Ћирјак и Грчић Манојло

0001 Или грми, ил’ се земља тресе,
0002 Или бије море о мраморје?
0003 Нити грми, нит’ се земља тресе,
0004 Нити бије море о мраморје:
0005 Кнез Милутин жени свога сина,
0006 Окумио кума Владисава,
0007 Старог свата млада Велисава,
0008 Свога Ћиру девер’ до девојке;
0009 На поду световао Ћиру:
0010 „Ао Ћиро, моје чедо драго!
0011 „Кад дођете у Дрекаловиће
0012 „Код војводе нова пријатеља,
0013 „Старијега паз’ ка’ родитеља,
0014 „А млађега као браца свога;
0015 „Не чин’ крви брату на весељу.”
0016 Па с’ оданде свати подигнули,
0017 И одоше у Дрекаловиће
0018 Ка војводи нову пријатељу.
0019 Игра Ћира с пријатељицама,
0020 Играли су за три бела дана;
0021 Кад с’ учини међ’ сватови кавга,
0022 Ћира иде, те кавгу замири;
0023 Опет игра с пријатељицама.
0024 Кад четврти данак освануо,
0025 Онда Ћира поче беседити:
0026 „Баба ми се на конака нада.”
0027 Изведоше госпођу девојку,
0028 Предадоше ручноме деверу,
0029 Дигоше се свати путовати.
0030 Кад дођоше у клисуру тврду,
0031 Сви прођоше пијани сватови,
0032 А остаде Ћира и девојка;
0033 Кад су били сред клисуре тврде,
0034 Пуче пушка на клисуре тврде,
0035 Да удари девера девојки;
0036 Ал’ бог даде, ране не зададе,
0037 Од главе му скиде кићен калпак,
0038 Паде калпак на земљицу црну;
0039 Скочи Ћира од коња витеза,
0040 Узе калпак па метну на главу,
0041 Коња даде госпођи девојки:
0042 „Држде, снашо, коња брационога,
0043 „Да погледам, ко то пушке баца.”
0044 Кад онамо девере Ћирјаче,
0045 Пушке баца Грчићу Манојло
0046 Па једну је пушку избацио,
0047 А другу је фришко напунио,
0048 У итошти шипку преломио,
0049 Те не може зрно да сатера.
0050 А кад дође девере Ћирјаче,
0051 Удари га шестопером златним,
0052 Шестопером у плеће јуначко,
0053 Јадно Грче паде земљи чарној,
0054 Њему Ћира савезао руке,
0055 Одведе га госпођи девојки;
0056 Грли Ћира госпођу девојку;
0057 „Благо брацу, кад си тако верна!
0058 „Кад си брацу коња додржала!”
0059 Па уседе на коња витеза,
0060 Удари га оштрим мамузама,
0061 Па достиже кићене сватове;
0062 „Фала куме, фала стари свате!
0063 „Остависте м’ у клисуру сама,
0064 „Ћа сирома изгубити главу,
0065 „У мало ме Грче не изеде.”
0066 Онда вели куме и старојко:
0067 „Немој, Ћиро, наше чедо драго!
0068 „Не чин’ крви брацу на весељу,
0069 „Него се ви Богом побратите,
0070 „А лепо је и бити и рећи,
0071 „Два девера код једне девојке.”
0072 То је Ћира свате послушао,
0073 Те Грчету одрешио руке.
0074 Кад дођоше кули Комненовој,
0075 Онде свати конак учинили,
0076 Два девера у кулу с девојком,
0077 А сватови да чувају стражу;
0078 Гди је стража од пијани људи?
0079 Гди ко стао, онде и легао,
0080 Гди легао, онде и заспао;
0081 А устало грче невијерно,
0082 Украло је од Ћире ножеве
0083 Уд’ри Ћиру у срце јуначко,
0084 Погоди га кроз снашину руку,
0085 А запишта жалосна девојка:
0086 „Јао Ћиро, рођени девере
0087 „Ја ћу моју преболети руку,
0088 „Ал’ ти твоју рану никад не ћеш.”
0089 Уста Ћира на ноге јуначке
0090 Па избаци пушку кубурлију:
0091 „А на ноге, кићени сватови!
0092 „Време нам је да ми путујемо.”
0093 Пођипаше кићени сватови:
0094 „А што си се помамио, Ћиро?
0095 „Јоште није путовати време.”
0096 А приступа жалосна девојка,
0097 Распиње му пуца на долами,
0098 Па му црпе крвцу из недара:
0099 „Јао Ћиро, рођени девере!
0100 „Ј аћу моју преболети руку,
0101 „Ал’ ти твоју рану никад не ћеш.”
0102 Јунаку је невоља голема;
0103 Сест’ не може, а лећи не може;
0104 Опет баци пушку кубурлију:
0105 „А на ноге, кићени сватови,
0106 „Време нам је већ да путујемо.”
0107 Пођипаше кићени сватови,
0108 Сваки свога коња опремио,
0109 Ћира спрема свога и снашина;
0110 Дигоше се с Богом путовати,
0111 Пријеђоше гору Чичавицу,
0112 Пријеђоше гору Ступчаницу,
0113 Па сиђоше на воду Цетињу:
0114 Који пије, који се умива,
0115 Који поји коња на Цетињи;
0116 Девер Ћира поче беседити:
0117 „Чујеш ли ме, да мој мили куме!
0118 „И чујеш ли Велисаве стриче!
0119 „Приватите госпођу девојку,
0120 „То је снаша и моја и твоја,
0121 „То је добро и моје и твоје,
0122 „Ја ћу ићи на муштулук баби.”
0123 Па се диже оде двору своме;
0124 Под Никшићем дивно коло игра,
0125 У том колу сестра Ћирјакова,
0126 Све је коло главом надмашила,
0127 Далеко је Ћиру угледала,
0128 Па отрча на муштулук баби:
0129 „Красни бабо, Милутине кнеже!
0130 „Ето Ћире, а нема сватова!”
0131 А кад Ћира дође дому своме,
0132 Своме баби поче беседити:
0133 „Красни бабо, Милутине кнеже!
0134 „Нисам ли ти беседио, бабо,
0135 „Да не просиш прошене девојке?
0136 „Привати ме са коња витеза,
0137 „Спусти мене на зелену траву,
0138 „Пак ти седи поред мене, бабо,
0139 „Да ти метнем на криоце главу,
0140 „Ти ми метни на срдашце руку.”
0141 Привати га Милутине кнеже,
0142 Привати га са коња витеза,
0143 Спусти њега на зелену траву,
0144 Па му узе на криоце главу,
0145 И метну му на срдашце руку.
0146 Девер Ћира поче беседити:
0147 „Чујеш ли ме, мој рођени бабо!
0148 „Девојка је испрошена била,
0149 „Испросио Грчићу Манојло,
0150 „А ти си је препросио, бабо!”
0151 То изрече девере Ћирјаче,
0152 То изрече, с душом се растаде,
0153 Па га сакри кнеже Милутине,
0154 Сакрио га доле у подруме;
0155 Све замири Милутине кнеже.
0156 Кад дођоше кићени сватови,
0157 А запита жалосна девојка:
0158 „Јао Ћиро, рођени девере!
0159 „Нисам ли ја тебе беседила,
0160 „Ја ћу моју преболети руку.
0161 „Рану твоју ти преболет’ не ћеш?”
0162 Стаде писка по господску двору;
0163 Све замири Милутине кнеже,
0164 Те играше свати и певаше,
0165 За убава за три бела дана;
0166 Кад четврти данак освануо,
0167 Онда кнеже саранио Ћиру.
0168 Па беседи Милутине кнеже:
0169 „Јед’ те, пијте, моја браћо драга!
0170 „Кнез Милутин чини два весеља:
0171 „Једног жени, другог сарањује.”
0172 По томе је мало постајало,
0173 Па је кнеже чету сакупио,
0174 Те отиде у клисуру тврду,
0175 Те ухвати Грчића Манојла,
0176 Расече га на четир’ черака
0177 Обеси га на четири друма,
0178 Е освети својега Ћирјака,
0179 Освети га, ал’ га не поврати.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 358-362.