Акшам

Алекса Шантић

"Алах ил алах!" хори се с мунара
С врха Царине па до на крај Луке.
Акшам. И хрпа знојних измећара
Испушта красну из жуљаве руке.

Хитно из ниских одлазе дућана
И правоверни на чесми мошеја
Узимљу авдес. Над њима, са грана
Севлија, гучу кумре. И док с леја

И софа мирис алкатмера веје
И обасипа пенџере и стреје,
И свуд се "Алах" разлеже, и чиста

Неретва шуми као бајка стара:
Млад месец, ено, сврх Орлачких Пара
Кô преломљени златни обруч блиста.