Али је боља памет али јунаштво

Опклади се паметни и јунак, паметни каже да је бољи драм памети но сто ока снаге. Онда први рече потоњему: хајдмо до цара да га упитамо, па како нам он пресуди да ми два каили будемо. Кад крену, приведе паметни коња да узјаше па рече јунаку да му придржи коња и бакрачлију како ће узјахати, а он то учини. Онда паметни рече: Видиш ли, лудове! да јунак паметноме коња држи? — Добро, одговори јунак, али хајдемо до цара, као што си рекао, па како нам он пресуди онако да ми пристанемо. — Упуте се, но кад дођу про нека кве долине у којој бјеше глиб коњу до кољена, превали се коњ у глиб, а паметнога притисне пода се. Запомаже мудри испод коња: помагај ако си хришћанин! — Јок ефендија одговори му јунак, тебе се лако избавити с твојом мудром главом. — Што ми служи памет кад се овђе хоће снага а не мудрост? — А он њему: видиш лудове! Да ока снаге негђе више ваља него стотина ока памети.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 1-2.