Али-бег се с љубом завадио!
Да је за што, не бих ни жалила,
већ за један срма јаглук везен,
срмом везен, у ђулсији бјељен.
Љуба вели: — Друга ти га дала! 5
А Али-бег: — Није, већ је сека.
Припе печу Алибеговица,
припе печу, загрну фереџу,
она оде својој заовици,
заовици, Ресулбеговици: 10
— Заовице, по Богу сестрице,
жив ти био синак у бешици,
јеси л' брату срма-јаглук дала,
срмом везен, у ђулсији бјељен?
А говори Ресулбеговица: 15
— Жив ми био синак у бешици,
ја сам брату срма-јаглук дала
срмом везен, у ђулсији б’јељен!
Отле оде Алибеговица.
Не прођоше три пуна сахата, 20
ал умрије Ресулбеговица
и умрије синак у бешици
којим се је криво заклињала.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 538.
