Ћер карловачког бана

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Ћер карловачког бана

0001 Ашикује момче и девојче,
0002 Младо момче од Крајине равне,
0003 А дјевојче од Карловца града,
0004 Ћер лијепа карловачког бана.
0005 Ал’ се она липо накитила:
0006 У ње јесу три златна ђердана ─
0007 Један гендар од инђија били,
0008 А други је од сува бисера,
0009 А трећи је од жута цекина, ─
0010 Баш и млада пониже спуштила,
0011 Све се њојзи по колиним’ туче;
0012 У ње јесу гаће од велуда,
0013 Ма и курва липо извезала ─
0014 До по ногу вуци и ајдуци,
0015 Од по ногу све јуначки брци,
0016 На два крила два пашина сина,
0017 У крилу је паша господин!
0018 Ма је курва просце намамила:
0019 Триест бана од триест земаља,
0020 И тридесет коњички војвода,
0021 Четрдесет од боја јунака,
0022 У вр свију до три додојеше ─
0023 Од Котара Смиљанић Илија,
0024 Од Приморја Приморац Никола,
0025 А од Сења Сењанин Иване.
0026 Ал’ је њојзи бабо бесједио:
0027 „Да ти Богом, драга ћери моја,
0028 Јал’ се удај јал’ џевап дај
0029 Да се, ћери, нећеш удавати!
0030 Што бијаше шенице бјелице,
0031 Изидоше мамиоци твоји;
0032 Што бијаше јечма у амбару,
0033 Позобаше све коњи јуначки;
0034 Што л’ бијаше вина у подруму,
0035 Све попише просиоци твоји ─
0036 Оста теби ни о чему бабо!
0037 Ено теби, драга ћери моја,
0038 Триест бана од триест земаља,
0039 И тридесет коњички војвода,
0040 Четрдесет од боја јунака!“ ─
0041 „Нећу, бабо, тога ниједнога!“ ─
0042 „А ти Богом, драга ћери моја,
0043 Ено теби Смиљанић Илија,
0044 Момче кршно и прикладно је ми,
0045 Зинђело је, ћери, и богато момче!“ ─
0046 „А мој бабо, да од Бога нађеш,
0047 Кршно момче и прикладно јес га,
0048 Зинђело је и богато, бабо, ─
0049 Што ћеш мени, мој бабајко стари,
0050 Што ће мени влашки говедаре
0051 Кад код двора нигди ништа нема,
0052 Што украде с онијем се рани,
0053 Туђа мука није пробитачна!“ ─
0054 „Ено теби, драга ћери моја,
0055 Ено теби Сењанин-Ивана,
0056 Момче кршно и прикладно јесте!“─
0057 „Богом теби, мој бабајко стари,
0058 Што ће мени Сењанин Иване
0059 Кад код двора нигди ништа нема,
0060 Кула му се надвоје разорила;
0061 У поли му остарила мајка,
0062 Торбу носи, па по свиту проси,
0063 Рани себе и Ивана свога
0064 И Ивану помамна коњица,
0065 Јер Иване, тешки мегданџија,
0066 Наскоро ће изгубити главу ─
0067 Што ћу јадна кад останем удова!“ ─
0068 „Ја ти Богом, драга ћери моја,
0069 Ено теби Приморац Никола,
0070 Кршно момче Приморче Никола,
0071 Кршно момче и прикладно јес’ га,
0072 Зинђело је и богато момче,
0073 Богатиј’ је, ћери, и од мене,
0074 Богатиј’ је и два и три пута!“ ─
0075 „Ал’ је јунак танушан у пасу,
0076 А окошт је у образу, бабо,
0077 Не би га се врана наглодала,
0078 Ја камоли да му љубим лишце!“
0079 Ал’ је њојзи бабо бесједио:
0080 „Ај Богом ти, ћери моја драга,
0081 У ов’лико баш твога земана
0082 Имаш ли иђе у себе јарана?“ ─
0083 „А мој бабо, да од Бога нађеш,
0084 Ал’ не знаш ал’ нећеш да кажеш ─
0085 Ја имадем у мене јарана
0086 Под Омером, под планином кривом,
0087 Под Омером, под бакоњом силном,
0088 По имену Велигић-Сејмана,
0089 Који има до тридесет друга,
0090 Кој’ се не боје Бога јединога,
0091 Бог им ништа учинити не море,
0092 А камоли каурске делије ─
0093 Да би се ведро небо подломило,
0094 Баш би њега на копље дочекали.
0095 Ово има девет годин’ дана,
0096 Турски сам се крстом покрстила,
0097 И у турску виру вировала
0098 И ја постим турском рамазану
0099 Све за здравље Велигић-Сејмана ─
0100 Удара’ ме, бабо, љаском уз образе!“─
0101 „Давор, ћерце, да те Бог убио,
0102 Што си липа, мада јеси слипа ─
0103 То би од бога чудна срића била
0104 Кад се јеси туда упутила!“
0105 Оде бане граду на бедену,
0106 Па постави млађана телара;
0107 Виче телар по бијелу граду:
0108 „Је ли мајка родила јунака,
0109 Оли сека брата угојила
0110 Јол’ кобила коња ождребила,
0111 Који оде под Омеру равну,
0112 Под Омеру, под планину криву,
0113 Под Омеру, под бакоњу силну,
0114 Баш увати Велигић-Сејмана
0115 Јол’ доведе јол’ донесе главу,
0116 Дава бане ћерку за љубовку!“
0117 Сви јунаци ником поникоше
0118 И по црној земљи погледаше
0119 Како ресте дителина трава;
0120 Не пониче Сењанин Иване,
0121 На стојећи здравицу попио:
0122 „Је л’ истина, од Карловца бане,
0123 Је л’ истина ма што телар виче?“ ─
0124 „Истина је, тврда вира моја!“
0125 Драгому вино Сењанин-Ивану
0126 Драго му вино, још дража ракија,
0127 Поји себе бистрице раки’це,
0128 А коњица вина рујенога,
0129 Па одсиде добра коња свога;
0130 Брци њему по пушками пали,
0131 Коњиц њему билу пјену ваља,
0132 Испод ногу одлијећу ст’јене,
0133 Ударају ћоше и кантуне.
0134 Гледале га с балкона дивојке,
0135 Па је једна другој бесједила:
0136 „Мили Боже, на свему ти вала,
0137 Чудна коња, а чудна јунака,
0138 Чудна њега породила мајка,
0139 Благо мајци која га је родила
0140 И сестрици која га угојила ─
0141 Да код куће девет љуба има,
0142 И ја би му за десету била,
0143 Да би мене никад не обљубио!“
0144 То Иване ништа не слушаше,
0145 Већ одлази Сењу на бедену,
0146 Одапиње шарку налимату,
0147 Па покупи по Сењу јунаке,
0148 Све јунаке момке нежењене,
0149 Кој’ немају жене ни дичице,
0150 Нити имаду брата ни сестрице,
0151 Нити имаду куће ни кућишта,
0152 Нити имаду ни оца ни мајке ─
0153 Пушка шарка, моја браћо драга,
0154 Пушка шарка и отац и мајка,
0155 Дви кубуре браћа и сестрице,
0156 А нож му жена и дичица,
0157 Кабаница, кућа вовичница,
0158 Ди омрче, не освиће онди,
0159 Кој’ не жали изгубити главе,
0160 Те и води под Омеру равну,
0161 Под Омеру, под планину криву,
0162 Под Омеру, под бакоњу силну.
0163 Три бусије поставио Иве,
0164 Чека Иво три бијела дана.
0165 Помоли се Велигић Сејмане;
0166 Сагледа га Сењанин Иване,
0167 Па говори Сењанин Иване:
0168 „Стани, курво, Велагић Сејмане,
0169 Да си, курво, лани потекао,
0170 Данас мени не би утекао!“
0171 Тишти њега по свилену пасу;
0172 Триест друга, триес’ дружбенице,
0173 Сваки једну осијече главу,
0174 Па је носи од Карловца бану.
0175 То је бану врло драго било,
0176 Свије и је даром даровао,
0177 Али неће Сењанин-Ивана,
0178 Што је њему ћери обећао.
0179 Отуд дође Нејаица Марко:
0180 „Божја помоћ, од Карловца бане!“
0181 А он њему горски одговара:
0182 „Да си здраво, ма скитницо једна!“
0183 А он њему тио одговара:
0184 „Шути, бане, не једи гована,
0185 Баш ти курве код двора раниш,
0186 А ја гледам, жалосна ми мајка,
0187 Ди ћу јунак изгубити главу!“
0188 Зуби шкрипу, а сабља му сину,
0189 И посјече од Карловца бана,
0190 Па запива танко гласовито:
0191 „Нека, нека, милом Богу вала,
0192 Кад погуби од Карловца бана
0193 И ожени побратим’ Сењанин-Ивана!“
0194 Нит’ је више нит’ је перо пише!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.