Џанан буљук-баша и Ракоција (Загорје)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Два везира зиму зимовала
0002 У Отоци ниже Темишвара,
0003 Авди Паша, Сеидија с њиме.
0004 Авди Паша земљом управљаше,
0005 Сеидија мухафезу чува
0006 С дван’ест хиљад убојите војске.
0007 А кад зиме половина била,
0008 Навалила од Ердеља раја
0009 И пред њима два царева кнеза,
0010 Вукашине и кнез Томашине.
0011 Како дошли, одмах процвиљели:
0012 „Аман, аман, два царска везира,
0013 Што дурасмо више не моремо
0014 Од зулума и од зулумћара,
0015 Од ђидије Ракоције краља!
0016 Често дигне убојиту војску,
0017 Па удари нама до Ердеља,
0018 Одведе нам коња за јахања,
0019 И отјера вола од орања,
0020 Још отјера краве од телаца,
0021 И бијеле овце од јањаца,
0022 Пос’јече нам момка за женидбу,
0023 А одведе цуру кукавицу,
0024 Кукавицу цуру на удају.
0025 Стоји бука нејаких телаца,
0026 Стоји блека малених јањаца
0027 Кукњавина старијех мајака,
0028 Од јада се слушати не може.
0029 Једна раја, а два господара:
0030 Виш’ ми ’вако живјет не моремо.
0031 Ја аману гледајте дермана,
0032 Скините нам Ракоцију с врата,
0033 Ја нам дајте буџак земље празне
0034 Гдје с можемо тужни иселити,
0035 А старину своју оставити;
0036 Ја л’ ћемо се одметнути листом,
0037 Осјећ царске гроше и хараче,
0038 А на цара пушку окренути,
0039 Ракоц’ји се краљу поклонити,
0040 Да не таре по Ердељу наске.”
0041 Кад то чула два царска везира,
0042 Шта говори од Ердеља раја,
0043 И пред њима два царева кнеза
0044 Овако су њима говорили:
0045 „Сабур мало од Ердеља рајо,
0046 Писаћемо Ракоцији краљу,
0047 Нек се васке и Ердеља прође,
0048 Нек на миру не замеће кавгу.
0049 Ако л’ с’ васке оканити не ће,
0050 Цар с краљевством њег ће раставити.”
0051 Мучи раја ко зелена трава,
0052 Па се јадна до Ердеља врати,
0053 И пред њима два царева кнеза.
0054 Ондар паше в’јећу учиниле,
0055 А по в’јећи наму начиниле,
0056 Опремили Ракоцији краљу:
0057 „Чујеш наске Ракоција краље!
0058 Ти се врага и Ердеља прођи,
0059 Не тари нам по Ердељу раје,
0060 Јер је нама раја додијала,
0061 Све тужећи и на те плачући,
0062 Да си њима додијао љуто,
0063 Да их тареш по Ердељу често,
0064 С’јечеш момке, а водиш дјевојке,
0065 Одгониш им краве од телаца
0066 И бијеле овце од јањаца,
0067 И одводиш коње од јахања,
0068 И волове њима од орања.
0069 Ако ли се оканити не ћеш,
0070 Крвав ћемо махзар начинити,
0071 И у Стамбол цару опремити.
0072 Цар ће нама силну послат војску,
0073 Са градова од боја топове,
0074 Уз топове кувет и џебхану,
0075 И уз војску тајин и захиру
0076 Кад нам војска Темишвару сиђе,
0077 И ми ћемо нашу јамит војску,
0078 На Ердељу прећи међу царску,
0079 И на твоју земљу ударити,
0080 Са столице тебе покренути,
0081 Гонити те до Јабуке младе,
0082 А отале до Јабуке старе,
0083 Па отале до Каралимана,
0084 До Лимана и мора сињега,
0085 У сиње те море потопити,
0086 Оли тебе жива ухватити,
0087 На пешкеш те цару отпремити.
0088 Цар ће тебе у зиндан метнути,
0089 Никад жарког сунца видјет не ћеш,
0090 Никад сунца а никад мјесеца,
0091 Камо л’ љета и бијела дана.”
0092 А кад нама ситна долазила
0093 Ракоцији на бијеле руке,
0094 И видио шта му ситна пише,
0095 Одмах ситан мандат начинио.
0096 У Отоку пашам’ опремио,
0097 У мандату ’вако говорио:
0098 „Авди паша и ти Сеидија,
0099 Ја сам књигу вашу разумио,
0100 И видио да сте полудјели.
0101 Не бојим се цара од Стамбола,
0102 Ни његове силовите војске,
0103 Ни вас, паше, ни других везира.
0104 Кога сам се до данас плашио,
0105 Тога данас у Стамболу нема,
0106 Што код цара има поглавица,
0107 То су данас моји пријатељи.
0108 Него чујте, два царска везира,
0109 Не реците, да је пријевара:
0110 Док нам љето, Ђурђев данак дође,
0111 Ја ћу седам подигнути краља
0112 И Милицу најјачу краљицу.
0113 Кад изведем војску на тромеђу,
0114 Туд’јер међу царску хоћу прећи,
0115 И на Ердељ вама ударити,
0116 Ухватити вам дван’ест хиљад раје,
0117 Половину метнут у солдате,
0118 Половини казме дохватити,
0119 Нек пред војском трапе метеризе,
0120 Па отален протурити војску
0121 Под Темишвар, на поље Орлово,
0122 Туј оплести од боја кошеве,
0123 На кошеве метнути топове,
0124 Из топова ваш Темишвар тући,
0125 Док порушим куле и бедеме,
0126 И прихватим вашег Темишвара,
0127 Вас двојицу живих ухватити,
0128 На сваке вас муке ударати,
0129 Док пуштате на мукама душе;
0130 Те отален протурити војску,
0131 Војску водит а топове вући
0132 Редом царске све градове тући,
0133 Прихватити Тулчу и Хамеда,
0134 Ибраила и града Смаила,
0135 И прихватит Бендер и Хотина
0136 И Озију насред царевине;
0137 То су кључи од вашег Стамбола
0138 Од Букреша до Дунава доћи,
0139 На Дунаву тумбас претурити,
0140 На тумбасу војску преводити;
0141 Док ја земљу Руменију пређем,
0142 Туде своју војску осидрити,
0143 А сићани мандат начинити,
0144 Спремити га до Стамбола града,
0145 До вашега цара ал’ Османа,
0146 Нека царе пртља из Стамбола,
0147 Нека земљи иде Арабији,
0148 Нек он иде Мећи и Медини.
0149 Оклена су постанули Турци,
0150 И које је Турска дједовина,
0151 А Стамбол је моја дједовина,
0152 Дједовина Константиновина.
0153 Константин је Стамбол начинио.
0154 Пр’јеваром га Турци прихватили,
0155 Константина цара погубили” —
0156 Кад везирим’ таки мандат дође,
0157 И видјеше два везира царска,
0158 Шта им мандат Ракоцијин каже,
0159 По мандату писмо начинили,
0160 И уз писмо мандат приложили,
0161 Те у Стамбол цару опремили.
0162 Писмо дошло мухур сахибији
0163 И са писмом мандат Ракоцијин.
0164 Писмо сакри мухур сахибија
0165 Писмо сакри, а цару не каза.
0166 За тим мало повремило вр’јеме,
0167 Док се љута зима преломила,
0168 Премаљеће топло промолило.
0169 Опреми се Ракоција краље,
0170 Право иде зенђил Петрисбургу,
0171 До Милице московске краљице.
0172 Краљици се смјерно поклонио,
0173 И ’вако је л’јепо замолио:
0174 „Мајко наша московска краљице!
0175 Већ су нама додијали Турци,
0176 Многу замљу нашу прихватили,
0177 И сибијан на зор истурчили,
0178 Све првљенце наше исијекли
0179 Од Стамбола до б’јела Будима,
0180 Што год их је по градовим’ било.
0181 Сад је вр’јеме мила мајко наша
0182 Војску дигнут, с Турцим ратовати,
0183 Од њих земљу нашу повратити
0184 Још ћу ићи Бечу бијелому,
0185 У Францеску и земљу Инглеску
0186 И зенђилој земљи Италији;
0187 Још ћу краљу алеманском доћи,
0188 Сваком редом пољубити руку,
0189 И свакога л’јепо замолити,
0190 Да заједно подигнемо војску,
0191 Да заједно с Турцим ратујемо,
0192 Из Европе њихе истјерамо,
0193 Краљевине старе исправимо.”
0194 Ондар вели московска краљица:
0195 „Бе аферим Ракоција краље,
0196 Кад си тертиб таки учинио,
0197 И мени се јеси потежио,
0198 Ја ћу војску своју подигнути
0199 И заједно с тобом војевати.
0200 Не ће ли нам Бог помоћи јаки,
0201 Да ми турску силу саломимо,
0202 Из Европе њихе истјерамо
0203 Него сине, Ракоција краље,
0204 Пођи Бечу а пођи Лондону,
0205 И Паризу францескоме граду,
0206 Пођи зенђил земљи Италији,
0207 И отиђи алеманском краљу,
0208 Свакоме ћеш поздрав понијети,
0209 И свакоме редом казивати,
0210 Да ја одсад веће купим војску,
0211 Да поправљам кола и топове,
0212 Да сабирам храну и џебхану,
0213 Да се спремам с Турцим ратовати.”
0214 Кад то чуо Ракоција краље,
0215 Пред краљицом земљу пољубио,
0216 Па се натраг из одаје врати;
0217 Оде право Бечу бијеломе.
0218 А кад Бечу и ћесару дође,
0219 Пред ћесара исходио махом,
0220 Ћесару се ниско поклонио,
0221 И његову руку пољубио.
0222 А пита га од Беча ћесаре:
0223 „Драги сине Ракоција краље,
0224 За што си се мени потежио,
0225 За што л’ Бечу моме долазио?”
0226 А вели му Ракоција краље:
0227 „Ја се теби јесам потежио,
0228 И твом, круно, Бечу долазио,
0229 Ево право из земље Русије,
0230 Од свијетле Милице краљице.
0231 Да ми војску и топове дадеш,
0232 На топове кувет и џебану,
0233 А на војску тајин и захиру;
0234 Да ми беглук-регементу дадеш.
0235 И са Беча три топа велика,
0236 Дели Купу и дели Маргету
0237 И Зеленка топа великога,
0238 Који ждеру по пет ока праха,
0239 Ђунле оке тридес’т и четири,
0240 Што ваљају по темељу куле,
0241 У градова руше бедемове,
0242 Да идемо с Турцим’ ратовати.
0243 Већ Милица своју купи војску,
0244 И она ће с нама полазити.
0245 И теби је поздрав опремила,
0246 Да ти с нама на Турћију пођеш,
0247 Не би ли нам Бог помого јаки,
0248 Да ми турску силу саломимо,
0249 Из Европе њихе истјерамо.” —
0250 А вели му од Беча ћесаре:
0251 „Аја богме Ракоција краље,
0252 Не дам теби војске ни топова,
0253 Ти ћеш моју војску позобати,
0254 Топове ми јесир учинити;
0255 Није ласно с Турцим’ ратовати,
0256 Ни од њихе градове примати,
0257 Јер су Турци у боју јунаци.
0258 Ја се бојим силе и Турака,
0259 Да мом Бечу не ће долазити,
0260 И у Бечу мене погубити,
0261 Као што су Стамбол прихватили,
0262 Константина цара погубили,
0263 Константина насред Цариграда,
0264 А Лазара на пољу Косову,
0265 Два велика царства прихватили,
0266 Једно грчко а друго је српско,
0267 И неколико тужних краљевина,
0268 Равну Босну и Херцеговину,
0269 И питому земљу Унгарију,
0270 Од Стамбола до Будима б’јела;
0271 Свагдје су се Турци населили,
0272 И градове тврде начинили.” —
0273 Кад то чуо Ракоција краље,
0274 Ондар круни ’вако бесједио:
0275 „Св’јетла круно од Беча ћесаре,
0276 Што се тако плашиш од Турака?
0277 Сад је вакат дошо и вријеме,
0278 Да моремо с Турцим ратовати,
0279 Из Европе њихе истјерати.
0280 Ја ћу ићи бијелу Паризу,
0281 Па Инглезу и ал’манском краљу,
0282 Ићи хоћу зенђил Италији,
0283 Све ћу редом краље позивати,
0284 И сваки се хоће подигнути,
0285 И повести војску и топове,
0286 Да идемо с Турцим’ ратовати,
0287 Јера мира нигда нама нема,
0288 Докле год су у Европи Турци.” —
0289 Кад то чуо од Беча ћесаре,
0290 Ракоцији ’вако говорио;
0291 „Добро да је Ракоција краље,
0292 Учиниш ли ко што мени кажеш,
0293 Па Инглеска пође и Францеска,
0294 И дигне се зенђил Италија;
0295 Ако пође алемански краље,
0296 Тад ћу и ја своју спремит војску,
0297 И спремити од боја топове,
0298 Са топов’ма кувет и џебхану
0299 И са војском тајин и захиру.” —
0300 Ракоција кад уграби ваду,
0301 Што учини од Беча ћесаре,
0302 Преклони се, оде из одаје,
0303 Право иде инглескоме краљу,
0304 Инглескоме па и францескоме,
0305 И походи зенђил Италију,
0306 Аламанском краљу доходио.
0307 Свију редом јесте походио.
0308 Ракоцију сви су послушали,
0309 Сви се дигли и повели војску.
0310 Док су краљи војску саставили,
0311 На тромеђи крај Ердеља равна.
0312 Кад се саста до све седам краља,
0313 И Милица московска краљица.
0314 Туј ноћили и л’јепо им било.
0315 Кад свануло и сунце грануло,
0316 Подиже се са тромеђе војска,
0317 Широм иде низ земљу ердељску
0318 По Ердељу хвата рају царску,
0319 Што је младо мећу у солдате,
0320 Што је старо мећу у иргате,
0321 Дају њима казме и лопате,
0322 Да пред војском трапе метеризе.
0323 Војска сиде на поље Орлово,
0324 На Орлово ниже Темишвара.
0325 Како краљи на Орлово пали,
0326 Силовиту војску усидрили,
0327 А сићану наму начинили,
0328 У Темишвар пашам’ опремили,
0329 Авди паши, Сеидији с њиме,
0330 Овако им јесу бесједили:
0331 „Ви везири, цареви већили
0332 Брже кључе од царева града,
0333 Видите ли силе и ордије,
0334 И нашијех баљемез топова!
0335 Да ми с вама бојак не чинимо,
0336 Да не гине сибјан и фукара!
0337 Ако л’ кључе опремит не ћете,
0338 Наша војска и наши топови
0339 Град ће вама брзо порушити,
0340 Вас двојицу живе ухватити,
0341 На тешке вас муке ударати,
0342 Док пуштате на мукама душе.” —
0343 А кад пашам’ писмо долазило,
0344 И видјела два царска везира,
0345 Шта им краљи са Орлова пишу,
0346 Тад зарече паша Сеидија:
0347 „Авди паша мој по Богу брате,
0348 Сад што ћемо од живота свога?
0349 Али ћемо кључе опремити
0350 Од царева града Темишвара,
0351 Ал с’ душманим’ учинити кавгу,
0352 Па што нама Бог и срећа даде?”
0353 Авди паша ’вако бесједио:
0354 „Сеидија царева газијо,
0355 Није лако кључе опремити
0356 Од царева Темишвара града,
0357 А мука је и учинит кавгу
0358 Са душманском силом и ордијом.
0359 Није шала, нит је војска мала,
0360 Него брате до све седам краља
0361 На Орлову пољу зеленоме,
0362 Усидрили силовиту војску,
0363 Наперили баљемез топове.
0364 Нег да аман-писмо начинимо
0365 На Орлово краљим’ опремимо,
0366 Да од краља ишћемо амана,
0367 Драги брате, један мјесец дана,
0368 Да пртљамо турскога сибјана,
0369 Из царскога града Темишвара
0370 Ако краљи нам дају амана.
0371 Да ми крвав махзар начинимо
0372 На њ јетимске руке притиснемо,
0373 Да спремимо до Стамбола града,
0374 До нашега тахта и девлета,
0375 Да ишћемо војску и индата;
0376 Цар ће нама индат учинити,
0377 И велику војску опремити,
0378 Душманима кахар учинити,
0379 Царевину своју причувати.” —
0380 То рекоше, па се послушаше,
0381 Брже аман-писмо начинише,
0382 На Орлово краљим’ опремише.
0383 А кад писмо краљевима дође,
0384 И видјеше шта им писмо пише,
0385 Одмах друго пашам’ повратише
0386 Дадоше им тврдога амана,
0387 Драги брате, мјесец и по дана,
0388 Кад везири аман испросили,
0389 Одмах крвав махзар начинили,
0390 На њ јетимске руке ударили,
0391 У махзару, вако бесједили:
0392 „Султан царе огријано сунце,
0393 Сунце сјаје по свему свијету,
0394 А ти царе по свом мемлећету.
0395 Прије смо ти писмо оправили
0396 Са мандатом Ракоције краља,
0397 Да ти видиш шта нам ђида пише.
0398 Ево сада јада изненада,
0399 Синоћ дође до све седам краља
0400 На Орлово ниже Темишвара,
0401 Доведоше силовиту војску,
0402 Довукоше бељемез топове
0403 Ердељ су ти, царе прихватили,
0404 По Ердељу рају погазили,
0405 А нама су наму опремили,
0406 Од твог града кључе затражили.
0407 Ми од њихке аман заискали,
0408 У амана један мјесец дана,
0409 Да пртљамо свога сибијана
0410 Из твог, царе, града Темишвара.
0411 Краљи нама дадоше амана,
0412 Султан царе, мјесец и по дана.
0413 Брже индат, огријано сунце,
0414 Ти причувај својијех градова,
0415 И у њима нашега сибјана!”
0416 Махзар даше лахку татарину,
0417 И’ вако му паше бесједише:
0418 „Брже гони, царски татарине
0419 До Стамбола коња мензилскога,
0420 А кад тахту сиђеш и Стамболу,
0421 Не дај махзар никоме у руке,
0422 Него самом цару честитоме.
0423 Још ти цару наустице кажи,
0424 Кол’ко има на Орлову војске
0425 И краљскијех баљемез топова,
0426 И у ком смо халу и ахвалу,
0427 Како л’ сибјан по кућама цвили.”
0428 А кад татар махзар прихватио
0429 И мензилског коња поклопио,
0430 Татар хукну суруџија викну,
0431 А пуче му плетена канџија,
0432 А под њима коњи полетјеше.
0433 Често своје коње мијењаше,
0434 Док Стамболу граду сиходише.
0435 У л’јепа су доба долазили,
0436 Баш у петак мало прије подне,
0437 Кад полази султан у џамију.
0438 Татар гони коња мензилскога
0439 Врло брзо ситнијем сокаком,
0440 Док опази алај и везире,
0441 Гдје полазе од царских сараја,
0442 Који прате цара у џамију.
0443 Махом видје цара честитога.
0444 Гдје он јаше ата зеленога,
0445 Око њега млађахни чауши,
0446 У рукам’ им сребрни чугељи,
0447 И пред њима царски чаушбаша,
0448 Голу носи у рукума ћорду.
0449 За њим иду четири џелата
0450 Мрка т’јела, крвавих очију,
0451 Сваки носи палу посјеклицу,
0452 Сваки гледа, кога ће посјећи.
0453 А кад татар цара опазио,
0454 Из њедара махзар извадио,
0455 Право цару појури мензила,
0456 А повика из грла бијела :
0457 „Аман царе, иза горе сунце,
0458 Басти ђаур, оде царевина,
0459 Сваки мулућ учинио сулућ,
0460 На Орлово војску истурио,
0461 На Орлово ниже Темишвара,
0462 Туј је царе до све седам краља,
0463 И Милица московска краљица.
0464 Ердељ земљу твоју прихватили,
0465 Јадну рају ногам погазили.”
0466 Кад се цару примакнуо близу,
0467 Дочекаше млађахни чауши
0468 Са својијем сребреним чугељим’,
0469 Да поврате натраг татарина.
0470 Али татар да се врати не ће,
0471 Нек потегне татарску канџију,
0472 На којој су четири шибала,
0473 На свакоме зрно од пиринча.
0474 Ког чауша њоме удараше,
0475 Са црном га земљом састављаше.
0476 Док до цара дотјера мензила,
0477 Покучи му крвава махзара.
0478 Полетјеше четири џелата
0479 Са својијем палам’ посјеклицам’
0480 Да пос’јеку хитра татарина
0481 Цар џелатим’ „дурум орда” викну,
0482 Сви стадоше, даље не макоше.
0483 Па он пружи своју б’јелу руку,
0484 Од татара прихвати махзара,
0485 Па га себи у њедарца гурну,
0486 И протјера ата до џамије.
0487 Џуму клања, ал се брже врати
0488 До својега тахта и сараја.
0489 Пошто сједе у своју одају,
0490 Из њедара махзар извадио,
0491 Извадио па га проучио
0492 И видио што му крвав пише.
0493 Одмах викну, диван искупио
0494 Све му лале на дивану стале,
0495 Све риџали и млади везири,
0496 Бир-туглије и ићи-туглије
0497 И велике паше уч-туглије
0498 И ич-аге и серденђеч-аге.
0499 Њима вели царе од Стамбола:
0500 „Лале моје и моји риџали,
0501 Паше моје и моји везири,
0502 Кад сам пошо данас у џамију,
0503 Сретне мене лаки татарине
0504 Од бијела града Темишвара,
0505 Па ми даде крвава махзара
0506 Од два моја ферманли везира,
0507 Авди паше, Сеидије с њиме.
0508 Љуто цвиле два моја везира,
0509 Да је мулућ сулућ учинио,
0510 И на моју земљу преступио,
0511 Да је дошло до све седам краља,
0512 И Милица московска краљица
0513 На Орлову ниже Темишвара,
0514 И довели силовиту војску,
0515 И довукли од боја топове,
0516 На Орлову војску усидрили,
0517 Под топове оплели кошеве;
0518 Да су Ердељ земљу поробили,
0519 Јадну моју рају прегазили;
0520 Да с’ од Влаха узели амана,
0521 Паше моје мјесец и по дана,
0522 Да пртљају из града сибјана;
0523 Индат ишћу брже Темишвару.
0524 Сад што ћемо моје лале драге,
0525 Како ћемо војску подигнути,
0526 Темишвару индат учинити,
0527 Царевину моју причувати,
0528 И душмане кахар учинити?
0529 Који ће се тога прихватити,
0530 Да му дадем по мухура свога,
0531 Да он буде сераскер пред војском,
0532 Да он ради како њему драго?”
0533 Онда паша Дурмишлија викну:
0534 „Султан царе иза горе сунце,
0535 Дај ти мени по мухура свога,
0536 Муавина шехислама твога,
0537 Ја ћу бити сераскер пред војском,
0538 Ја ћу дигнут твоју царевину,
0539 Душманина кахар учинити
0540 Царевину твоју причувати.”
0541 На то рече Хасан паша ћоро:
0542 „Подај царе мухур Дурмишлији,
0543 Муавина шехислама твога
0544 Они ће ти царство сачувати,
0545 Душманина кахар учинити.” —
0546 А док неко из буџака викну:
0547 „Султан царе свечево кољено,
0548 Подај мухур паши Дурмишлији,
0549 Бијел Стамбол Ракоцији краљу!
0550 Муртатин је очињег ми вида,
0551 Са царством ће тебе раставити
0552 Све градове твоје распродати,
0553 Султан царе у душманске руке!”
0554 Боже мио ко би оно био,
0555 Што но тако из буџака викну?
0556 То бијаше Мехмед паша стари,
0557 Зет милосни цара од Стамбола.
0558 На то викну већина везира:
0559 „Онако је, царе од Стамбола,
0560 Ко што каже Мехмед паша стари.” —
0561 Онда царе у дивану викну:
0562 „Лало моја Мехмед паша стари,
0563 Лало моја примакни се амо,
0564 Да ми пашу кахримана кажеш,
0565 Ко ће бити сераскер пред војском
0566 И пред моју уљећ царевину,
0567 Душманина кахар учинити,
0568 Царство моје, лало, одржати?”
0569 Близу цара Мехмед паша ступи,
0570 Па му ’вако стаде бесједити
0571 „Султан царе огријано сунце,
0572 Ти имадеш хоџу Ћуприлића,
0573 Ког с’ од себе скоро отиснуо,
0574 Све с муртата, да од Бога нађу,
0575 Јер су теби њега опањкали;
0576 Али хоџе у Стамболу нема,
0577 Саде њега баш у Коњи кажу,
0578 Да ј’ обуко дервишке хаљине,
0579 По текијам’ хукће с дервишима.
0580 Него брже нек се ферман пише,
0581 Ти ћеш на њег туру ударити,
0582 А ја ћу га дати татар аги,
0583 Нек га носи хоџи Ћуприлији,
0584 И још ћу му ’вако говорити:
0585 Гдје год хоџу Ћуприлију нађе,
0586 Нек му даде твојега фермана,
0587 Па га одмах дигне на мензила,
0588 С њиме иде до Стамбола б’јела
0589 По цареву брзоме емеру.”
0590 Ефендије ферман начинише,
0591 Цар на ферман туру ударио,
0592 Па га даде Мехмед паши старом.
0593 Мехмед паша ферман прихватио,
0594 У црвену свилу замотао,
0595 Па га себи у њедра турио,
0596 Па пошета из царских сараја.
0597 Стар је паша деведесет љета,
0598 Али иде при невољи брже,
0599 Док он царској мензилхани дође,
0600 Гдјено сједи пет стотин’ татара,
0601 И пред њима татар-ага царски.
0602 Мехмед паша њима селам викну,
0603 Татари му селам прихватише
0604 Испред паше на ноге скочише,
0605 Све погледа један у другога,
0606 Па се чуди један до другога,
0607 Шта је севеп Мехмед паши старом,
0608 Да он пјеше мензилхани дође.
0609 Мехмед паша татар-агу викну,
0610 Па му даде царева фермана,
0611 А овако заче бесједити:
0612 „Татар-ага, мој по Богу брате,
0613 Брже јаши коња мензилскога,
0614 Гони брже, коње м’јењај често,
0615 Док ти Коњи земљи сидеш равној.
0616 Ту ћеш наћи хоџу Ћуприлију,
0617 Подај њему царева фермана,
0618 Па га одма дигни на мензила,
0619 Поведи га до Стамбола б’јела;
0620 Ако Бог да те се амо вратиш
0621 За дванаест бијелијех дана,
0622 И доведеш хоџу Ћуприлију,
0623 Отален ћу тебе извадити
0624 Из татара најстражњијех људи,
0625 Чираком ћу тебе учинити,
0626 Чауш-агом царским начинити.”
0627 Кад то зачу царски татар-ага,
0628 По фермана у њедра турио,
0629 Половина из њедара вири,
0630 Па полетје на мермер авлију,
0631 А за њиме двије суруџије,
0632 Дели Хасан и Кара Алија,
0633 Ђено стоји вазда опремљено,
0634 Драги брате, коња пет стотина
0635 Све брзијех царскијех мензила;
0636 Татар-аги коња подмакоше.
0637 Када ага притиште мензила.
0638 Татар хукну а мензил му сукну,
0639 А за њиме суруџија викну,
0640 А пуче му плетена канџија.
0641 Ко год видје како татар прође,
0642 Свак се тому чуду зачудио,
0643 Како брзо татар ага јури.
0644 Оде татар од Стамбола б’јела,
0645 Гони брзо, коње м’јења често,
0646 Док он Коњи равној земљи дође
0647 И низ Коњу шехер ударио.
0648 Намјера га намјерила била
0649 Покрај једне бијеле текије,
0650 Из текије излазе дервиши,
0651 И међ њима хоџа Ћуприлија,
0652 Б’јеле браде зелене либаде,
0653 И на глави дугога ћулаха,
0654 На ногам’ му местве и папуче.
0655 Угледа га царски татар-ага,
0656 Чим га видје, одмах га познаде,
0657 Селам даде а мензил му стаде.
0658 Дервиши му селам прихватише,
0659 А најпосл’је хоџа Ћуприлија:
0660 „Алећ селам царски татар-ага,
0661 Какав хабер од Стамбола града?” —
0662 „Добар богме, хоџа Ћуприлићу,
0663 Ево теби бијела фермана,
0664 Од нашега цара ал Османа.”
0665 Из њедара ферман извадио,
0666 Ћуприлићу хоџи покучио,
0667 А кад хоџа ферман прихватио
0668 И цареву туру опазио,
0669 Пољубио, на чело метнуо,
0670 На ногама ферман разавио,
0671 Ферман учи, грозне сузе љева.
0672 Док је хоџа ферман проучио,
0673 Дотле Дели Хасан одлетио,
0674 Одлетио мензилхани старој,
0675 И довео четири мензила,
0676 Три су они коња пром’јенили,
0677 На четвртог хоџу подигнули.
0678 Хоџа моли татар-агу царског,
0679 Да га пушти до конака доћи,
0680 Да покупи своју одорину
0681 И ћитабе и старе фермане,
0682 Које има хоџа Ћуприлија.
0683 Татар-ага „аја богме” каже:
0684 „Ваки ми је емер од султана:
0685 Гдје гођ тебе ја у Коњи нађем,
0686 Да ти дадем царскога фермана,
0687 Да те одмах дигнем на мензила,
0688 С тобом идем до Стамбола б’јела”.
0689 Татар викну, суруџија дрекну,
0690 А пуче му плетена канџија,
0691 Полетјеше четири мензила.
0692 Ћуприлија дервишима виче:
0693 „Еј довале, браћо, халалите,
0694 Ја се каде видјет ја не видјет!”
0695 Сви дервиши редом заплакаше,
0696 Ћуприлићу дову учинише:
0697 „Хајде хоџа у сто добрих часа,
0698 Сви душмани твоји хелаћ били,
0699 Пријатељи здраво и весело!”
0700 Ну погледај царског татар-аге:
0701 Гони брзо, коње м’јења често,
0702 И за десет бијелијех дана
0703 Здраво доде до Стамбола града,
0704 И доведе хоџу Ћуприлију,
0705 До сараја цара ал Османа.
0706 Кад је татар ишо кроз сокаке,
0707 Много вико, суруџија дреко,
0708 Зачуо га Мехмед паша стари,
0709 На истигбал њему излазио,
0710 На авлији хоџу дочекао.
0711 Хоџа паши турски селам викну,
0712 Паша хоџи селам прихватио
0713 Помого му сјахат са мензила
0714 Па се они загрливши љубе.
0715 Оба стара, оба кахримана,
0716 Узеше се по бијеле руке,
0717 Право цару иду у одају.
0718 Цар риџале своје дочекао,
0719 Уз кољено себи посадио,
0720 Па он хоџу Ћуприлију пита:
0721 „Ћуприлићу лало моја права,
0722 Смијеш ли се хоџа поуздати,
0723 По мухура мога прихватити,
0724 Да уљезеш пред сву царевину,
0725 Да покупиш силовиту војску,
0726 Да је водиш до мог Темишвара,
0727 Да учиниш с душманима кавгу?
0728 Јер је мулућ сулућ учинио
0729 И велику војску изводио.
0730 Ено њега на пољу Орлову,
0731 На Орлову ниже Темишвара,
0732 Драги хоџа до све седам краља,
0733 И Милица московска краљица.”
0734 Хоџа с’ цару смјерно поклонио,
0735 И серџаду под њим пољубио,
0736 Па му ’вако стаде бесједити:
0737 „Султан царе огријано сунце,
0738 Сунце сјаје по свему свијету,
0739 А ти царе по свем мемлећету,
0740 Ја ћу ти се прихватит мухура
0741 И уљећи пред сву царевину,
0742 Силовиту војску подигнути,
0743 С душманима кавгу учинити,
0744 Ако ћеш ми изун поклонити,
0745 Што учиним у Стамболу твоме,
0746 Да ти царе препорећи не ћеш.
0747 Још кад дигнем твоју царевину,
0748 Да ћеш самном ти на сефер поћи.”
0749 Цар је хоџи ријеч поклонио,
0750 Да му ништа препорећи не ће,
0751 Да ће с њиме и на сефер поћи,
0752 И даде му по мухура свога.
0753 Кад се хоџа дограби мухура,
0754 Одмах скочи на ноге лагахне,
0755 Па под царем пољуби серџаду,
0756 И натраг се из одаје врати.
0757 За њим иде Мехмед паша стари
0758 И одоше у своје конаке.
0759 Туј су тавну ноћцу преноћили,
0760 И у јутру добро подранили;
0761 Право иду на капију царску,
0762 Искупише паше и везире,
0763 Тако редом све царске риџале,
0764 Још је хоџа емер учинио,
0765 Дођоше му четири џелата
0766 Са својијем палам’ посјеклицам’.
0767 На џелатим’ одијело страшно,
0768 Све је црном крвцом пошкрапато,
0769 Мрка лица, крвавих очију,
0770 А на више завратили брке,
0771 Све гледају кога ће посјећи.
0772 Тад је хоџа ријеч говорио
0773 „Чујете л’ ме паше и везири,
0774 И остали цареви риџали,
0775 Цар је мени ријеч поклонио,
0776 Што учиним у Стамболу б’јелу,
0777 Да ми бели препорећи не ће
0778 Да ће са мом и на сефер поћи,
0779 И дао ми по мухура свога,
0780 Да ја дижем бутун царевину,
0781 Да је водим граду Темишвару,
0782 Да учиним с душманима кавгу;
0783 Али паше и млади везири,
0784 Ви сте криви а ја бели н’јесам,
0785 Што је мулућ сулућ учинио,
0786 На Орлово војску истурио
0787 Међу вама имаде муртата,
0788 У које се мулућ поуздао,
0789 На Орлово војску истурио.”
0790 На џелате очим намигнуо;
0791 А џелати један на другога,
0792 Посјекоше пашу Дурмишлију,
0793 И до њега Хасан пашу ћора,
0794 И царева мухур сахибију,
0795 А побјеже хоџа шех-исламе,
0796 Он побјеже цару и сајванту,
0797 Право брате до царева скута,
0798 Па је цару под скут побјегао,
0799 За њим хоџа Ћуприлија трчи,
0800 Голу носи у рукама ћорду.
0801 Љуто цвили хоџа шех-исламе:
0802 „Не дај царе, мој по Богу бабо,
0803 Хоџа ће ме раставити с главом,
0804 Јер је царе памет изгубио,
0805 Хоџа не зна, шта он данас ради.
0806 Исјече ти паше и везире,
0807 Који су ти данас од потребе,
0808 А од хоџе теби фајде нема,
0809 Јер је хоџа в’ома остарио,
0810 Остарио памет изгубио.”
0811 У то паде хоџа у одају,
0812 Па повика цару од Стамбола:
0813 „Гон’ од себе хоџу шех-ислама,
0814 Муртатин је чем’ нема карара!”
0815 А повика царе од Стамбола:
0816 „Ћуприлићу лало моја права
0817 Поклони ми хоџу шех-ислама,
0818 Што сам за њим клањо у џамији!”
0819 А вели му хоџа Ћуприлићу:
0820 „Не ћу теби њега поклонити,
0821 Што ти мухур не ћу повратити,
0822 Ради с њиме како теби драго.
0823 А н’јеси л’ ми ријеч поклонио,
0824 Што учиним у Стамболу твоме,
0825 Да ми ништа препорећи не ћеш?”
0826 Ондар царе хоџу отиснуо,
0827 Ћуприлић га сабљом дочекао,
0828 И јаку му мало прихватио
0829 Са русом га главом раставио.
0830 Кад заваља глава шех-ислама,
0831 Са ње спаде каук капа златна,
0832 И око ње б’јела ахмедија,
0833 Просуше се ситне плетенице,
0834 И у њима све крсти од злата,
0835 И из јаке крсти испадоше,
0836 По царској се соби разасуше.
0837 Ондар викну хоџа Ћуприлићу:
0838 „Види царе, мој по Богу бабо,
0839 За кијем си клањо у џамији,
0840 Коме ли си есрар казивао,
0841 Ко ли ти је царство управљао?”
0842 Кад то видје царе од Стамбола,
0843 Одмах скочи ко кад не сјеђаше,
0844 Па је туд’јер јаку проклињао.
0845 С тог и данас Турци муслимани
0846 Кад клањају на својој хаљини,
0847 Вазда јаку под ноге турају.
0848 Ондар вели хоџа Ћуприлија:
0849 „Султан царе од Стамбола б’јела,
0850 Још ћеш видјет што видио н’јеси;
0851 Него са мном хајде кроз сараје!”
0852 Цар са хоџом удри кроз сараје,
0853 Док додоше до једне одаје,
0854 Гдјено сједи стара царска мајка.
0855 Кад упаде хоџа у одају,
0856 Царску мајку за руку јамио,
0857 С њезина је мјеста подигнуо,
0858 Под њом диже шиљте и серџаду,
0859 Под шиљтетом капак находио,
0860 А на капку брава од челика
0861 Брава тврда али нејма кључа,
0862 Он не може капка отворити,
0863 Него вели цару од Стамбола:
0864 „Султан царе, мој по Богу бабо,
0865 Тражи кључа покрај своје мајке!”
0866 Препаде се стара царска мајка,
0867 Из њедара кључа извадила,
0868 Па га сину своме покучила;
0869 Па га даде хоџи Ћуприлији,
0870 Хоџа тврду браву отворио,
0871 У одаји капак подигнуо,
0872 Па се мало натраг повратио,
0873 На џелата једног намакнуо,
0874 Туј посјече стару царску мајку.
0875 Цару сузе вруће ударише,
0876 А хоџа му вели Ћуприлићу:
0877 „Сабур царе мој по Богу бабо
0878 Ево видиш капак у одаји,
0879 Од њега су стрмо мердевине,
0880 Хајде са мном царе од Стамбола,
0881 Па ћеш видит што видио н’јеси,
0882 Тим ћеш своју заборавит мајку,
0883 Да је никад сажалити не ћеш”.
0884 Одмах хоџа стрмо ударио,
0885 А за њиме царе од Стамбола
0886 Док сиђоше у једну магазу,
0887 Од магазе отворише врата.
0888 Када туде начињена црква,
0889 У њој горе муме и кандиљи,
0890 Туде има двадест калуђера,
0891 Гологлавих косе рашчешљане,
0892 У рукам’ им књиге и инџили.
0893 Из мрака им хоџа ударио,
0894 Све ис’јече калуђере младе;
0895 И туд прође друга врата нађе,
0896 За њим иде царе од Стамбола.
0897 Кад је друга врата отворио
0898 Туј голему собу находио,
0899 И у соби до осам шћемлија,
0900 А на њима осам круна златних,
0901 Што је царска припремила мајка,
0902 Кад јој дође до све седам краља,
0903 На што ће их стара посадити,
0904 И чиме ће њихке даровати.
0905 Кад то виђе царе од Стамбола,
0906 Десном б’јелом одмахнуо руком,
0907 Па се одмах натраг повратио.
0908 За њим иде хоџа Чуприлићу,
0909 Стиже цара код сајвана златна,
0910 Па му ’вако вели лакрдију:
0911 „Султан царе свечево кољено,
0912 Још ћу нешто теби показати:
0913 Ходи са мном до јатака твога,
0914 До јатака хајд’ у арз одаји.”
0915 Цар са хоџом одмах ударио,
0916 Хоџа дође до јатака царског,
0917 Царски јатак с мјеста помакнуо,
0918 И под њиме капак подигнуо.
0919 Отлен сичан јолан налазили
0920 Од царскога тахта и јатака.
0921 Таман брате до мора сињега,
0922 Што с’ муртати њега ископали,
0923 Када удри до све седам краља,
0924 Како ћ’ цара с јатака јамити.
0925 У сиње га море утопити,
0926 Кад то виђе царе од Стамбола,
0927 Онда вели хоџи Ћуприлићу:
0928 „Лало моја хоџа Ћуприлија,
0929 Виш’ ни за што не ћу ја да знадем,
0930 Ради, хоџа, како теби драге!”
0931 Па се натраг у одају врати,
0932 Хоџа одмах за њим ударио,
0933 Па он нађе Мехмед пашу старог,
0934 С њиме сио па се одморио
0935 Па с’ отале оба подигоше,
0936 Право цару иду у одају,
0937 Цар их пита: „Шта је лале драге?”
0938 А хоџа му вели Ћуприлићу:
0939 „Султан царе, свечево кољено,
0940 Нек се пишу турали фермани,
0941 Да их шаљем на четири стране,
0942 Султан царе по улћету твоме,
0943 Нек се диже бутун царевина.
0944 Нека иде на поље Орлово
0945 Нек се пишу, ја ћу казивати,
0946 Куда ће се ситни опремати.”
0947 А вели му царе од Стамбола:
0948 „Чуприлићу лало моја права,
0949 Воља твоја, а твоја управа,
0950 Пиши лало, куд је теби драго!”
0951 Ондар хоџа добави ћатибе,
0952 Па је хоџа њима наредио:
0953 Најпре ферман један начини,
0954 Па га цару шаље татарскоме:
0955 „Татар царе, мој по Богу брате,
0956 Буди мени данас у јардуму,
0957 Сви мулући на ме ударили.
0958 Купи војске што год више можеш,
0959 Хајде боље на Орлово поље,
0960 И мене ћеш туде находити.”
0961 Тај опреми, други начинио.
0962 Па га посла туноскоме шаху,
0963 Цар је шаху ’вако бесједио:
0964 „Тунос шаху, мој по Богу брате,
0965 Буди мени данас у јардуму,
0966 Мулући су на ме ударили;
0967 Купи војске што год више можеш,
0968 Хајде боље на Орлово поље,
0969 И мене ћеш туде находити!”
0970 Тај опреми, трећи начинио,
0971 Па га шаље мисирском иклиму,
0972 Ахмед бегу на бијеле руке,
0973 Цар му ’вако у ферману пише:
0974 „Лало моја, мисирски амире,
0975 Који дрмаш мисирским иклимом,
0976 Брже купи силовиту војску,
0977 Брже црнце, мамене фелахе,
0978 И све беге по иклиму своме;
0979 Да си боље на Орлово поље,
0980 На Орлово ниже Темишвара!
0981 Буди мени данас у јардуму,
0982 Јер је мени за потребу тешку,
0983 Мулући су на ме ударили,
0984 Буџак земље моје присвојили!”
0985 Тај опреми, четврти се пише,
0986 Па га шаље у Анадолију,
0987 А на руке Гази Ахмед паши:
0988 „Ахмед пашо, лало моја права,
0989 Купи боље Анадолце Турке,
0990 Од Једрене баш до Коње равне
0991 И подигни с градова топове,
0992 Хајде боље на Орлово поље!”
0993 Тај опреми, а пети се пише,
0994 Па га шаље Скадру камениту,
0995 А на руке Али паши старом:
0996 „Али пашо, лало моја права;
0997 Купи брже силовиту војску,
0998 Лало моја по свој Албанији,
0999 Арнауте убојице љуте,
1000 Са градова подигни топове,
1001 Хајде боље на Орлово поље,
1002 На Орлово ниже Темишвара,
1003 Мулући су ударили на ме!”
1004 Тако редом опрема фермане,
1005 Један Шаму, а други Халепу,
1006 Један брате камену Багдаду,
1007 Све на руке својијем везирим,
1008 Сваком пише, да он војску диже,
1009 Да је води на поље Орлово,
1010 Јоште тридес’т начини фермана,
1011 Па их тридес’т дели-бега спреми,
1012 Сваког зове на поље Орлово,
1013 Јер су бези вазда сигурани,
1014 Поћ’ на војску су хиљаду друга,
1015 Све о своме трошку и хашлуку.
1016 Па најпотље ферман начинио,
1017 Ферман посла земљи Босни равној
1018 До Травника града бијелога,
1019 А на руке Џанан буљук-баши,
1020 Овако му у ферману пише:
1021 „Буљук-баша од Травника Џано,
1022 Купи брже дван’ест хиљад војске,
1023 Све Бошњака по избор јунака,
1024 Немој стара, а немој нејака,
1025 Немој, Џано у мајке јединка,
1026 Ни јединка, ни скоро женика,
1027 За киме ће заплакати мајка,
1028 Кога ли ће зажалити љуба,
1029 Хајде боље на Орлово поље,
1030 На Орлово ниже Темишвара,
1031 И мене ћеш туде налазити.”
1032 Кад Ћуприлић растури фермане,
1033 Онда пише по Стамболу војску,
1034 По Стамболу и око Стамбола,
1035 Од Једрена низ Урумелију
1036 До бијела Ниша и Видина,
1037 Сто хиљада сакупио војске
1038 И стотину опреми топова,
1039 Што ће вући на поље Орлово.
1040 И хоџа се у Стамболу спреми,
1041 Са султаном да на сефер крене.
1042 Када султан из Стамбола крену
1043 Са својијем хоџом Ћуприлијом
1044 И са војске стотину хиљада
1045 И повуче стотину топова,
1046 На Стамболу дрмнуше топови,
1047 Поклаше се курбани овнови,
1048 Фукари се многа хазна д’јели,
1049 Хоџе дове чине по џамијам’,
1050 Све запости и мушко и женско,
1051 Драги брате, старо и нејако,
1052 Рад царскога здравља и напретка;
1053 Оде војска право Темишвару.
1054 Нек цар иде с хоџом Ћуприлијом,
1055 Нек долазе остали везири,
1056 Нек доведе Темишвару војску.
1057 Да ти сада ја за Џана причам,
1058 Буљук-башу од Травника б’јела.
1059 Кад му стиго ферман од Стамбола,
1060 Од онога цара честитога,
1061 И видио шта му ферман пише,
1062 Одмах виче својега сестрића,
1063 Свог сестрића Ибру Фазлагића,
1064 Па му Џанан буљук-баша каже:
1065 „Мој сестрићу, Ибро Фазлагићу,
1066 Мени ферман из Стамбола дође,
1067 Да ја купим Бошњаке јунаке,
1068 Мој сестрићу, дван’ест хиљад’ војске,
1069 Да их водим на поље Орлово,
1070 На Орлово ниже Темишвара,
1071 Туде ћемо налазати цара
1072 Са његовом бутун царевином,
1073 Јер изишло до све седам краља,
1074 На Орлово изводили војску.
1075 Ваља џењак чинит с каурима.
1076 Нег’ сестрићу, Ибро Фазлагићу,
1077 Како ћемо војску покупити,
1078 И којом ли џадом путовати,
1079 Док сиђемо граду Темишвару?”
1080 А вели му Фазлагићу Ибро:
1081 „Мој ујаче, Џанан буљук-баша,
1082 Лако ћемо војску покупити,
1083 Сарајевском џадом путовати,
1084 Од Сарај’ва преко Вишеграда,
1085 А отале преко Биограда.
1086 Биограда и тврда Видина,
1087 Код Видина пребродит Дунаво,
1088 А отален до планине Маше,
1089 А кроз Машу право Темишвару,
1090 Брже пиши књиге шаровите,
1091 Па их шаљи по свој Босни равној,
1092 По свој Босни и Херцеговини,
1093 Све на градске младе капетане,
1094 Нека брже бирају војнике,
1095 Нек их воде до Травника б’јела«,
1096 Кад то зачу од Травника Џано,
1097 Брже нађе хоџу Шувалију,
1098 И тај ти је хоџа брез курана,
1099 Коме но је медовина драга,
1100 Ваз казује, плоске испражњује —
1101 Да му пише књиге шаровите,
1102 Да их шаље низ царске градове.
1103 Поче Џано хоџи казивати,
1104 Поче хоџа ситне књиге писат
1105 Најпрву је књигу начинио,
1106 Па је шехер Сарајеву спреми,
1107 А на руке сарајском ајану,
1108 Овако му Џано бесједио:
1109 „Побратиме сарајски ајане,
1110 Мени ферман стиже од Стамбола
1111 Од нашега цара честитога,
1112 Да ја купим дван’ест хиљад’ војске,
1113 Све Бошњака по избор јунака,
1114 Да не пишем стара ни нејака,
1115 Ни, ајане, у мајке јединка,
1116 Ни јединка ни скоро женика,
1117 За киме ће заплакати мајка,
1118 Кога ли ће зажалити љуба.
1119 Брже пиши младе Сарајлије,
1120 Па их води мени до Травника,
1121 Ваља ићи на цареву војску.”
1122 Тако редом ситне књиге пише,
1123 Па их шаље по свој Босни равној,
1124 По свој Босни и Херцеговини,
1125 Све на градске младе капетане,
1126 Све да пишу по избор јунаке
1127 Да их воде до Травника б’јела.
1128 А кад Џано књиге растурио,
1129 Па сестрићу своме говорио,
1130 Свом сестрићу Ибру Фазлагићу:
1131 „Узми мога зелена барјака,
1132 Па га носи у поље зелено,
1133 Побијте га у зелену траву,
1134 Нек се барјак на ливади вија,
1135 Нек с’ око њег силна војска збија.”
1136 Ибро тога једва дочекао,
1137 С чивилука барјак прихватио,
1138 Изнио га у поље зелено,
1139 Побио га у зелену траву.
1140 Крај барјака чадор разапео,
1141 Пред чадором коње повезао.
1142 Џано пише по Травнику војску,
1143 По Травнику и око Травника,
1144 Набодице и крвопилице.
1145 Још не прође ни петнаест дана,
1146 А скупи се силовита војска
1147 Под Травником у пољу зелену,
1148 Све Бошњака по избор јунака,
1149 Драги брате дванаест хиљада.
1150 Ни се аге ни нефери знаду,
1151 Све у срми и у суху злату,
1152 Све са добрим атим’ и парипим’.
1153 Туј не бјеше ни једног јунака,
1154 Коме но је мрско путовати.
1155 Путовати а и војевати,
1156 Већ све шенли а и све је весело,
1157 Ко да сваки иде у сватове.
1158 Кад рекоше, тад се искупише,
1159 Пође војска од Травника б’јела,
1160 И пред њоме Џанан буљук-баша,
1161 Мектерхана пред Џананом туче,
1162 Барјактар му Фазлагићу Ибро,
1163 Све по војсци лају даулбази,
1164 Прикуцују јасне пампулице,
1165 Поп’јевају турске набодице.
1166 Тако ваздан путовала војска,
1167 У Јеховцу конак учинили,
1168 А у јутро добро подранили,
1169 И тај данак здраво путовали.
1170 У Блажују на конак панули
1171 Три сахата ниже Сарајева
1172 Кад им акшам на земљу пануо,
1173 Ну да видиш Фазлагића Ибра,
1174 Иде право до чадора б’јела
1175 До чадора од Травника Џана,
1176 Па он Џану ’вако говорио:
1177 „Поглавицо, од Травника Џано,
1178 Да ти хоћеш мене послушати,
1179 Да ми нашу подигнемо војску.
1180 Кроз Сарај’во ноћас проведемо.
1181 Кад би сутра били кроз Сарај’во,
1182 С нама много младих Сарајлија,
1183 У некога останула мајка,
1184 У некога сека јединица,
1185 У некога цура заручница,
1186 У некога љуба вјереница.
1187 Хоће старе мајке заплакати,
1188 Вјеренице љубе уздисати,
1189 Заручнице цуре зажалити,
1190 Јединице секе зацвилити,
1191 Нама тадај не би бахта било,
1192 Не би бахта било ни напретка.” —
1193 Кад то зачу Џанан буљук-баша,
1194 Свом сестрићу вели барјактару:
1195 „Бе аферим, Фазлагићу Ибро,
1196 Бога ми си добар за тертиба,
1197 Баш ће тебе послушати Џано!
1198 Ваља ноћас кроз Сарај’во проћи
1199 И изићи на Бакије равне,
1200 Отлен сјутра гори Романији.” —
1201 Одмах Џано пустио телале
1202 По ордији на четири стране,
1203 Да се спрема путовати војска;
1204 Ваља ноћом кроз Сарај’во проћи,
1205 Кроз Сарај’во на Бакије равне.
1206 Док би мајка задојила синка,
1207 Сва се спреми Џананова војска,
1208 Од Блажуја Сарајеву пође,
1209 До по ноћи Сарајево прође,
1210 И изиђе на Бакије равне,
1211 На Бакије више Сарајева,
1212 Туј ноћила, рано подранила,
1213 Окренули гори Романији,
1214 Здраво прошли гору Романију,
1215 Па Гласинцу на конак панули,
1216 Туј ноћили, лијепо им било.
1217 Па шта бих вам дуго казивао,
1218 И бројио данке и конаке?
1219 Путујући конаке чинећи,
1220 Здраво дошли тврдоме Видину,
1221 Туј су тавну ноћцу преноћили
1222 И у јутру добро подранили
1223 Здраво Дунав воду прелазили,
1224 Окренули до планине Маше,
1225 Кад су били кроз планину Машу,
1226 Голема је та планина Маша,
1227 Кроз њу хода три бијела дана
1228 Нигдје села ни паланке нема,
1229 Нег с’ извиле под облаке јеле,
1230 Изнад пута саставиле гране.
1231 Око пута големо камење,
1232 По камењу порасла машина,
1233 Па се у њој накотили вуци,
1234 По јеликам налегли гаврани.
1235 Вију вуци, гракћу гавранови,
1236 Изнад пута пролијећу виле,
1237 Прекасују међедине црне,
1238 Па с’ и они у планини криве.
1239 Сваког друга туј ухвати туга,
1240 Јер је мрачно путовати страшно.
1241 Туј завика од Травника Џано:
1242 „Да нам хоће ко год запјевати,
1243 Гласовито што год жаловито,
1244 Да он наше разговори друштво!”
1245 Док запјева неко наприједа
1246 Гласовито али жаловито:
1247 „Остан’ с Богом Босно поносита,
1248 И лијепо шехер Сарајево
1249 И по њему куле и авлије,
1250 По кулама наше миле мајке,
1251 По авлијам’ лијепе дјевојке,
1252 Ми одосмо на цареву војску,
1253 Да пијемо воду заборавку,
1254 Да нас старе забораве мајке
1255 И дјевојке, наше јаранице.
1256 Ви старице наше миле мајке,
1257 Надајте се сунцу и мјесецу,
1258 Али нама нигда за вијека,
1259 Наше секе наске не жалите,
1260 Ашикујте и момке мамите,
1261 Наше љубе наске не чекајте,
1262 Не чекајте, већ се удајите!
1263 Ми ћемо се иженити амо
1264 На Орлову на пољу зелену
1265 Црном земљом и зеленом травом!”
1266 Боже мио, ко би јунак био,
1267 Што запјева тако уз планину?
1268 То бијаше Одобаша Скејо
1269 Са Бјелава из Сарај’ва равна.
1270 Кад то зачу Џанан буљук-баша,
1271 Он завика што га грло даје:
1272 „Јера тако, Одобаша Скејо
1273 Јера тако пјеваш уз планину,
1274 Те ти моје плашиш крајишнике?
1275 Мол’ се Бога за ђавола свога,
1276 Немам о што поганити руке,
1277 А ни своје крвавити ћорде,
1278 Сад бих твоју посјекао главу!”
1279 Па запјева уз планину Џано:
1280 „Чујте мене моја дјецу драга,
1281 Шта имадем жалит у Травнику!
1282 Кућа ми је плотом оплетена,
1283 А озгора сламом покривена,
1284 Три ћошета на тле посрнула,
1285 А четврто сохом подупрто,
1286 У кући ми нигдје никог нема,
1287 Ошљем једна остарјела мајка.
1288 Пред кућом ми велика сермија:
1289 Шарка квочка седмеро пилади,
1290 Коза бара са двоје јаради.
1291 Бог убио Требевић планину,
1292 Те се у њој излегао оро,
1293 Те м’ однесе квочку од пилића
1294 Те ми оста и та сиротиња!
1295 Бог убио гору Романију,
1296 Те су у њој којасили вуци,
1297 Однесоше козу од козлића,
1298 И та Џани оста сиротиња.
1299 Мајка стара сиротиња тешка,
1300 Те се мука с’ бруком разговара
1301 Мајка мука, сиротиња брука.
1302 Вел’ку сам им храну оставио,
1303 Дјецо моја, комад просенице,
1304 Шаку соли и по оке граха,
1305 Море њима бити до ораха,
1306 Док крај пута сазрију ораси,
1307 Нек се хране и ода зла бране,
1308 Док им Џанан са Орлова дође.
1309 Ако Бог, да дјецо моја драга,
1310 Те разбијем Влахе на Орлову,
1311 Биће нама ћара и шићара:
1312 Ја ћу себи доста награбити,
1313 У Травнику дворе начинити,
1314 Па се онда дјецо оженити
1315 Испод Јајца од Хасана Меме,
1316 Старој мајци порезат хаљине,
1317 Од ћетена гаће и кошуљу,
1318 Црну џоку, а фереџу уску,
1319 Фирале јој купит у Сарај’ву,
1320 И на главу јеменију шамску,
1321 Нек се шета по Травнику стара,
1322 С кадунама нек се разговара,
1323 Нека знаде, да сина имаде!” —
1324 Кад овако запјевао Џано,
1325 Све с’ његово насмијало друштво;
1326 Тако прошли кроз планину Машу,
1327 Кад избили према Темишвару,
1328 Ал то царе дошо из Стамбола
1329 И његова листом царевина,
1330 Паше лале и стари везири,
1331 Цар татарски и шах од Туноса,
1332 И Ахмед бег мисирски иклима,
1333 Са Арапим’ и својим Феласим’
1334 Дошли бези дошли дери-бези,
1335 Сва се сила крај Орлова збила,
1336 Крај Орлова и крај Темишвара.
1337 С друге стране каурска ордија,
1338 Све Орлово листом притиснула:
1339 Коњ до коња, војник до војника,
1340 Капа шавка, као црна чавка,
1341 Све Орлово поље прекопато,
1342 Ископати учкат метеризи,
1343 Оплетени лугови кошеви,
1344 Наваљени на њихке топови,
1345 Окренути на четири стране,
1346 А свукуда намјештене страже.
1347 Ондар Џано своме друштву каже:
1348 „Ој Бошњаци, моји б’јели јањци,
1349 Ви дизгине коњ’ма отпуштите,
1350 А низ њедра главе објесите,
1351 Све два и два хајте упоредо,
1352 Не гледајте десно ни лијево,
1353 Тако ћемо царску војску проћи,
1354 Царску проћи, близу влашке доћи,
1355 Туде ћемо коње разјахати,
1356 А и черге своје распињати.” —
1357 Сви Бошњаци Џана послушаше,
1358 И дизгине коњма попушћаше,
1359 Низ њедарца главе оборише,
1360 Па за Џаном пољем ударише,
1361 Све два и два јашу напоредо,
1362 Нит гледају десно ни лијево.
1363 Кад удрише кроз царску ордију,
1364 Хабер паде хоџи Ћуприлићу,
1365 Да му стиже од Травника Џано
1366 И са њиме Бошњаци јунаци
1367 Хоџа иде до чадора царског,
1368 Цару каже да му Џано дође,
1369 И доведе Бошњаке јунаке.
1370 Цар изиђе из чадора свога,
1371 Да сејири Џана и Бошњаке.
1372 Џано прође круз царску ордију,
1373 Царску прође близу влашке дође.
1374 Туј Бошњаци коње одјахаше,
1375 А и своје черге разапеше.
1376 Кад је Џано ишо кроз ордију,
1377 Цар је пито хоџу Ћуприлију:
1378 „Ћуприлијо, лало моја права,
1379 Ти си мени прије казивао,
1380 Да ј’ у Босни велика фукара,
1381 Да с’ Бошњаци весели јунаци;
1382 Али види твојијех Бошњака,
1383 Сви у срми и у суху злату,
1384 Ал не иду шенли ни весело,
1385 Него, лало, сахтли невесело.”
1386 Цару вели хоџа Ћуприлија:
1387 „Султан царе, свечево кољено,
1388 Онаки је адет у Бошњака.
1389 Када пођу на цареву војску,
1390 Да се бију с динским душманином,
1391 Све продају луке и чифлуке,
1392 А у залог дају б’јеле куле,
1393 Те купују ате и рахтове
1394 И купују силах и оружје,
1395 А и себи порежу хаљине
1396 Све од срме и од суха злата.
1397 А што данас иду невесело,
1398 Далеко је Босна земља равна,
1399 Бошњацима нестануло пара,
1400 А брез пара није разговора.” —
1401 Кад то чуо царе од Стамбола,
1402 Одмах хоџи емер учинио,
1403 Те добави од Травника Џана,
1404 Даде Џану три товара блага,
1405 Да разд’јели међу Бошњацима.
1406 Кад је Џано прихватио благо
1407 И донио, друштву разд’јелио,
1408 Прочуше се Бошњаци јунаци,
1409 Све пјевају, пушке мале пале.
1410 Ћуприлић им тајин подмакнуо;
1411 Б’јела млива и дебела меса,
1412 И за коња зоби и сијена.
1413 Тако стало три четири дана,
1414 Кад је јутро једно освануло,
1415 Ћуприлић је паше искупио,
1416 Искупио паше и везире,
1417 Цар Татара, туноскога шаха,
1418 Ахмед бега мисирског иклима
1419 И остале царске дери-беге,
1420 И још позв’о од Травника Џана,
1421 Хоће с њима в’јећу учинити,
1422 Како ће се с каурима бити,
1423 Ко л’ ће с које стране ударити.
1424 В’јећу чине паше и везири,
1425 В’јећу чине, стављају тербите,
1426 На коју ће руку ударити,
1427 Низ Орлово, на све седам краља.
1428 Лако бише тертиб учинили,
1429 Низ Орлово краљим’ ударили,
1430 Да им није московске краљице,
1431 И њезине силовите војске.
1432 Онда вели од Травника Џано:
1433 „Чујеш мене, хоџа Ћуприлићу
1434 И остале паше и везири,
1435 Ако ћете мене послушати,
1436 Ја ћу вама тертиб поставити,
1437 Како ћемо краљим’ ударити!”
1438 А хоџа му вели Ћуприлићу:
1439 „Дедер кажи, да видимо Џано,
1440 Је л’ мунасиб, да те послушамо!
1441 А вели му од Травника Џано:
1442 „Царска лало, хоџа Ћуприлићу,
1443 Данас ср’једа, а сјутра четвртак,
1444 А у петак цар се бити неће.
1445 До суботе да се опремимо,
1446 Кад субота б’јели данак сване.
1447 Вазди мулућ иде на мулућа,
1448 Нек цар иде посред поља равна
1449 Са својијем пашам’ и везирим’,
1450 И са својом силовитом војском;
1451 Нека с десне цару иде стране
1452 Цар татарски и шах од Туноса,
1453 Нека с л’јеве цару иде стране
1454 Поглавица мисирског иклима
1455 Са својијем брзим арапима,
1456 И са својим маменим Феласим’.
1457 Још му подај триде’ст дери-бега
1458 Са њихово тридес’т хиљад’ војске,
1459 Ја ћу удрит московској краљици
1460 Са самијем Бошњацим’ јунацим’!”
1461 Кад то зачу хоџа Ћуприлија
1462 И остале паше и везири,
1463 Сви рекоше: „Бе аферим Џано!
1464 Кад си таки јунак на тертибу,
1465 Баш ћемо те, Џано, послушати,
1466 И на влахе тако ударити,
1467 Па што нама Бог и срећа даде!”
1468 То рекоше, па се разасуше;
1469 Сваки оде до чадора свога,
1470 Џано поде у своју ордију.
1471 Њега срете Фазлагићу Ибро,
1472 Па он пита од Травника Џана:
1473 „Мој даиџа, Џанан буљук-баша,
1474 Јесте л’, дајо тертиб учинили,
1475 Како ћемо удрит каурима?”
1476 Све му Џано по истини каже,
1477 Како но су тертиб учинили,
1478 Куд ће која војска ударити,
1479 Џану вели Фазлагићу Ибро:
1480 „Аја богме од Травника Џано,
1481 Туде добра ни тертиба нема,
1482 Б’јелим даном удрит на душмана;
1483 Орлово је поље в’ома равно,
1484 У земљу се Власи закопали,
1485 И топове своје утврдили,
1486 Сву ће нашу војску позобати,
1487 Царевину нашу прихватити.
1488 Нег’ ако ћеш мене послушати,
1489 Кад ти дођеш у нашу ордију,
1490 Оваки ћеш хабер доносити:
1491 Кад дан прође, мркла ноћца дође,
1492 Да ће удрит бутум царевина,
1493 Низ Орлово на све седам краља,
1494 Па ћеш нама тенбих учинити
1495 Да ми крвав пилав наставимо,
1496 Од сабаља коре изломимо,
1497 На корама да пилав сваримо.
1498 Па кад нама мркла ноћца дође
1499 Да ми крвав пилав поједемо,
1500 Па ондара да се изгрлимо,
1501 Изгрлимо па и халалимо,
1502 Па на добре коње појашемо
1503 И једнако јуриш учинимо,
1504 Мој даиџа, московској краљици.
1505 Тамна ноћца, јер нема мјесеца,
1506 Помислиће московска краљица,
1507 Да ј’ удрила бутум царевина,
1508 Своје мјесто хоће оставити
1509 И натраг се с војском потегнути,
1510 До осталих краља долазити.
1511 Остали ће краљи помислити,
1512 Да ј’ удрила бутум царевина,
1513 Дочекати московску краљицу
1514 На топове и на топракале.
1515 Међу се се Власи крдисати,
1516 Све ударат један на другога,
1517 А ја и ти, мој милостан дајо
1518 Са нашијем Бошњацим’ јунацим’,
1519 Наоколо, дајо обл’јетати,
1520 У дундаре Влахе савијати,
1521 Нек од Влаха падне више јада.
1522 Па што нама Бог и срећа даде.”
1523 Кад то зачу од Травника Џано,
1524 Свог сестрића Ибра загрлио,
1525 Загрлио па га пољубио
1526 Баш у чело међу очи црне,
1527 Гдје но ти се соколови љубе,
1528 Па му ’вако ријеч говорио:
1529 „Бе аферим, мој мио сестрићу,
1530 Мој сестрићу Ибро Фазлагићу,
1531 Кад си таки јунак на тертибу,
1532 Богме ће те послушати дајо,
1533 Па што нама Бог и срећа даде.”
1534 Тако Џано у ордију дође
1535 И донесе хабер у ордију,
1536 Као што је говорио Ибро.
1537 Одмах Џано емер учинио,
1538 Крвав војска пилав наставила,
1539 Јер се акшам бјеше примакнуо
1540 Од сабаља коре изломише,
1541 Под казаним’ ватре наложише.
1542 Кад Бошњаци пилав зготовили,
1543 Зготовили па га потрошили,
1544 Добре коње своје опремили,
1545 Брез бисага и брез кабаница
1546 Да на коњима не буде товара,
1547 Да је њима лакше ударати.
1548 Кад је ноћи треће хисе прошло,
1549 Бошњаци се туде изгрлише,
1550 Изгрлише па и халалише.
1551 Напр’јед крену од Травника Џано,
1552 А за њиме његови Бошњаци,
1553 Редом широм московској краљици
1554 Дочека их караула прва,
1555 Помакоше, стат јој не дадоше,
1556 Дочека их друга караула,
1557 Помакоше, стат јој не дадоше.
1558 Похесаби московска краљица,
1559 Да ј’ удрила бутум царевина,
1560 Па дочека од Травника Џана
1561 На топове и на топралаке.
1562 Кад јој дрмну шест стотин’ топова,
1563 Паде Џану шест хиљад’ шехита,
1564 Док утрну ватру у топова.
1565 Кад с’ топовска ватра прекинула,
1566 Тад краљица мјесто оставила,
1567 До краљева с’ војском побјегнула.
1568 И остали краљи помислише,
1569 Да ј’ удрила бутум царевина,
1570 Дочекаше Милицу краљицу
1571 И њезину небројену војску
1572 На топове и на топракале.
1573 И на живу ватру из пушака.
1574 Тамна ноћца, а нема мјесеца,
1575 Зби се думан низ поље Орлово,
1576 Све удара мулућ на мулућа.
1577 Од силе се црна земља тресе,
1578 Од брзога праха и олова
1579 И великог зора од топова,
1580 А све Џано наоколо трче,
1581 И са њиме Фазлагићу Ибро
1582 Са својим Бошњацим јунацим’
1583 Те збијаху Влахе у дундаре,
1584 Па од Влаха више пада јада.
1585 А чуди се царе од Стамбола
1586 И остала сила и ордија,
1587 Зашто стоји јека низ Орлово,
1588 Каква л’ сила земљу напунила,
1589 Те с’ од силе црна земља тресе,
1590 Прије зоре и данице зв’језде.
1591 Сва се разби на Орлову војска,
1592 Силна војска до све седам краља
1593 И Милица московска краљица;
1594 Оставише хазну и џебхану
1595 И велике од боја топове.
1596 Кад у јутру зора заб’јељела,
1597 И даница перо помолила,
1598 Иза горе огријало сунце,
1599 Хабер паде у турску ордију,
1600 Да Бошњака на Орлову нема.
1601 Свак ту рече, да су побјегнули
1602 И цареву хазну измамили.
1603 И цар за њих Ћуприлића пита,
1604 Цару хоџа Ћуприлићу каже:
1605 „Султан царе, иза горе сунце,
1606 Бошњаци нам н’јесу побјегнули,
1607 Нег на краље ноћас ударили,
1608 С тог се ноћас црна земља тресла,
1609 Све од живе ватре из пушака,
1610 И краљевских баљемез топова.
1611 И ја мислим, иза горе сунце,
1612 Да с’ Бошњаци твоји изгинули,
1613 Ја л’ краљеве с’ мјеста помакнули.” —
1614 Док почеше хабери стизати,
1615 Да краљева на Орлову нема,
1616 Ни њихове силе ни ордије.
1617 Док свануло и сунце грануло,
1618 Седам краља Џано ухватио,
1619 Побјегла му московска краљица,
1620 Право, кажу, Петрисбургу своме.
1621 Кад је хабер цару долазио,
1622 Да краљева на Орлову нема,
1623 Собом пошо низ поље Орлово,
1624 За њим лала, хоџа Ћуприлија
1625 И остале паше и везири.
1626 Тако редом за њим иде војска,
1627 Цар прољева сузе од очију,
1628 А спомиње од Травника Џана:
1629 „Јеси ли ми погинуо Џано,
1630 Је ли твоја изгинула војска?
1631 Хеј Бошњаци, моји б’јели јањци,
1632 Гдје ви мени ноћас изгибосте,
1633 На Орлову кости остависте!”
1634 Кад цар дође метеризам’ тврдим,
1635 Гдје је била московска краљица,
1636 Ту јој нађе шест стотин’ топова,
1637 Око њихке шест хиљад’ шехита,
1638 Сви су туде, брате, изгинули,
1639 Док топовим’ ватру прекинули.
1640 Одмах царе ферман учинио,
1641 Да се брже копају шехити,
1642 До се диже хазна и џебхана,
1643 Да се дижу од боја топови,
1644 Јер све хали лежи по Орлову.
1645 Хали хазна, а хали џебхана,
1646 Хали стоји од боја топови.
1647 Док с’ уз поље коњик помолио
1648 Вас у црну а на коњу врану,
1649 Све од живе ватре поцрнио
1650 Хајде боље, да видимо, ко је!
1651 Боже мио, кој’ би јунак био?
1652 То бијаше Фазлагићу Ибро.
1653 Мио сестрић од Травника Џана.
1654 Ибро дође, дотјера гаврана
1655 И са собом он доведе краља.
1656 Дочека га хоџа Ћуприлија,
1657 Па он пита Фазлагића Ибра:
1658 „Фазлагићу, Џананов сестрићу,
1659 Је ли теби у животу дајо?”
1660 Ибро каже, да је у животу,
1661 У животу Џанан буљук-баша
1662 И да се је натраг повратио,
1663 Пошто седам краља ухватио.
1664 У ријечи гдје но и бијаху,
1665 Док с’ помоли од Травника Џано
1666 Са својијем Бошњацим’ јунацим’,
1667 С’ оно друга што му остануло,
1668 Остануло а не изгинуло,
1669 Ни грднијех рана допануло.
1670 Цар Сулејман собом Џана пита:
1671 „Мој газија, од Травника Џано,
1672 Што ти хоћеш да ја теби дадем,
1673 Хећеш, сине, Босну пашалука,
1674 Али, Џано, блага без хесаба?”
1675 А вели му од Травника Џано:
1676 „Султан царе, свечево кољено,
1677 Ја ти Босне пашалука не ћу,
1678 А не ћу ти блага без хесаба,
1679 Јер ја, царе, њ’есам за везирства,
1680 А доста сам задобио блага,
1681 Имам чиме у Босну се вратит,
1682 Имам зашто б’јеле дворе зградит,
1683 А и моји остали Бошњаци;
1684 Него хоћу, царе од Стамбола,
1685 Да ти дадеш босанским спахијам’,
1686 Што имају земље у тимарим’,
1687 Да на земљу и тапије дају,
1688 И да им се дигне тефтерхана
1689 Из Стамбола до Травника б’јела
1690 И твојијем, царе, јерликулим’
1691 По градовим’ младим капетаним’,
1692 Да с’ улефа све у Босни даје,
1693 Да не иду до Стамбола б’јела,
1694 Да не иду и не троше благо.” —
1695 Све цар даде, што заиска Џано,
1696 Па га онда на Орлову пита,
1697 Ко је кога ухватио краља.
1698 А Џано му поче казивати:
1699 „Првога је краља ухватио
1700 Мој сестрићу, Ибро Фазлагићу,
1701 А другог је ухватио краља
1702 Бег Витковић са Гласинца равна,
1703 Трећег Копчић од бијела Дувна,
1704 А четвртог краља ухватио
1705 Каплан Халил из Дубрава равних,
1706 А петог је краља ухватио
1707 Од Горажда Сијерчић Алај-бег,
1708 Ја двојицу, царе од Стамбола.”
1709 Отале се војска расходила,
1710 Свак отишо завичају своме,
1711 А и Џано бијелу Травнику.
1712 У Травнику дворе начинио,
1713 Па се одмах Џано оженио
1714 Са Златијом лијепом дјевојком
1715 Испод Јајца од Хасана Мемца.
1716 С њоме Џано пород изродио,
1717 Двије цуре и четири сина,
1718 Најпре цуре, па онда синове,
1719 Нек се најпре цуре поудаду,
1720 Па нек онда ижени синове,
1721 Нек заове снаха не чекају,
1722 Да с’ у двору не замеће кавга.