Акшам свате у гори затече,
сви сватови по гори падоше,
дјевер снахом под жуту наранџу.
Од наранџе бехар отпадаше,
а снаха га у ките кићаше. 5
Дјевер снахи тихо говораше:
— О, снашице, бисер севлијице,
што ти китиш у ките бехара?
Зар ти немаш господскога дара?
А вели му кићена дјевојка: 10
— Мој дјевере, од злата прстене!
Ако дођем у господске дворе,
доста дара и кита бехара!
Ако дођем у хорјатске дворе
да донесем девет мазги дара 15
и то би се мало учинило.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 257.
