Радници у радним заједницама остварују самоуправљање сагласно природи послова које обављају и интересима ради којих су радне заједнице образоване и у складу са законом.

7. Тачком 1 замењују се ст 2 и 3 члана 106, тачком 2 замењују се чл 99 и 100 и став 4 члана 102, тачком 3. замењује се члан 101, тачком 4 замењује се став 1 члана 103, тачком 5 замењују се ст 2 и 5 члана 104, тачком 6 допуњује се Глава I, Део други Устава СФРЈ.

Укидају се чл 105 и 109 и став 3 члана 121 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXV[уреди]

1. Општине међусобно сарађују на принципима добровољности и солидарности, удружују средства и образују заједничке органе, организације и службе за вршење послова од заједничког интереса и за задовољавање заједничких потреба и могу се удруживати у заједнице општина.

Уставом се може одредити обавезно удруживање општина у заједнице општина као посебне друштвено-политичке заједнице, на које се преносе и којима се поверавају одређени послови из надлежности републике, односно аутономне покрајине и општина.

У граду на чијем је подручју основано више општина, оснива се градска заједница као посебна друштвено-политичка заједница у којој се обезбеђује планирање друштвено-економског развоја, просторно и урбанистичко уређивање и задовољавање комуналних потреба. Општине могу, у заједничком интересу, поверити градској заједници и друга права и дужности Република, односно аутономна покрајина може одређене послове из своје надлежности поверити градској заједници.

2. Овим амандманом замењује се члан 119 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXVI[уреди]

1. Радни људи и грађани у основним самоуправним организацијама и заједницама и друштвено-политичким организацијама образују своје делегације ради непосредног остваривања својих права, дужности и одговорности и организованог учешћа у вршењу функција скупштина друштвено-политичких заједница.

У основним самоуправним организацијама и заједницама делегације образују:

1) радници у радној организацији, а кад је то утврђено статутом радне организације, радници у основној организацији удруженог рада и у другом облику организовања у радној организацији,

2) радници у радним заједницама, као и активна војна лица и грађанска лица на служби у оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, на начин утврђен законом,

3) радни људи који раде у пољопривредној, занатској и другим делатностима средствима рада на које постоји право својине, радници који су код њих запослени и радници са којима удружују свој рад и средства организовани у задруге и друге законом одређене облике удруживања или су у односима трајније сарадње с организацијама удруженог рада и другим облицима удруживања рада и средстава,

4) радни људи и грађани у месним заједницама.

У образовању делегација у организацијама удруженог рада у области образовања, студенти и ђаци учествују под условима и на начин који су утврђени законом.

Делегацију образују радници у делу радне организације која трајно обавља делатност на територији општине на којој није седиште радне организације.

У радној организацији, основној организацији удруженог рада или другом облику организовања у радној организацији и у радној заједници с мањим бројем радника, функцију делегације врше сви радници.

Радни људи и грађани у организацијама удруженог рада и другим самоуправним организацијама и заједницама могу статутом утврдити да функцију делегације врши раднички савет, односно непосредно изабрани орган.

Радни људи у пољопривредној делатности који не образују делегацију по основу удруживања у задруге и друге облике удруживања рада и средстава, образују делегацију за веће удруженог рада за подручје месне заједнице или за територију општине.

Радни људи који личним радом самостално у виду занимања обављају уметничку или другу културну, адвокатску или другу професионалну делатност образују делегацију за веће удруженог рада за подручје месне заједнице или територију општине.

Радни људи који самостално обављају делатност личним радом и радници који су код њих запослени образују делегацију за веће удруженог рада за подручје месне заједнице или територију општине.

У друштвено-политичким организацијама функцију делегације врше њихова изабрана тела одређена њиховим статутима, односно другим одлукама.

2. Радни људи и грађани и њихове делегације у основним самоуправним организацијама и заједницама и друштвено-политичким организацијама предлажу кандидате за делегате у одговарајућа већа скупштина друштвено-политичких заједница и учествују у утврђивању кандидата, на начин утврђен законом.

Број утврђених кандидата за делегате на листи кандидата мора бити већи од броја делегата који се бира.

Кандидати за делегате утврђују се тајним гласањем.

3. Делегације радних људи и грађана у основним самоуправним организацијама и заједницама које имају заједничког делегата у одговарајућем већу скупштине друштвено-политичке заједнице образују конференцију делегација или други облик повезивања делегација, ради изграђивања заједничких ставова за рад и одлучивање тог делегата у скупштини.

Начин образовања и рада конференције делегација и других облика повезивања делегација може се уредити законом.

4. Делегате у веће удруженог рада и веће месних заједница скупштине општине бирају радни људи и грађани у организацијама удруженог рада и другим самоуправним организацијама и заједницама непосредно и тајним гласањем или делегате у ова већа делегирају делегације тих организација и заједница, у складу са уставом и законом.

Делегате у веће општина скупштине републике, односно аутономне покрајине бирају радни људи и грађани непосредно, општим и тајним гласањем, а делегате у веће удруженог рада скупштине републике, односно аутономне покрајине бирају радни људи у организацијама удруженог рада и другим самоуправним организацијама и заједницама које су повезане првенствено радом и односима у друштвеној репродукцији, непосредно и тајним гласањем, на начин утврђен уставом и законом.

5. Друштвено-политичке организације у оквиру Социјалистичког савеза радног народа договорно утврђују листу кандидата за делегате у друштвено-политичко веће скупштине друштвено-политичке заједнице из реда својих чланова, на основу кандидационог поступка у коме учествују чланови у основним организационим облицима деловања ових организација.

Радни људи и грађани изјашњавају се, на основу листе кандидата, о избору делегата у друштвено-политичко веће скупштине друштвено-политичке заједнице, непосредно, општим и тајним гласањем.

6. Делегат изабран непосредним и тајним гласањем има права и дужности члана делегације самоуправне организације и заједнице, односно друштвено-политичке организације.

7. Скупштина друштвено-политичке заједнице бира, односно именује носиоце функција у државним органима на основу листе на којој је број утврђених кандидата већи од броја који се бира, односно именује, ако за поједине функције није законом, односно статутом друкчије утврђено.

8. Тачком 1 замењује се члан 133; тачком 2 допуњује се члан 138, тачком 3 допуњује се члан 137, тачком 4 замењује се став 1 члана 138, тачком 5 замењује се члан 139, тачком 6 допуњује се одељак 8, Глава II, Део други, тачком 7 допуњује се члан 94 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXVII[уреди]

1. Законом или на закону заснованом одлуком општинске скупштине утврђује се начин вршења јавних овлашћења која се поверавају појединим организацијама и заједницама и права скупштина и других органа друштвено-политичких заједница у погледу давања смерница тим организацијама и заједницама и у погледу вршења надзора у вези са вршењем јавних овлашћења.

2. Законом се може прописати обавеза удруживања или обезбеђивања средстава на други начин за материјално обезбеђење незапослених лица, преквалификацију радника и стварање повољних услова за запошљавање уопште.

3. Припадници народа и народности Југославије имају право на наставу на свом језику у складу са уставом и законом.

4. Сви прописи и други општи акти савезних органа морају бити у сагласности са савезним законом.

Републички и покрајински закон и други прописи и општи акти органа друштвено-политичке заједнице не могу бити у супротности са савезним законом.

Самоуправни општи акти не могу бити у супротности са законом.

5. Савезним законом утврђују се начела о образовању и саставу редовних судова и начела о избору и престанку судијске функције.

6. Судије редовних судова бирају се и разрешавају на начин, под условима и по поступку којима се обезбеђује способност за вршење судијске функције и независност судија у суђењу.

7. Јавни тужилац има право и дужност да непосредно нижем јавном тужиоцу, а кад је уставом утврђено и другом јавном тужиоцу, даје обавезна упутства за његов рад.

Савезним законом утврђују се начела о образовању јавних тужилаштава и начела о именовању и престанку функције јавног тужиоца.

8. Тачком 1 замењује се став 2 члана 152, тачком 2 допуњује се члан 159, тачком 3 замењује се став 2 члана 171, тачком 4 замењују се ст 1 и 2 члана 207 и укида став 3 члана 207, тачком 5 допуњује се члан 220, тачком 6 замењује се став 2 члана 230, тачком 7 допуњује се члан 235 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXVIII[уреди]

1. Радници имају право на штрајк под условима утврђеним савезним законом.

2. Овим амандманом допуњује се Глава III, Део други Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXIX[уреди]

1. Републике и аутономне покрајине у остваривању непосредне сарадње могу, у оквиру својих права и дужности утврђених уставом, договорима утврђивати заједничке основе за уређивање односа у појединим областима, образовати заједничка тела и преузимати друге обавезе од значаја за остваривање заједничких интереса.

Органи федерације прате и подстичу сарадњу република и аутономних покрајина и могу давати иницијативу за закључивање договора.

2. Договор обавезује учеснике који су га закључили.

Договором се утврђују начин спровођења преузетих обавеза и одговорност учесника договора за извршавање тих обавеза.

3. Овим амандманом допуњује се члан 244 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXX[уреди]

1. Одлуке, исправе и други појединачни акти издати од државних органа и овлашћених организација имају исту важност на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

2. Противуставни су прописи и други акти и радње којима се организације удруженог рада или радни људи зависно од седишта, односно пребивалишта стављају у неравноправан положај.

3. Тачком 1 замењује се члан 250, тачком 2 замењује се став 2 члана 254 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXI[уреди]

1. Основу јединственог југословенског тржишта чине:

— јединствен новац, јединствен монетарни, кредитни и девизни систем, заједничка монетарна и девизна политика и заједничке основе кредитне политике,

— јединствене основе пореског система и заједничке основе пореске политике,

— заједничка политика привредног и друштвеног развоја утврђена друштвеним планом Југославије и стратегија научно-технолошког развоја Југославије.

2. Републике и аутономне покрајине, ако то захтева обезбеђивање јединства и стабилности југословенског тржишта, међусобним договорима усклађују пореску политику и порески систем које, у оквиру својих права и дужности, утврђују, односно уређују.

3. Послове у области извршавања обавеза плаћања одређених пореза и других дажбина, односно доприноса одређених обвезника, утврђених законом, обављају службе друштвених прихода као друштвене службе.

Службе друштвених прихода раде на основу закона и других прописа и одговорне су, у складу са законом, за њихово примењивање.

Савезним законом уређују се положај и основе функционисања служби друштвених прихода.

4. Тачком 1 алинеја 1 замењује се алинеја 2 став 1 члана 252, тачком 1 алинеја 2 допуњује се став 1 члана 252, тачком 1 алинеја 3 замењује се алинеја 6 став 1 члана 252, тачком 2 замењује се став 1 члана 265, тачком 3 допуњује се Глава I, Део трећи Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXII[уреди]

1. Порези из дохотка, односно добити организације удруженог рада и другог правног лица плаћају се према прописима и у корист друштвено-политичке заједнице на чијој територији та организација, односно то лице или њихови делови трајно обављају делатност.

Доприноси из дохотка организације удруженог рада и другог правног лица плаћају се према одлуци и у корист самоуправне интересне заједнице или другог облика самоуправног организовања који обезбеђују задовољавање потреба и интереса, односно коришћење услуга за које се плаћају ти доприноси.

Порези из личних доходака, односно прихода радника и грађана, осим пореза на имовину и приходе од имовине, плаћају се, у складу са савезним законом, према прописима и у корист друштвено-политичке заједнице на чијој територији радник или грађанин живи.

Доприноси из личних доходака, односно прихода радника и грађана плаћају се, у складу са савезним законом, према одлуци и у корист самоуправне интересне заједнице или другог облика самоуправног организовања који раднику и грађанину или члановима њихове породице обезбеђују задовољавање потреба и интереса, односно коришћење услуга за које се плаћају ти доприноси.

2. Овим амандманом замењује се члан 266 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXIII[уреди]

1. Друштвеним планом Југославије у условима деловања тржишних законитости и економске самосталности организација удруженог рада на јединственом југословенском тржишту, ослањајући се на научна сазнања и узимајући у обзир међународне економске односе и међународне обавезе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, утврђује се заједничка развојна и економска политика и усмерава привредни и друштвени развој Југославије у складу са заједничким, на самоуправној основи утврђеним, интересима радника у удруженом раду и других радних људи, као и са заједнички договореним интересима република и аутономних покрајина.

Друштвеним планом Југославије утврђују се економске и друге мере, односно смернице и оквири за доношење мера економске политике и других мера, које, у складу с правима и дужностима утврђеним уставом, доносе органи федерације, односно органи република и аутономних покрајина, ради обезбеђивања услова за што складнији и стабилнији развој и за остваривање усклађених заједничких интереса удруженог рада, односно заједничких интереса република и аутономних покрајина на јединственом југословенском тржишту.

2. Овим амандманом замењује се члан 257 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXIV[уреди]

1. Образује се посебан фонд федерације за кредитирање и друге облике подстицања бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина.

Фонд подстиче удруживање рада и средстава између организација удруженог рада.

Савезним законом утврђују се привредно недовољно развијене републике и аутономне покрајине, стални извори средстава фонда, посебни услови кредитирања и других облика подстицања из тих средстава и начин пословања фонда.

За потребе фонда органи федерације могу расписивати обавезне зајмове.

2. Овим амандманом замењују се ст 1, 2 и 3 члана 258 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXV[уреди]

1. Монетарни, девизни и кредитни систем су јединствени.

2. Народна банка Југославије, народне банке република и народне банке аутономних покрајина су установе јединственог монетарног система које спроводе заједничку монетарну и девизну политику и заједничке основе кредитне политике које утврђује Скупштина СФРЈ.

Народна банка Југославије издаје новчанице и ковани новац. У складу са заједничком монетарном политиком, Народна банка Југославије регулише количину новца у оптицају и, заједно са народним банкама република и народним банкама аутономних покрајина, предузима мере за спровођење те политике.

Народна банка Југославије предлаже Скупштини СФРЈ заједничку монетарну и девизну политику и заједничке основе кредитне политике и савезне законе и друге прописе и опште акте у области монетарног, кредитног и девизног система и одговорна је за то Скупштини СФРЈ, као и за јединствено спровођење и стално праћење спровођења политике извршавања савезних закона и других прописа и општих аката у овим областима.

Кад други овлашћени предлагач подноси Скупштини СФРЈ предлоге за утврђивање политике и доношење савезних закона, других прописа и општих аката у овим областима, Народна банка Југославије има право да Скупштини СФРЈ даје мишљење о тим предлозима.

Мерама за спровођење заједничке монетарне и девизне политике и заједничких основа кредитне политике нико се не може довести у неравноправан положај у погледу обављања делатности и стицања дохотка.

3. Народна банка Југославије, народне банке република и народне банке аутономних покрајина одговорне су, у оквиру својих права и дужности, за стабилност валуте, за општу ликвидност плаћања у земљи и према иностранству и за спровођење и праћење спровођења заједничке монетарне и девизне политике и заједничких основа кредитне политике.

Народна банка Југославије, народне банке република и народне банке аутономних покрајина самостално, у оквиру својих права и дужности, извршавају савезним законом или другим савезним прописом, односно општим актом утврђене мере којима се остварују циљеви и задаци заједничке монетарне и девизне политике и заједничких основа кредитне политике. Пословне банке и друге финансијске организације дужне су да се придржавају одлука које Народна банка Југославије, народне банке република и народне банке аутономних покрајина доносе ради остваривања те политике.

4. Народна банка Југославије прима у депозит средства федерације и обавља кредитне и друге банкарске послове за потребе Југословенске народне армије и за друге потребе народне одбране утврђене савезним законом, као и друге савезним законом одређене банкарске послове за рачун федерације.

Пословање Народне банке Југославије за рачун федерације, односно за потребе Југословенске народне армије и друге потребе народне одбране води се одвојено од пословања у вези са спровођењем заједничке монетарне и девизне политике и заједничких основа кредитне политике.

Народна банка Југославије не може се бавити другом делатношћу пословних банака.

Народне банке република и народне банке аутономних покрајина не могу се бавити делатношћу пословних банака.

5. Народна банка се може задужити у иностранству само на основу савезног закона којим се утврђују намене и корисници средстава.

6. Пословима Народне банке Југославије који се односе на предлагање и спровођење заједничке монетарне и девизне политике и заједничких основа кредитне политике и предлагање савезних закона и других прописа и општих аката у области јединственог монетарног, кредитног и девизног система управља Савет гувернера. Савет гувернера у управљању тим пословима доноси одлуке и предузима мере за њихово спровођење. Одлуке и друге акте из области пословања Народне банке Југославије о којима не одлучује Савет гувернера доноси гувернер Народне банке Југославије. Савет гувернера и гувернер Народне банке Југославије одговорни су Скупштини СФРЈ, у оквиру својих права и дужности, за одлуке и акте које доносе из области пословања Народне банке Југославије.

Гувернер Народне банке Југославије има право да обустави од извршења одлуке и опште акте Савета гувернера ако сматра да су у супротности са утврђеном политиком и савезним законима и другим прописима и општим актима из области пословања Народне банке Југославије и дужан је да о томе обавести Скупштину СФРЈ која доноси коначну одлуку.

Народне банке република и народне банке аутономних покрајина дужне су да у спровођењу заједничке монетарне и девизне политике и заједничких основа кредитне политике поступају у складу са одлукама и мерама које Савет гувернера, у оквиру права и дужности Народне банке Југославије, доноси ради спровођења те политике.

7. Политичку контролу над радом Народне банке Југославије врше већа Скупштине СФРЈ у областима из свог делокруга.

Надлежно веће Скупштине СФРЈ може укинути или поништити пропис и други општи акт Народне банке Југославије који није у складу са овим уставом, савезним законом и другим прописом или општим актом који је оно донело.

8. Тачком 1 замењује се став 1 члана 259, тачком 2 замењује се члан 260, тачком 3 замењује се члан 261, тачком 4 замењује се члан 262, тачком 5 допуњује се члан 263, тачком 6 замењује се став 2 члана 263 и допуњује члан 263, тачком 7 допуњује се одељак 2, Глава I, Део четврти Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXVI[уреди]

1. Републике и аутономне покрајине остварују сарадњу са органима и организацијама страних држава и међународним организацијама у оквиру утврђене спољне политике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и међународних уговора, а аутономне покрајине, кад је то Уставом Социјалистичке Републике Србије утврђено, и у оквиру остваривања међународне сарадње Социјалистичке Републике Србије.

Републике и аутономне покрајине сарађују међусобно у остваривању међународне сарадње, а са савезним органима усклађују остваривање своје међународне сарадње. Аутономне покрајине усклађују остваривање своје међународне сарадње и са органима Социјалистичке Републике Србије.

2. Овим амандманом замењује се став 2 члана 271 и допуњује члан 271 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXVII[уреди]

1. Савезни органи и републички, односно покрајински органи међусобно сарађују и редовно се обавештавају о извршавању савезних закона, других прописа и општих аката.

2. Кад органи управе у републикама и аутономним покрајинама непосредно извршавају савезне законе, друге прописе и опште акте за чије су извршавање одговорни савезни органи управе, савезни органи управе имају право и дужност да надлежним републичким и покрајинским органима управе дају обавезне инструкције за њихово извршавање.

3. Ако надлежни органи, осим савезних органа, не извршавају савезни закон, други пропис или општи акт, или не обезбеђују његово извршавање, савезни орган управе упозориће на то одговарајући републички, односно покрајински орган управе и затражиће да у одређеном року предузме одговарајуће мере којима се обезбеђује његово извршавање. Савезни орган управе обавестиће о томе Савезно извршно веће, а оно ће обавестити извршно веће скупштине републике, односно извршно веће скупштине аутономне покрајине.

Ако се и поред упозорења и предузетих мера не обезбеди извршавање савезног закона, другог прописа или општег акта за чије су извршавање одговорни савезни органи, Савезно извршно веће обезбедиће његово извршавање и о томе ће истовремено обавестити Скупштину СФРЈ. Савезно извршно веће може предложити Скупштини СФРЈ да обавести скупштину републике, односно скупштину аутономне покрајине о предузетим мерама и да покрене питање одговорности надлежног републичког или покрајинског органа, односно функционера који руководи тим органом.

Ако се и поред упозорења и предузетих мера не обезбеди извршавање савезног закона, другог прописа или општег акта за чије су извршавање одговорни републички, односно покрајински органи, Савезно извршно веће предложиће Скупштини СФРЈ да од скупштине републике, односно скупштине аутономне покрајине затражи да предузме мере којима се обезбеђује извршавање савезног закона, другог прописа или општег акта и да покрене питање одговорности надлежног органа, односно функционера који руководи тим органом. Ако неизвршавање тог закона, другог прописа или општег акта може проузроковати веће штетне материјалне последице, угрозити живот и здравље људи, угрозити безбедност земље или изазвати друге теже последице, Савезно извршно веће ће непосредно обезбедити његово извршавање и о томе ће истовремено обавестити Скупштину СФРЈ.

4. Кад надлежни органи управе не изврше управни посао одређен савезним законом, другим прописом или општим актом за чије су извршавање одговорни савезни органи управе, а неизвршавање тог управног посла може изазвати штетне последице, савезни орган управе дужан је да изврши тај посао и о томе обавести Савезно извршно веће и извршно веће скупштине републике, односно извршно веће скупштине аутономне покрајине.

Савезни орган управе, на основу овлашћења Савезног извршног већа, дужан је да изврши управни посао одређен савезним законом, другим прописом или општим актом за чије су извршавање одговорни други органи, ако утврди да, и поред упозорења, надлежни орган у републици, односно аутономној покрајини тај посао није извршио, а његово неизвршавање би могло изазвати теже штетне последице. Савезно извршно веће дужно је да о томе обавести Скупштину СФРЈ, скупштину републике, односно скупштину аутономне покрајине и извршно веће те скупштине.

5. Кад надлежни органи управе, осим савезних органа управе, непосредно врше инспекцијски надзор над извршавањем савезних закона, других прописа или општих аката, савезни органи управе имају право и дужност да покрећу, односно захтевају покретање поступка за утврђивање одговорности због неизвршавања савезних закона, других прописа и општих аката за чије су извршавање одговорни савезни органи и да предузимају и мере инспекцијског надзора утврђене савезним законом.

Савезни органи управе непосредно врше инспекцијске послове у извршавању савезних закона, других прописа и општих аката за чије су извршавање одговорни савезни органи с овлашћењима утврђеним савезним законом, ако савезним законом вршење инспекцијских послова није поверено другим органима.

6. Тач 1 до 4 и ставом 1 тачке 5 замењују се ст 3 и 4 члана 273 и члан 275, ставом 2 тачке 5 замењује се став 4 члана 364 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXVIII[уреди]

1. Укупан обим средстава за финансирање Југословенске народне армије утврђује се за период за који се доноси средњорочни друштвени план Југославије у проценту од националног дохотка Југославије за тај период, у складу са тим средњорочним друштвеним планом, а према плану развоја, изградње и опремања Југословенске народне армије. На тим основама се сваке године обезбеђују средства за финансирање Југословенске народне армије у буџету федерације, у проценту од оствареног националног дохотка.

2. Ради обезбеђивања стабилности финансирања Југословенске народне армије, савезним законом се, у оквиру прихода буџета федерације, за финансирање Југословенске народне армије може утврдити посебан порез на промет производа и услуга и други наменски извори, а ако је ради обезбеђења потребног износа средстава неопходно и други порези у оквиру основа пореског система, до процента утврђеног у средњорочном плану, с тим да учешће поједине републике и аутономне покрајине у финансирању функција федерације остане у оквиру утврђеног односа.

3. Тачком 1 замењује се последња реченица става 3 члана 279, тачком 2 допуњују се став 2 члана 264 и став 2 члана 279 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXIX[уреди]

1. Федерација преко савезних органа:

(1) уређује основе система државне управе, уређује основе система јавног информисања, уређује основе друштвених савета и савезне друштвене савете, уређује удруживање грађана у друштвене организације и удружења грађана која се оснивају за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

(2) утврђује стратегију научно-технолошког развоја Југославије,

(3) уређује девизни систем и обезбеђује извршавање савезних закона у овој области, утврђује заједничку монетарну и девизну политику и обезбеђује њено спровођење,

(4) уређује кредитни и банкарски систем и утврђује заједничке основе кредитне политике,

(5) уређује основе пореског система — изворе, врсте, обвезнике и основице — које су од значаја за функционисање јединственог југословенског тржишта,

(6) уређује основе система робних резерви,

(7) уређује услове за отварање и рад слободних зона,

(8) уређује положај, основе организације и функционисање Службе друштвеног књиговодства,

(9) уређује основе правног положаја и пословања организација удруженог рада и других субјеката тржишног пословања на јединственом привредном подручју Југославије,

(10) уређује јединствен начин исказивања друштвеног производа,

(11) уређује и обезбеђује управљање и располагање друштвеним средствима која се користе у Југословенској народној армији и за њене потребе,

(12) уређује химну Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

(13) уређује основе система заштите и унапређивања животне средине и заштиту и унапређивање животне средине од интереса за целу земљу и међународну заједницу и врши надзор над извршавањем савезних прописа у овој области, уређује производњу и коришћење радиоактивног материјала и заштиту од јонизујућих зрачења и врши надзор над извршавањем савезних прописа у овој области кад је то од интереса за целу земљу и међународну заједницу, уређује услове за узимање и пресађивање делова људског тела, уређује промет отрова и производњу и промет опојних дрога и врши надзор над извршавањем савезних прописа у тим областима, уређује промет и превоз експлозива и радиоактивних и других опасних материја и њихово одлагање и превоз запаљивих течности и гасова и врши надзор над извршавањем савезних прописа у тим областима,

(14) уређује режим вода од интереса за целу земљу и међудржавних вода и врши надзор над извршавањем савезних прописа у овој области,

(15) уређује основе геодетске и геолошке делатности од интереса за целу земљу,

(16) уређује и обезбеђује систем извршавања кривичних санкција осуђених активних војних лица и странаца,

(17) уређује и обезбеђује систем мерних јединица и контролу мера и драгоцених метала, заштиту проналазака, техничких унапређења, жигова, знакова квалитета, ознака порекла производа, узорака и модела, стандарде, техничке нормативе и норме квалитета производа, робе и услуга,

(18) уређује основе истраживања атмосфере и основе метеоролошке и хидролошке делатности од интереса за целу земљу,

(19) уређује решавање сукоба републичких закона, односно покрајинских закона са законима других република (колизионе норме) и сукоба надлежности између републичких, односно покрајинских органа са територија разних република.

2. Подтачком (1) тачке 1 допуњује се став 1 члана 281, подтачкама (2), (3), (5), (6), (7) и (10) допуњује се тачка 5) став 1 члана 281, подтачком (4) замењују се речи „уређује основе кредитног и банкарског система“ у тачки 5) став 1 члана 281, подтачком (8) замењују се речи „положај и основе функционисања Службе друштвеног књиговодства“ у тачки 5) став 1 члана 281, подтачком (9) замењује се реченица „уређује основе правног положаја и пословања организација удруженог рада и организација пословног удруживања на јединственом привредном подручју Југославије“ у тачки 5) став 1 члана 281, подтачком (11) замењује се реченица „уређује управљање и располагање друштвеним средствима која се користе у Југословенској народној армији и за њене потребе“ у тачки 6) став 1 члана 281, подтачком (12) замењује се реченица „утврђује химну Социјалистичке Федеративне Републике Југославије“ у тачки 9) став 1 члана 281, подтачком (13) замењују се реченице „уређује заштиту и унапређење човекове средине који су од интереса за целу земљу и међународну заједницу“, „уређује промет отрова и производњу и промет опојних дрога“ и „уређује промет и превоз експлозива и радиоактивних и других опасних материја и превоз запаљивих течности и гасова кад је то од интереса за целу земљу“ у тачки 10) став 1 члана 281 и допуњује тачка 10) став 1 члана 281, подтачком (14) замењује се реченица „уређује основе режима вода од интереса за две или више република, односно аутономних покрајина“ у тачки 10), став 1 члана 281, подтачком (15) допуњује се тачка 10) став 1 члана 281, подтачком (16) допуњује се тачка 12) став 1 члана 281, подтачком (17) замењује се тачка 13) став 1 члана 281, подтачком (18) допуњује се тачка 14) став 1 члана 281, подтачком (19) замењује се прва реченица тачке 15) став 1 члана 281 Устава СФРЈ.

Укида се одредба тачке 5) става 1 члана 281 Устава СФРЈ која гласи „уређује обавезно удруживање организација удруженог рада у заједнице кад то захтева технолошко јединство система у појединим областима и кад је то од интереса за целу земљу“.

АМАНДМАН XL[уреди]

1. Савезно веће чине по тридесет делегата радних људи и грађана у самоуправним организацијама и заједницама и друштвено-политичким организацијама из сваке републике, односно по двадесет делегата из сваке аутономне покрајине.

Више од половине делегата у Савезном већу чине делегати из удруженог рада.

Делегатску изборну јединицу у републикама и аутономним покрајинама за делегате у Савезном већу, утврђену законом, чине радни људи и грађани у самоуправним организацијама и заједницама и друштвено-политичким организацијама из једне или више општина.

Начин образовања делегатских изборних јединица и начин образовања и рада конференције делегација у делегатским изборним јединицама за делегате у Савезном већу и избор и опозив делегата у Савезном већу уређују се савезним законом.

Кандидациони поступак спроводи Социјалистички савез радног народа.

Кандидате за делегате у Савезном већу у делегатској изборној јединици предлажу радни људи и грађани и делегације основних самоуправних организација и заједница и друштвено-политичких организација у оквиру Социјалистичког савеза радног народа из реда радних људи и грађана њихове делегатске изборне јединице.

Кандидате за делегате у Савезном већу у делегатској изборној јединици утврђује кандидациона конференција делегација самоуправних организација и заједница и друштвено-политичких организација, на основу критеријума утврђених у Социјалистичком савезу радног народа.

Делегате за Савезно веће бирају радни људи и грађани у делегатској изборној јединици непосредно, општим и тајним гласањем.

2. Делегацију скупштине републике, односно скупштине аутономне покрајине у Већу република и покрајина чини више од половине делегата из удруженог рада.

3. Веће република и покрајина на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина:

1) доноси друштвени план Југославије и стратегију научно-технолошког развоја Југославије,

2) утврђује политику и доноси савезне законе којима се уређују односи у областима монетарног система и емисије новца, девизног система, спољнотрговинског промета, кредитних и других економских односа с иностранством, образовања новчаних и девизних резерви и располагања њима, кад је то од интереса за целу земљу, царинске и ванцаринске заштите, друштвене контроле цена производа и услуга, кредитирања и других облика подстицања бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина, утврђивање прихода друштвено-политичких заједница који се остварују опорезивањем производа и услуга у промету, ограничења тржишта и слободног промета робе и услуга, основа, облика и начина компензација, основа пореског система — изворе, врсте, обвезнике и основице које су од значаја за функционисање јединственог југословенског тржишта, обавезног удруживања организација удруженог рада које као јединствени технолошки системи обављају делатности у области електропривреде, железничког саобраћаја и поштанско-телефонско-телеграфског саобраћаја, обавезног удруживања организација удруженог рада у заједнице и друге облике повезивања и сарадње и у другим областима, кад је технолошко јединство система у тим областима од интереса за целу земљу, система и извора средстава за финансирање федерације,

3) утврђује укупан обим прихода буџета федерације за сваку годину, утврђује укупан обим средстава за финансирање Југословенске народне армије за период за који се доноси средњорочни друштвени план Југославије и доноси савезне законе којима се утврђује посебан порез на промет производа и услуга, други наменски извори и други порези у оквиру основа пореског система,

4) даје аутентично тумачење савезних закона које доноси.

4. Право предлагања савезних закона и других општих аката из делокруга Већа република и покрајина који се доносе на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина у области монетарног, кредитног и девизног система, монетарне и девизне политике и заједничких основа кредитне политике има и Народна банка Југославије.

5. Веће република и покрајина, на основу усаглашавања ставова у Већу о предлозима и примедбама скупштина република и скупштина аутономних покрајина на нацрт закона или другог општег акта, утврђује предлог закона, односно другог општег акта.

Скупштина републике, односно скупштина аутономне покрајине, након разматрања нацрта закона или другог општег акта, може овластити своју делегацију у Већу република и покрајина да у име скупштине да сагласност на предлог закона, односно другог општег акта у целини.

6. Ако се, до дана када се мора донети буџет федерације, не постигне сагласност скупштина република и скупштина аутономних покрајина о укупном обиму средстава за финансирање федерације, до утврђивања укупног обима тих средстава потребе федерације привремено ће се финансирати на основу буџета из претходне године, а за финансирање Југословенске народне армије, на предлог Председништва СФРЈ, утврдиће се средства у износу до одговарајућег дела од укупног обима средстава из средњорочног планског периода за ту годину.

7. Орган Савеза синдиката Југославије одређен његовим статутом има право да Скупштини СФРЈ предлаже законе и друге опште акте којима се уређују основна права радника у удруженом раду.

8. Председник и потпредседник Скупштине СФРЈ и председници већа Скупштине СФРЈ бирају се на четири године и не могу поново узастопно бити бирани на исту функцију.

9. Тачком 1 замењује се члан 291, тачком 2 допуњује се члан 292, тачком 3 замењују се тач 1), 2) и 3) става 2 члана 286, тачком 4 допуњује се члан 298, ставом 1 тачке 5 замењује се члан 299, ставом 2 ове тачке замењује се став 2 члана 300, тачком 6 замењује се члан 304, тачком 7 допуњује се одељак 4 Глава I, Део четврти Устава СФРЈ, тачком 8 замењује се Амандман III на Устав СФРЈ.

АМАНДМАН ХLI[уреди]

1. Председништво СФРЈ сачињавају по један члан из сваке републике и аутономне покрајине кога бира скупштина републике, односно скупштина аутономне покрајине тајним гласањем на заједничкој седници свих већа скупштине на предлог Социјалистичког савеза радног народа републике, односно аутономне покрајине. Предлог се подноси после спровођења претходног поступка изјашњавања о кандидатима за чланове Председништва СФРЈ у Социјалистичком савезу радног народа Југославије.

2. Члан Председништва врши своју дужност на основу и у оквиру Устава СФРЈ и савезних закона.

Скупштина републике, односно скупштина аутономне покрајине по сопственој иницијативи, на предлог Социјалистичког савеза радног народа републике, односно аутономне покрајине, или на предлог Скупштине СФРЈ, а након спроведене претходне расправе у Социјалистичком савезу радног народа Југославије, може разрешити члана Председништва СФРЈ пре истека времена на које је биран.

3. Председништво СФРЈ, по својој иницијативи или на предлог Савезног извршног већа, за време ратног стања или у случају непосредне ратне опасности, доноси уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Скупштине СФРЈ и бира, односно именује и разрешава функционере које бира, односно именује и разрешава Скупштина СФРЈ. Председништво СФРЈ подноси ове уредбе, односно одлуке о избору или именовању и разрешењу на потврду Скупштини СФРЈ чим она буде у могућности да се састане.

Уредбом са законском снагом, донесеном за време ратног стања, могу се изузетно, док то стање траје и ако то захтевају интереси одбране земље, обуставити поједине одредбе овог устава које се односе на доношење закона, других прописа и општих аката и предузимање мера од стране савезних органа на основу сагласности надлежних органа република и аутономних покрајина, на поједине слободе, права и дужности човека и грађанина и права самоуправних организација и заједница или на састав и овлашћења државних органа.

4. Тачком 1 замењује се тачка 1 Амандмана IV на Устав СФРЈ, тачком 2 допуњује се члан 324, тачком 3 замењује се члан 317 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХLII[уреди]

Престају да важе одредбе тачке 4 члана 288, тачке ? члана 315, ст 1 и 2 члана 332 Устава СФРЈ, тачке ? Амандмана IV на Устав СФРЈ.

АМАНДМАН ХLIII[уреди]

1. Савезно извршно веће сачињавају председник, одређен број чланова и савезни секретари и други функционери који руководе савезним органима управе одређеним савезним законом.

При избору чланова Савезног извршног већа и именовању савезних секретара и других функционера који руководе савезним органима управе који су чланови Савезног извршног већа води се рачуна о равноправној заступљености република и одговарајућој заступљености аутономних покрајина.

2. Овим амандманом замењују се ст 1 и 4 члана 348 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХLIV[уреди]

Престају да важе одредбе чл 355 до 357 Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XLV[уреди]

1. Савезни суд:

1) одлучује, под условима и на начин који су утврђени савезним законом, у последњем степену или по ванредном правном средству о споровима који настану из противуставних и противзаконитих појединачних аката и радњи којима се организације удруженог рада или радни људи зависно од седишта, односно пребивалишта стављају на јединственом југословенском тржишту у неравноправан положај или којима се на други начин нарушава јединство југословенског тржишта, укључујући и спорове о накнади штете која се тим проузрокује,

2) одлучује о имовинским споровима између федерације и републике, односно аутономне покрајине, као и између република, односно аутономне покрајине и друге републике,

3) одлучује о законитости коначних управних аката савезних органа, ако савезним законом није друкчије одређено,

4) одлучује о ванредним правним средствима против одлука редовних и самоуправних судова, ако је то одређено савезним законом,

5) одлучује у последњем степену о пресудама судова у републици и аутономној покрајини, као и војних судова, кад је изречена смртна казна за кривична дела утврђена савезним законом,

6) решава о сукобу надлежности између судова са територија две или више република, између судова са територија аутономних покрајина и судова са територија других република, као и између војних судова и других судова,

7) врши и друге послове који су му стављени у надлежност савезним законом, у оквиру права и дужности федерације.

2. Овим амандманом замењује се члан 369. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХLVI[уреди]

1. Поступак пред Уставним судом Југославије може покренути орган Савеза синдиката Југославије одређен његовим статутом.

2. Председник Уставног суда Југославије бира се из реда судија тог суда на четири године и не може поново бити биран на ту функцију.

3. Тачком 1 допуњује се став 2 члана 387 Устава СФРЈ, тачком 2 замењује се став 2 тачке 1 Амандмана VII на Устав СФРЈ.

АМАНДМАН ХLVII[уреди]

У члану 10, у ставу 2 члана 12, у ставу 1 члана 45, у ставу 1 члана 98, у ставу 1 члана 107 и у ставу 1 члана 121 Устава СФРЈ речи „основна и друга“, у различитим падежима, бришу се.

У ставу 1 члана 14, у члану 17, у члану 20, у ст 1 и 2 члана 21, у ставу 1 члана 33, у члану 89, у ставу 4 члана 116, у ставу 1 члана 118 и у ставу 5 члана 134 Устава СФРЈ реч „основна“, у различитим падежима, брише се.

У другој реченици става 2 члана 108 речи „радне организације и сложене“ и реч „основне“ бришу се, у ставу 1 члана 226 Устава СФРЈ речи „о организовању и издвајању основних организација удруженог рада“ бришу се.

АМАНДМАН ХLVIII[уреди]

За спровођење Амандмана IX до XLVII на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије донеће се уставни закон.

Предлог уставног закона је усвојен у Савезном већу Скупштине СФРЈ ако за њега гласају две трећине свих делегата у овом већу.

Уставни закон је усвојен кад се са текстом који је усвојило Савезно веће Скупштине СФРЈ сагласе скупштине свих република и аутономних покрајина.

Уставни закон се проглашава и ступа на снагу истовремено са Амандманима IX до XLVIII на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Извор[уреди]

  • Службени лист Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, година XLIV, број 70, Београд, субота, 26. новембар 1988.