Прошетала Ћирјана девојћа,
Прошетала проз широко поље,
Уросила свилену кошуљу.
Мајка ју је љуто проклињала:
„Еј, дабогда, Ћирјано девојћо, 5
Свилно руво пусто да остане!"
Снажале се Ћирјане дееојће,
Па отиде у гору зелену,
Па се створи на младу брећињу.
Отуд иду слепци Светогорци. 10
Проговара Ћирјана девојћа:
„Бога вама слепци Светогорци,
Отсечете грању од брећињу,
Отидете Ћирјанини двори,
Засвирете тужно, жалостивно, 15
Па запојте т’нко, гласовито,
Да приличе Ћирјанини гласи,
Ега би се мајка снажалела,
Ега би се за мене сетила.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 63.
