Ћуприлић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Глас допаде у Стамболу граду
0002 На дивану цара честитога
0003 Да је турска војска погинула
0004 Коју бјеше царе оправио
0005 Да похара ломну Гору Црну.
0006 А кад царе гласе разумио,
0007 Он дозива Ћупрлић везира:
0008 "Ћуприлићу, моја вјерна слуго!
0009 Ја оправих серашћера мога
0010 И ш њим војске педесет хиљадах
0011 Да освети моју жалост тешку,
0012 Коју су ми дали Црногорци,
0013 што на моју земљу удараше
0014 Да угоде цару московскоме,
0015 Кад ми бјесмо у рат с Московима;
0016 Пак ми ево допадоше гласи
0017 Да је моја војска погинула
0018 У некакве шуме и клисуре,
0019 Погинула од Црногорацах,
0020 Да гласника остануло није.
0021 И ово су тешки јади моји,
0022 Од којијех пребољет не могу
0023 Докле војску не осветим своју;
0024 Него узми војске сто хиљадах,
0025 Ол’ и више колико ти драго,
0026 Иди, слуго, Црној Гори ломној
0027 Да раскопаш цркву на Цетиње
0028 И манастир код бијеле цркве,
0029 Ђе доходе књиге од Русије
0030 За зло турско и за пакост љуту!
0031 Пали редом села свеколика,
0032 Роби робље, сијец’ мушке главе,
0033 Не остави цркве ни олтара
0034 Што до земље раскопати нећеш,
0035 Да истражиш црногорска гн’језда,
0036 У која се љуте змије легу."
0037 Кад Ћуприлић заповијед прими,
0038 Он сакупи силовиту војску,
0039 Сто и двадесет хиљадах Тураках.
0040 А кад близу Црно Горе дође,
0041 На границе Црногорце нађе
0042 Све притекло да се од њег брани;
0043 Ал’ се њему одбранит не могли,
0044 И што могли не имали чиме,
0045 Не имали праха ни олова:
0046 Један јунак, а двадесет Тураках,
0047 Једна сабља на двадесет сабаљах,
0048 Једна пушка на двадесет пушаках;
0049 Него они натраг побјегоше
0050 Међу тврде горе и планине,
0051 Еда би се туђер одбранили.
0052 Ондај клету Турци одољеше:
0053 Попалише села и племена,
0054 Раскопаше цркве и олтаре
0055 И манастир на поље Цетиње.
0056 Што појеже међу горе тврде,
0057 То не даде к себе приступити
0058 И остаде у горама живо;
0059 Љто л’ у горе побјећи не могло,
0060 То побјеже у Боку Которску,
0061 У државу дужда од Млетаках,
0062 Имајући тврду узданицу
0063 Да их Турком нигда предат нете,
0064 Него да ће дужде помислити
0065 На велике службе црногорске,
0066 Љто је им’о од Црногорацах
0067 У различне рате и бојеве
0068 Супрот силна Отмановић цара,
0069 Ђе су своју крвцу прољевали.
0070 Ал’ се они тужни преварише,
0071 Што имали лажну узданицу:
0072 Дужд за њима Турке напустио
0073 По свој Боки и свему Приморју -
0074 Пофаташе мало и велико;
0075 Што л’ у ропство водити не кћеше,
0076 Исјекоше мало и големо,
0077 Пак отале сабље окренуше,
0078 С допуштењем дужда од Млетаках,
0079 Тер се Турци отле помакоше
0080 Преко равне земље Арбаније
0081 И узеше дужду пријатељу
0082 Сву Морију међу море слано.
0083 То му фала и то му исплата
0084 За његово врло пријатељство
0085 Што им дужде бјеше учинио,
0086 Предававши тужне Црногорце
0087 Да их кољу на земљу његову,
0088 Хеј, лацманство, далеко ти кућа!