АФИС-ПАША

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
АФИС-ПАША
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




        АФИС-ПАША

Славу слави горди паша
        У Стамболу граду....
Лулу пије, каву срче,
        Густу глади браду.

Стоји шкрипа од сандала,
        Звека од борија,
Мирисави поветарац
        Дим по соби вија.

Хитронога бајадера
        Пред Османом скаче,
А ори се лака песма;
        „Здрав, да си јуначе!“

Ал беседи горди паша:
        „Але и везири,
Нашем цару воља дође,
        Да државу шири.

„Султан жели, паша вели:
        Тако бити мора,
Ако се у српске војске
        Не претвори гора!

И тако ми великога
        Мухамеда свеца:
Задрхтаће сва Европа
        Од полумесеца!

Кад понесем много кола
        Црвених капица,
Оплетених конопаца
        Дрвених бритвица.

Место ђорде бритве ћу им
        Уклопит' у руке,
А канапом повезаћу
        Каурин-ајдуке.

Од народа додолу ћу
        Да направим праву,
Кад му ове шарен-капе
        Натучем на главу.

Ухватићу Кара-Ђорђа
        Каурин-ајдука, —
Шибаћу га тешким бичем
        Од тридесет струка!

И ако га не ухватим,
        Ево моје браде:
Нек женама кауринским
        Ситно сито граде!“

....Бре Турчине, не шали се!
        Ма тако ти свеца!
Кад си чуо, да се вуци
        Плашише од зеца?

И било би ваљда нешто
        Од твога дивана,
Да случајно у Србина
        Нема јагагана!

Ал овако, биће зноја,
        Горди мусломане,
Та језиком нико није
        Одрж'о мегдане!

....И крену се Турадија,
        Ко срдити вали,
Да поруши свете цркве,
        Да Србију свали!

Дочекају мусломане
        Неколко јунака;
Удрише се, борише се
        Од јутра до мрака.

Земља дрхће, земља тутњи,
        И грми, и сева:
Грмљавина од топова,
        Севи од мачева.

Три пута су јуришале
        Азијатске чорде,
Три пута их прогуташе
        У Србина ђорде.

Кад ти виде Афис војску
        Како ли му страда,
Плећи даде, пити стаде
        Чак до Ниша града.

Кад спазише пашу слуге
        Крвава и бледа:
Питаше га:
        „Шта нам силан
Афис заповеда?

„Ваљда није доста било
        Црвених капица?
Ил је ваљда нестануло
        Дрвених бритвица?

„Ил је ваљда?“.... „Није тако!
        Убила вас беда!“
Продере се горди паша
        Па пукну од једа....



Извор[уреди]

  • Одабране песме Мите Поповића, 1874., Накладом књижаре браће Јовановића у Панчеву, стр. 19-23.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.