Њој (Милорад М. Петровић)
| Њој (1899) Писац: Милорад М. Петровић |
Жалим душо, жалићу до века, —
Боловаћу до самртног дана;
И умрећу, нећу наћи лека,
Ни утехе са твојих усана....
Јер у песми, коју теби делих,
Теби певах, — а тебе уцвелих!...
И ти можда исто к’о ја често,
Гинеш, венеш, и уздишеш сама;
Уздах шаљеш пред небески престо,
Росећи га бисерним сузама,
А с усана тихи шапат лети:
„Болуј драги, ал’ немој умрети!”
Алексинац.
Извор
[уреди]1899. Нова Искра. Година 1, број 3, стране 42-44.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад М. Петровић, умро 1921, пре 103 године.
|