0001 Књигу пише паша Соколовић,
0002 Па је спрема Митру неимару.
0003 „Чу ли мене, Митре неимаре!
0004 Хоћеш градит на Дрини ћуприју?“
0005 А Митре му књигу откитио:
0006 „Господару паша Соколовић,
0007 Од тог нема вакта ни земана,
0008 Док не дође бјео Ђурђев данак.“
0009 Дан по данак дође Ђурђев данак,
0010 А да видиш Митра неимара,
0011 Он ми иде у топле подруме,
0012 Па изводи дебела вранчића,
0013 Изводи га на мермер авлију,
0014 А вранина од седам година,
0015 Ни кована, ни прије јахана,
0016 Стаде Митре њега поткивати;
0017 Ниједнога не завраћа чавла.
0018 На њ удари ђузел ђеисију,
0019 Па ми Митре преклопи вранина.
0020 Оде Митре уходити Дрину.
0021 Кад је дошо насред воде Дрине,
0022 Стаде вранац, ни макнут не море.
0023 А да видиш Митра неимара,
0024 Он га бије чизмом и мамузом,
0025 Око уш’ју троструком канџијом:
0026 „Шта, вранину, црн ти образ био!
0027 Зар ћеш мени изгубити главу?
0028 Зашто сам ја тебе преранио,
0029 Преранио седам годиница?
0030 Ранио те зобим и сијеном.
0031 У сунђер ти ја воду купио?“
0032 А вранац је животу кидисо,
0033 Изнесе га на крај воде Дрине.
0034 А кад вранцу око прв’јех нога
0035 Завила се вила воденица,
0036 А Митар је потегнуо ћорду,
0037 А да вили осијече главу.
0038 Завикала прембијела вила:
0039 „Не ударај, Митре неимаре,
0040 Не ударај, мој по Богу брате!
0041 Ако, Митре, ти мене погубиш,
0042 Не ћеш никад саградит ћуприју,
0043 Јер ја имам мојих другарица.
0044 Вет чу ли ме, Митре неимаре!
0045 Ти узјаши на твог добра вранца,
0046 Те се хити главом по свијету,
0047 Па ти тражи двоје дјеце мало,
0048 Једно Стоју, а друго Стојана,
0049 Па их Митре гради у ћуприју.
0050 Ако, Митре, ти дјеце не метнеш,
0051 Ти је никад начинити не ћеш.“
0052 Па се Митре хити на вранина,
0053 Па се хити главом по свијету.
0054 А тако му добра срећа била,
0055 Брзо нађе двоје дјеце мало
0056 Играју се у зеленој башчи.
0057 А вели им Митре неимаре:
0058 „Ај бора вам, двоје дјеце мало!
0059 Како вами бјеше име, дјецо?“
0060 А нејака дјеца повидјеше:
0061 „Једно Стоја, а друго Стојане.“
0062 Скочи Митар у башчу зелену,
0063 Па он јами двоје дјеце мало,
0064 Па их свеза за се на коњица,
0065 Па стануо градити ћуприју.
0066 Обоје их Митар уградио.
0067 Остала му на Дрини ћуприја.
Извор
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890
