Малка Фата, ама племенита,
Путе гради преко моје башче,
Воду носи са бунара мога:
„Да те могу уфатити, Фато!
„Б'јело бих ти лице обљубио, 5
„Црне бих ти очи попосао,
„Русе бих ти косе помрсио.“
Он мислио, нико га не чује,
Слушала га малахна Фатима,
Па говори агу момку младу: 10
„Можеш, аго, ако ти је драге,
„Ал' у твоме двору, а не моме,
„Кад ме вјенчаш, љуби и обљуби,
„Ак' не вјенчаш, само ме пољуби,
„Да нас младе црна жеља мине.“ 15
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 197.
